Ovom narodu ni Novak Đoković ne valja

Foto: Filippo MONTEFORTE / AFP / Profimedia

U Srbiji se tradicionalno jave teniski polimati da Novaka Đokovića posle jednog poraza pošalju u penziju. Nema, kažu, gotovo je. Neka ostavlja reket, vidi šta radi. Da li se takvi ljudi samo probude kada mu ne ide najbolje ili su u njegovom uspehu prvi da ga pohvale, a onda ostave na cedilu kada mu je teško?

Ide loše. Nije to tajna, vidimo na terenu. A, da li Novak zaslužuje, zaista, da mu se spočitavaju ovakvi momenti? Od inostranih, prikrivenom mržnjom, satkanih pobornika tenisa i očekujem baš to. Ali, od Srba čija sportska baklja gori samo zbog njega baš i ne.

Preporučujemo

Pre nego nastavim, Đoković mi mora obećati da nikada više neće odigrati ovakav meč kao protiv Alehandra Tabila. Nije to on. Nije mu svojstveno da ovako samo odustane.

Ta flaša koja je završila sa nekoliko metara na njegovoj glavi sigurno je imala udela u ovoj konfuziji na rimskom suncu. Nije razmišljao, nije hvatao predah da sumira šta se dešava, nije seo na razmeni da se osveži. Svaki ritual je izostao. To nije, jednostavno, bio on.

Kada se njegov psihički izostanak poklopio sa željom protivnika da se proslavi. Iako su, kao više puta, mnogi od ništa čekali nešto, ostali smo na šta i što.

Liše ponekog asa i brzo dobijenog poena, sve ostalo je bilo crno bez belog. Ko bi to rekao posle prvog kola i Novaka koji zaista jeste Novak.

Ova godina nije dobra. Kada postavite tako visoke standarde, polufinale Grend slema i Mastersa i ispadanje pre završnice dolaze na skener. Nema titule. Vredno je češanja glave, vredno brige i razmišljanja, jer sledi najbitniji deo sezone gde nema mesta za grešku.

Pitati se možemo, ali samo on ima odgovore. No, mislim da i on ima trenutno samo pitanja. Pustićemo ga da razmisli, da glavu ohladi, pa da se vrati na posao.

E, sada... Posle ovog analitičkog dela i tri tačke, želim i da mi svi Srbi obećaju nešto.

Nikada svog šampiona ne vucite po blatu.

Nikada svog najvećeg sportistu svih vremena ne ukaljajte svojim jednokratnom negativnom mišlju.

Slali su ga mnogi makar tri puta u penziju, a on je mnogo puta terao na kajanje sve one što su ga u sivo farbali. Lešinarenje je oduvek bilo znak neuspešnih koji uspešne žele na svom nivou.

Šta se, bre, traži od čoveka koji je osvojio najviše Grend slemova i Mastersa, bio ubedljivo najviše na vrhu sveta, sabrao trofeja i trofeja? Hoćete još? Da, hoćemo svi. A, da li može još? I da ne može, ovo je previše.

Ovo nije previše, ovo je najviše.

Najviše od svih na svetu ikada i verovatno će tako da ostane.

Jeste mu Rim bio omiljena trening generalka pred Rolan Garos, ali pesak u satu pada. Budite srećni što ovu bajku čitate dok je pisac piše, naredne generacije će je samo kao najveću legendu čitati.

Ovaj apel će da stoji dok god Novak ne kaže "gotovo, 'ajmo doma".

Grešili smo se od mnoge legende, ali nemojmo o ovu. Ova je veća od svih priča.

Neka gubi, ima pravo da gubi. U sportu se, znate, i gubi. Način na koji je, evo danas, izgubljeno je ono što lično ne bih voleo ponovo videti. A, da, poraz je i za ljude i za legende.

Čeka nas Rolan Garos, pa Olimpijske igre i Vimbldon, pa tamo i US Open... Pa, svašta nešto.

Uživajte dok ga još vidite prljavog od šljake, pa makar svaku izgubio do kraja svoje karijere.

Ako nam on ne valja, ko od nas uopšte valja?

(Telegraf.rs)