Kako od običnog momka postati zvezda za 10 dana

Foto: Telegraf.rs

Alehandro Tabilo. Čak ni mnogo upućeniji u tenis nisu znali nešto više o ovom igraču liše onoga da nije dobro valjati se sa njim u istoj šljaci. Klasična južnoamerička glava spremna da napravi zapaljivu atmosferu, da rizikuje i kada nije potrebno, da podigne i sebe i publiku na noge. Ovaj Čileanac je u Rimu dohvatio zvezde i teško da će se neko poradovati kada ga vidi na svom turnirskom putu.

A, mnogi su se pitali kako je Novak onako bio nemoćan u duelu sa Tabilom. Jeste Đoković bio daleko od sebe i svoje teniske misli, ali je sa druge strane dobijao loptice direktno na špic patike. Nije uspevao da stane i razmisli. Prvo mu to Alehandro nije dao, a onda je i sebe ubedio da je najbolje da preskoči taj sunčani dan.

Preporučujemo

Nije ništa slučajno. U tom momentu su već svi besedili da se žreb otvorio za nekog Novakovog rivala iz top klase belog sporta, da je čileanski teniser samo sklonio sa puta najvećeg svih vremena. To je, izgleda, isključivo odradio za sebe, jer je nastavio da obara sve favorite bez zastoja u poslu.

Čile se nekada ponosio žutom lopticom. Imao je Nikolasa Masua i Fernanda Gonzalesa, dosta je bio uključen i na Dejvis kup polju. A, po njihovom odlasku, samo su zaboravili na tenis. Nije bilo nikoga da im brani čast. I tako preko deceniju.

A, onda se ukaže 2024. godina gde na pola sezone imaju dva igrača u Top 25. Tabilo je upotpuno dvojac, a o Nikolasu Đariju, koji je takođe stigao do polufinala Mastersa u Rimu, ćemo drugom prilikom.

Preko dva sata mu je trebalo u drugom kolu da savlada Janika Hanfmana. Nemcu nije dobro leglo rano ispadanje, nije mu neka godina, a upravo je ovde prošle godine stigao do osam najboljih. Tada se činilo da Novaku nije ni bitno ko će iz tog para biti na putu.

Ipak se ispostavilo da Alehandro ima veće ambicije nego da bude usputna stanica.

No, to smo prešli već nekoliko puta. Sve se dobro udesilo za Tabila, da ima svoj dan, da mu je forma u uzlaznoj putanji, a da preko puta stoji indisponirani Đoković koji je, pritom, bio poljuljan posle onog udarca flašom u glavu.

Kada je već Karen Hačanov dobio svoju porciju, Žižen Žang mu je bio kao predah ispod palme. Tu više nije bio on taj koji dolazi na "daj šta daš", već je bilo jasno da je ta bitka mnogo lakša nego dve prethodne, i to daleko lakša.

Iako su mnogi bili već sigurni da može i više od ovoga, ti isti su se šokirali kada su videli da je Tabilo osvojio prvi set protiv Aleksandra Zvereva sa čak 6:1!

Sve je išlo zastrašujuće dobro za njega, čak je bio i opasniji u nastavku od mnogo bolje rangiranog Nemca, a dobio je i brejk loptu u sedmom gemu koju ipak nije uspeo da iskoristi.

Uprkos tome što je izgledao oklopljen samopouzdanje, pa i činjenicom da ima mini brejk u taj-brejku (2:0), Zverev je odlučio da završi njegov neverovatni niz. Jedini je on uspeo da prebaci dve brzine napred i da krene polako da ga vraća u realnost.

Nakon izjednačenja u setovima, delirijum je jednostavno popustio. Ono pozitivno bunilo je samo iščezlo i Saša je ovu bajku završio pre samog finala. Malo li je i polufinale? Iako... Možda... Da ne kažem. Ipak ću reći - da je prošla ona brejk lopta u drugom setu, imao sam osećaj da ide i u borbu za Masters trofej.

No....

Do ovog momenta... Sve skromno. Jedna ATP titula u singlu i jedna u dublu. Nikada dalje od drugog kola Grend slema, nikada u svetskih Top 30. Da nije bilo tog četvrtog kola u Indijan Velsu prošle godine, ne bi nikada do Rima ni video dalje od druge runde Mastersa.

Interesantno je da mu je ta jedini ATP trofej u singl borbi bila baš ove sezone, tačnije, na startu u Ouklandu i to na betonu, dok je dva finala, u Santijagu i Kordobu na šljaci, gubio.

Najbitnije za njega je da se prikazao. Da je shvatio da može. U ovom nekom novom teniskom svetu gde nema jasnih stubova autoriteta, što zbog prirodnog ciklusa, što zbog bolničke duge klupe u vrhu, Tabilo bi mogao da nađe svoje mesto pod suncem.

Čileanci su ga već, onako južnoamerički, proglasili za heroja. Odmah su počeli da pričaju o njemu, odmah su napunili, niotkuda, tribine u Rimu. Skloni su brzom pravljenju legende, videćemo da li ovde greše. Da li je ova zvezda obećana da duže sija na teniskom nebu ili će biti prolazna kao mnoga iznenađenja koja su dolazila i odlazila.

(Telegraf.rs)