"Da je Đoković Englez, kraj Bakingemske palate bi mu izgradili novu": Ivanišević o tome što je Novak iz Srbije

Foto: Tanjug/AP

Centralna tema u teniskom svetu ovih dana je rastanak Novaka Đokovića i njegovog dugogodišnjeg trenera, Gorana Ivaniševića, što su mnogi primili sa iznenađenjem.

U razgovoru za Sašu Ozma sa Sport Kluba, Goran Ivanišević istakao je pored svih ostalih tema da je najteže zapravo u celoj priči bilo biti Novak Đoković.

Preporučujemo

- Najteže je biti Novak Đoković. Gde god da ideš, svi te gledaju, svi misle da imaju nešto da ti kažu, svi imaju neki savet. Navikao je već na takvu neku stvar, ali on ima živaca i strpljenja. Onda mi dobijamo posle porciju toga, ali negde sve mora da izbaci, ali jednostavno je neverovatan. Koliko toga je donirao, pomogao, koliko pomaže i daje... On je drugačiji. Ima puno ljudi. Ima i onih koji su protiv njega, ali i ove i prošle godine je u Australiji bila za njega. Video sam u situacijama da ga ljudi vole i obožavaju. Neće ga voleti navijači Federera i Nadala, on ima svoju vojsku, ali moraju da ga poštuju. Ne da je puno napravio za tenis, nego i za ljude, uvek ima dovoljno vremena. Zbilja, gledajući njega čovek može neke stvari da nauči, ali da mu je lako, nije mu lako.

Dodaje i da su zapadni mediji drugačije percipirali Novaka, jer dolazi sa prostora Balkana, a da je po njegovom mišljenju on najbolji ikada.

- Ja isto mislim, i on je to izjavio nedavno, da ima veze odakle si. To me niko ne može razuveriti. Da je on Englez, tamo kraj Bakingemske palate bi mu sagradili još jednu. Ima veze odakle si. Uopšte, svi mi sa ovih krajeva, treba da napravimo dva tri puta veće, da bismo bili priznati. Slava i sve... Uvek ćemo nešto naći, uvek je tu nešto. Glupo je uopšte govoriti. Pre nisu bile brojke važne, sada jesu. On je za mene najveći. Sad hoće neko da misli da li jeste ili ne, po brojkama, nebrojkama, tenisu, igrama. Sva trojica su drugačiji tip igrača, energija, ali nema veze. Tako je kako je. Mislim glupo je uopšte o tome govoriti.

Kaže i Ivanišević da je i sam osetio tu neku vrstu diskriminacije.

- Kako da ne, osetio sam kao igrač, a Boga mi i sam osetio i kao njegov trener. Konkretno, sve ovo što je bilo tokom korone, to je meni bila ekstra motivacija, "e, nećete sad". Nema nas puno, ali idemo da se borimo. Taj ljudski deo, što sam njemu ponudio, mislim da je to najvažnije na kraju dana, ostaje to prijateljstvo, ostaju rezultati. Ko god šta mislio, da li znam ili ne znam, neće ih niko izbrisati - zaključio je Ivanišević za Sport Klub.

(Telegraf.rs)