Ko je bio Artur Eš? Potomak robova, povezan sa Jugoslavijom, oficir, preživeo srčani i preminuo od HIV-a

Foto: Profimedia/AFP

Neka sećanja blede, ali ostaju istorija i ime. Nove generacije dolaze, ali neke stvari nikada ne prolaze... Novak Đoković je na svim veliki stadionima i kompleksima redom pisao članak po članak svoje fascinantne knjige uspeha, a legendarna imena igrališta su se samo ređala i postavljala u trijumfalni niz. Mnogim, mlađim poštovaocima teniskog umeća, ništa ne znači što je srpski as igrao ili slavio na stadionu "Rod Lejver", "Margaret Kort", "Filip Šatrije"... Pretežno se sve svede na misao da je ta osoba prilično bitna čim je dobila takvo zdanje, ali se ne ulazi u dublje istraživanje njihovih dela.

Baš nedavno u Americi, Novak je podigao svoj 24. Grend slem u karijeri, a taj rekord je ovekovečen na "Artur Eš" stadionu, pred punim tribinama verovatno najveće strukture u kojoj se igra tenis.

Preporučujemo

Ko je bio Artur Eš?

Turbulentan život vodio imao je taj mladić iz Ričmonda, grada u Virdžiniji.

U doba kada su tamnoputi ljudi često kucali na zatvorena vrata u Sjedinjenim Američkim Državama, Artur Robert Eš Džunior krčio je svoj put do neviđenih visina.

Rođen 1943. godine od oca Artura i majke Mati, Artur Džunior i Džoni bili su braća koji su odmah pri čistijoj svesti znali da su direktan potomak Amar, ropkinje koja je iz zapadne Afrike dovedena na brodu Dodington direktno u Severnu Karolinu.

Tamo je postala vlasništvo Samuela Eša, guvernera te zavezna američke države, a Artur je iz te mračne istorije došao do najsvetlijih mogućih trenutaka u jednoj sportskoj karijeri.

Od detinjstva su ga zvali žgoljavko ili "kost" zbog svoje mršave građe, pa mu otac nije ni dozvoljavao da se bavi američkim fudbalom koji je sticao veliku popularnost tih godina.

Kao klinac, igrao se u parku samo za tamnopute pripadnike zajednice gde su se nalazili košarkaško, četiri teniska i tri bejzbol terena uz bazen.

Imao je sreće da ga na tom igralištu zapazi Ron Čariti, najbolji teniser u Ričmondu, te je uz posredništvo porodice krenuo da ga trenira i da ga učini osnovama tenisa.

Čitava priča se nastavila u srednjoj školi Megi L. Voker, a u tim godinama je već počeo polako da uplivava u teniske vode i da se približava Američkoj teniskoj asocijaciji kroz rad Altee Gibson koja je razvijala projekat i rad sa mladima širom zemlje.

Susretao se sa mnogim problemima zbog boje kože, pa u Ričmondu nije mogao da se takmiči sa ostalom belom decom jer tamnoputima nije bio dozvoljen ulazak u zatvorene hale.

Preselio se u Sent Luis gde je trenirao sa Ričard Hadlinom, te od tog momenta kreće nešto slobodnije kretanje po tim krugovima koji su mu konačno omogućili da pokaže svoj talenat.

Postao je prvi afro-američki predstavnik koji je osvojio Nacionlno dvoransko juniorsko prvenstvo, a Sports Ilustrejted ga je stavio na naslovnu stranu 1960. i 1963. godine nakon svih uspeha.

Nakon završenog koledža dolazi u redove vojske gde dobija čin poručnika, a radio je u Vest Pointu. Za vreme službovanja je odlikovan, a u tom pozivu je bio punih dve godine.

Posle toga se skroz posvetio tenisu...

Foto: Profimedia/AFP

Nije bio samo deo igre, već je svako malo bio istorije. Podržao je uspostavljanje ATP-a, a onda je 1974. godine i postavljen za predsednika tog tela.

Godinu dana pre toga, Eš je bio jedan od tenisera koji su se povukli sa Vimbldona, a okidač svih razvoja i bojkota bila je suspenzija Nikole Pilića od strane Teniske federacije Jugoslavije jer nije hteo u tom momentu da predstavlja zemlju u Dejvis kupu protiv Novog Zelanda, što je Pilić negirao.

ILTF je podržao ovu suspenziju, ali je znatno umanji. ATP je hteo da prinudi Pilića da učestvuje na Vimbldonu tokom zabrane, ali nije uspeo da iskoristi ovaj momenat.

Kako bi se priča vratila direktno na Eša, Artur je glasao za bojkot turnira, pa je glasao i protiv nasilnog dovođenja Pilića, što je bilo prvi put da se jedna organizacija zaista zauzme za profesionalne tenisere.

Na samom terenu, samo na Rolan Garosu nije uspeo da dođe do titule.

Foto: Profimedia/AFP

Trijumfovao je na US Openu, pa onda na Australijan Openu, da bi sve to zaključio na Vimbldonu, što je prvi put pošlo za rukom jednom tamnoputom igraču.

U dublu se okitio titulom u Parizu, ali i u Melburnu, a na druga dva Grend slema je igrao u finalu.

Sva moguća priznanja su išla u njegovom pravcu, zaradio je oko milion i po dolara za vreme svoje teniske karijere.

Nakon što je okačio reket o klin, pisao je artikle za Tajm i za Vašington Post, a komentarisao je i za ABC Sport i HBO, a bio je i selektor Sjedinjenih Američkih Država nakon čega je odmah postao član Kuće slavnih.

Posvetio se i ljudskim pravima nakon karijere, a bio je i hapšen ispred ambasade Južne Afrike zbog protesta protiv aparthejda u toj zemlji.

O svemu što je prošao u životu napisao je u knjizi za koju smatra da mu je bitnija od svih osvojenih titula.

Skoro na početku 90-ih, Eš saopštava da ima HIV i kreće borbu za svoj, ali i za život svih ostalih koji imaju posla sa tom opakom bolešću.

I pre toga je imao problema sa zdravljem.

Foto: Profimedia/AFP

Naime, u 36. godini je doživeo srčani udar dok je bio na teniskoj klinici u Njujorku, a nakon operacije i uspostavljanja bajpasa, nastavio je normalno da živi.

Sve do puta u Kairo gde je ponovo osetio bolove, te je morao da se vrati u Sjedinjene Američke Države kako bi bio pod budnim okom doktora.

Već 1988. godine je hospitalizovanog zbog paralizovane desne ruke, lekari su tokom ispitivanja uočili promene koje se dešavaju kod ljudi koji boluju od HIV-a.

Eš i njegovi doktori veruju da je HIV došao u njegovo telo kroz transfuziju krvi nakon drugog zahvata na njegovom srcu.

Iako su njegova žena i on hteli da to zadrže u privatnosti, USA Today je objavila ovu informaciju, što je Eš na kraju shvatio i kao olakšavajuću stvar jer je konačno mogao da razmišlja bez pritiska.

Već 1993. godine dolazi do komplikacija i Artur umire u Njujorku u 49. godini života.

Njegovo telo je bilo izloženo u zgradi guvernera u Ričmondu gde je blizu 10 hiljada ljudi došlo do mu oda poslednju počast.

Glavni stadion na kompleksu US Opena sada nosi ime po njemu, a nema sumnje da je i pored svih prepreka i nesrećnih stvari uspeo da se okuje u zvezde.

(Telegraf.rs)