Godine koje je pojeo Novak

Ne znam za vas, ali otkad sam došao skoro do sredine 30-ih, počeo sam više da vrednujem dan, da više uživam u momentima i da više cenim život koji mi je nasumično dodeljen od strane ovog univerzuma (i majke i oca, učestvovali su i oni u toj dodeli). Čovek mora da shvati da sve jednom prođe, a da nekad neke stvari nikada ni ne dođu.

Vreme nikada nikog nije čekalo. Možeš da se batrgaš, da grebeš, otimaš se, ali tvoja rezistencija na tom planu neće sprečiti dolazak novog sekunda i novog minuta. I tako sekundu po sekundu i minutu po minutu stiže novi dan, a novi dani nose nove mesece, da bi meseci združeno gurali godine i godine...

Preporučujemo

Pa, šta da uradim, majku mu? Pitam li se ja nešto ovde, 'alo?

Pitaš.

Tvoje je da u bilo kojem momentu osvešćivanja uklešeš određenu memoriju u pomenute vremenske mere. Sekund, minut, sat, mesec ili godinu nećeš pamtiti po broju, već po upečatljivom događaju. Repeticije su ti brojevi, dosadni i suvoparni stvorovi, ali unikatno dešavanje ostaje u glavi sa vremenskim žigom.

I ta vredna dešavanja koja su, svaka na svoj način, obeležila tvoje prolazno vreme. Ta vredna dešavanja postanu sećanja, a sećanja postanu tvoja životna priča. Eto. Tek tako.

Sećanja su, u stvari, fragmenti koji su svedoci tvog postojanja.

E, sad, da ne bih išao dalje u ovu jutarnju filozofiju (radi mi fino mozak dok ne udari ona iskonska vrućinčina), ne bih da vam kažem da vas čukunuci likom neće ni pamtiti, a većina vam neće znati ni ime.

Uh...

Zvuči sve tako strašno! Kako ja nebitan?! Kako? A, sve sam radio da se dokažem ovom svetu, da budem "ja, ja"... Ispade da se ništa ne okreće oko mene?

Eto, ne okreće se. Zamisli. Mogao si da budeš dobar čovek i da gledaš samo svoja posla, da sakupljaš one gorepomenute fragmente i da činiš ovaj život sebi i ljudima oko sebe lepšim bez da to ikom dokazuješ.

Evo, vidi...

Taman pokušam da izađem iz filozofije i da pređem na sport zbog kojeg smo se danas i okupili u ovom štivu, ali mi ne dozvoljava ovi mentalni prekompleksni lavirint. Iako ovo mnogima zvuči strašno, jedinka kada shvati sve ovo i pomiri se sa tim, postaje jedan recept večne mladosti i lepog života.

No... Zbog čega pričah ovo sve i zbog čega dođosmo ovde svi?

Vimbldon je u toku. I dešava se, ne seča knezova, nego nestanak generacija.

Dve stvari su jasne - Novaku put i pored ovog masakra u žrebu nije ništa bolji, a jedna plejada asova je svoje karijere dovela u poziciju pred slobodan pad.

Iako bi normalni novinari i pisci krenuli od prvog, jer se od prvog i kreće, ja bih ovde započeo odmotavanje od drugog, a onda zaključio sa prvim, jelte...

Aleksandar Zverev, Danil Medvedev i Stefanos Cicipas u jednom momentu su ozbiljno bili viđeni kao naslednici Novaka Đokovića, Rafaela Nadala i Rodžera Federera.

Foto: Profimedia

Oni su bili neka nova velika trojka koja je počela da golica maštu teniskih poštovalaca kojima nekada smeta učmalost i ista imena, a nekada bi ta ista imena večno gledali na terenima.

Ovaj nemačko-rusko-grčki trojac je naišao u zao čas, ali koja je to ura i dobra za nekog drugog u ovoj protekloj deceniji osim za Novaka?

Sve je pokupio, obrisao i opustošio, otišao u legendu iako nije ni završio misiju. Uspeo je da zauzda pohnitale zapadne misli da će na trku i frku nastaviti debatu o najvećem svih vremena. Nema toga više. Danas, jasno je ime istorijski najbitnijeg i tako će ostati do daljnjeg.

No, dok se to kovalo, ova buduća nikada ostvarena velika trojka je dobijala na kašičicu.

Nisu ovi momci baš došli u godine kao ja kada više vrednuju dan i poštuju život, ali su već na trenu od 30-ih. Jedan ima 29, drugi 28, dok treći koji ima 26 igra kao da ima 38.

Ne Novakovih 38, da ne dođe do zabune i loše prevedene misli.

Medvedev je bio prvi na svetu, Zverev drugi, Cicipas treći, ali ova tri imena zajedno imaju tek jedan osvojeni Grend slem.

Jedan.

Svi zajedno.

Ovakve stvari se sumiraju tek kada voda dođe do poda, kada se svima skvase čarape i kada već postane neprijatno gledati tu scenu da tri velika šampiona stoje sa čarapama u ogromnoj lokvi.

Ta indisponirana slika je ukrašena glavnom činjenicom - Medvedev, Zverev i Cicipas su ispali u prvom kolu Vimbldona.

Niti su imali neke velike mine, niti im je žreb bio loš, samo su jednostavno krenuli u kontra smer svog istorijskog puta.

Zaista ne želim da nipodištavam rad Artura Rinderkneša, Valentana Rojera i Benžamana Bonzija, ali ovaj francuski trojac je možda i svirao kraj jednoj zakržljaloj priči.

Koliko sve nema smisla i koliko je razočarenje po sredi, govori činjenica da je Rojer već ispao od Adrijana Manarina u narednoj rundi, a Bonzi od moćnog Džordana Tompsona - obojica sa po 3:1. Ostalo je još i da Rinderkneš ostane praznih šaka protiv Garina i da se zaista javnost zapita kolika greška sa procenom može zaista da se desi kod šampionskog kova.

Slušajte...

Foto: Tanjug / AP

Nije da Zverev, Medvedev i Cicipas nemaju uspehe. Imaju brdo osvojenih Mastersa, titula, mnogo nedelja bivstvovanja u Top 10, ali nije pogođena suština i srž trubadura u zoru koji je oglasio novu veliku trojku.

Ona je praktično preskočena.

Ako bi se iz ove perspektive posmatrale njihove šanse u budućnosti, sivlje od toga može biti eventualno nebo u novembru.

Cicipas se povredio, ispao sa koloseka. Medvedev izgubio kontrolu, ispao iz Top 10, a verovatno će i iz Top 15 posle trave, a Zverev od Novakove predaje u Australiji pre pola godine nije video zrak sunca izvan Nemačke.

Šta će biti sa njima, veliko je pitanje, jer su Janik Siner i Karlos Alkaraz zaključali sva vrata do bitnih trofeja i u ovom momentu se čini da im samo Đoković može probiti to utvrđenje.

Upravo dolazimo do tog efekta seče knezova i kako to utiče na Đokovića...

Pa...

Nikako.

To što Museti, Zverev, Medvedev ili neki drugi teniski velmoža ispadne iz žreba, samo na papiru ili čak i fiktivno olakšava put Novaku do titule.

Njegove jedine i prave prepreke i dalje ostaju na turniru - Alkaraz i Siner.

Ne postoji problemi sa ostalima. Nikada nisu ni postojali. Da li će ih neko drugi otkloniti ili će on to sam da učini, to mu je najmanji problem.

Na Grend slemu, niko osim Sinera i Alkaraza mu ne može parirati, pa da ima u ovom momentu i 100 godina. To ne menja činjenicu.

U Australiji je u polufinalu predao Zverevu zbog povrede nakon taj-brejka, a činilo se da je izašao bez jedne noge i jedne ruke, bubrega i oka da bi možda Saša dobio prvi set sa 6:4.

Sve se to dokazalo već na idućem Rolan Garosu gde ga je izgurao sa terena.

Zaključak je da Novak ide svojim putem, što bi legendarni srpski klip rekao, potpuno oslobođeno. Ako situacija bude redovna, a neka šokantna i vanredna, tek u polufinalu sledi otvoreni rat. Između ostalog, kao što to uvek i za Đokovića biva.

Do momenta dok ne vidite ispadanje Alkaraza ili Sinera, znajte da put za Novaka ostaje apsolutno isti sa nekim malim ili srednjim modifikacijama izazova.

Sve je otvoreno, partija šaha, jasno je, tek počela.

(Telegraf.rs)