Pre će Bugarska dobiti novog Novaka Đokovića nego Srbija

I dan danas volim u onom besomučnom šaltanju kanala da naiđem na seriju "Malkolm u sredini". Ako niste upoznati sa ovim remek delom američke sitkom scene, priča prati jednu blago disfunkcionalnu porodicu i život glavnog glumca koji je srednje dete i pokušava da se izbori sa svim izazovima adolescencije i puberteta. Tu se Brajan Kranston pošteno iskazao u ulozi šašavog oca mnogo pre eksplozije zvane "Brejking bed" i kuvanja meta.

Mnogi mimovi su se izrodili baš iz ove familije, pa bih sa takvim jednim započeo ovaj teniski tekst.

Preporučujemo

- Nisam očekivao ništa i pored toga sam razočaran - reči su Djuia, najmlađeg od troje dece u situaciji kada su praktično svi u kući zaboravili njegov rođendan.

Tako se i ja u ovom momentu osećam što se tiče srpskog belog sporta.

Novak Đoković kruzira kroz tur pokušavajući u svojim poslednjim godinama da se domogne 25. Grend slem titule, ali oreol najboljeg svih vremena mu niko više ne može oduzeti.

Dok taj fenjer gori i seniorska bitka titana se odvija između Janika Sinera i Karlosa Alkaraza na svakom jačem turniru, mnogima je uspeh mladog Bugarina privukao pažnju.

Ivan Ivanov - ime koje ćete verovatno imati prilike da češće čujete u budućnosti ukoliko volite sport preko mreže.

Ovaj mladić je osvojio Vimbldon za juniore i najavio neko veće tenisko komešanje na Balkanu. Naravno da su u Bugarskoj odmah počeli da pišu o novom Grigoru Dimitrovu, ali bih se ja više nadao tome da Sudenice dodele Ivanu malo bolju sudbinu. Onako kako je Griška promenio tok istorije verovatno se nikada nije desilo i još verovatnije je da se ponovo neće ni desiti.

Vodio je 2:0 u setovima protiv sada već novokrunisanog Sinera i imao je izvesno ogromne šanse da slavi i sa 3:0. Najednom, bol u ramenu i predaja. Šok na Centralnom terenu. Grigor plače, Janik sa jednom rečenicom napušta teren. Ispostavilo se da je Italijan nakon toga sebi rekao: "Ovo su te neke svevišnje sile spasile, više nema zezanja".

No, da se vratimo juniorskom tenisu koji je ujedno i budućnost tog sporta.

Ivanov se pošteno prikazao. Nije da mu je sad to neka garantovana ulaznica za vrh tenisa, ali je fina podloga. Da ne bih davao sada negativne primere, gledaćemo samo pozitivnu stranu onog što se desilo na legendarnoj travi.

Mladi Bugarin je momentalno skočio na prvu poziciju ITF juniorske liste i sada je ubedljivo najbolji. Uskoro bi trebalo da napuni 17 godina i komšije zaista imaju čemu da se nadaju. To je ona iskra koja je i u našoj zemlji tinjala kada se pojavio golobradi Novak.

Foto: Tanjug / AP

Ipak, nije samo Ivanov u arsenalu bugarske budućnosti - momak po imenu Aleksander Vasilev je skočio za šest mesta i sada je četvrti junior sveta po ITF rangu.

To znači da Bugari imaju čak dvojicu u Top 5 juniora! Ako bi ovome mogao da se priključi i Dimitar Kisimov koji je u Top 100, onda se zaista može u toj zemlji razmišljati o prilivu vrhunske mlade krvi u tenisku priču.

Ponovo me misli vuku u realnosti, ponovo mi se izgovaraju reči da mnogi sjajni juniori nisu uspeli u svetu odraslih muškaraca, ali su to jasne naznake i debele predispozicije za uspeh.

Na prisustvo Španaca smo se navikli, jer su oni uspostavili taj perpetum mobile u koji bi mogao sada da uskoči drugi junior planete Andre Santamarta Roig.

Neki se nikada ne sete da je ipak sistem bitan da bi se stvorilo nešto održivo, a nekima to udari u glavu i donese im trenutno najboljeg igrača planete.

Da, Italijani su tako pedantno i taksativno rešili sve probleme i dobili jednu samoodrživu priču. Doduše, neki odgovorni ljudi su to morali da dovedu na taj stepen, ali je uspeh sada zagarantovan.

Jakopo Vasami je dečak koji je treći reket generalne ITF liste i on daje najveću nadu da će Janik Siner, Lorenco Museti, Sonego, Koboli, Beretini, Arnaldi, Darderi, Beluči, Nardi i ostali dobiti novog sunarodnika u Top 100.

Do juče su se Italijani u čitavom veku oslanjali samo na Fonjinija, Bolelija i Volandrija, a onda su pametnom i vrednom konstrukcijom napravili ogromnu koloniju u vrhu tenisa.

E, sada, da ja sam sebe i vas pitam - gde smo mi kada se radi o budućnosti?

Gde je Srbija, zemlja najboljeg svih vremena?

Mi imamo samo jednog juniora među prvih 200 i nadu u istog. Njemu je ime Ognjen Milić i trenutno je 40. na svetu među svojim vršnjacima.

Foto: Telegraf.rs / M. B.

Odigrao je dobro Australijan Open u singlu, učestvovao u finalu dubla u Melburnu i mali Ogi svojim radom i zalaganjem zaista mogao da bude neko i nešto. Izlazna je generacija, pokušava da se već sada adaptira na seniore. Trenutno je u Kuršumlijskoj banji gde mu ne ide loše, ali videćemo šta mu budućnost donosi.

Osim njega, bilo bi zaista prilično optimistično nabrajati ostale dečake.

Po godinama je najviše vremena ostalo Luki Ćeramilcu, a ostalima bi se preporučili treninzi, treninzi i samo treninzi. Osim Ognjena, niko od ovih mladića se još nije predstavljao na juniorskim Grend slemovima.

Šta nas čeka?

Ne znamo.

Budućnost je u magli i bez skrivenog straha možemo da konstatujemo da je u taj sport, makar u muškoj konkurenciji, u opasnosti.

Ali, da ne bih završavao tekst u sivilu, osvrnuću se drugoj strani medalje i konstatovati ohrabrujuće znake među devojčicama.

Kako se Bugari nadaju u muškom, tako se mi nadamo u ženski tenis.

Teodora Kostović i Luna Vujović su u svetskih Top 10 za vršnjakinje uz to da je Teodora već ozbiljno krenula da napreduje među seniorkama, a da je Luni tek 15 godina.

Foto: Mathias Schulz / Zuma Press / Profimedia

Lepoj priči je tu tek početak i videćemo šta možemo od njih očekivati u nastavku sezone.

Uz njih dve, tu je i Anastasija Cvetković koja je u svetskih Top 30, a u Top 60 je i Petra Konjikušić.

Sve ove devojčice su sve već predstavile na juniorskim Grend slemovima. Sve su stigle na radar i sve napreduju. Neka malo brže, neka nešto sporije, ali imamo se i te kako čemu nadati.

Dovoljno je još dodati da su Lana Virc, Maša Janković i Dušica Popovski sve u planetarnih Top 200, a da pritom nijedna nema više od 17 godina (Dušica je još jedno leto mlađa).

Moglo bi u srpskom tenisu da dođe do okretanja magnetnih polova, da ženski tenis za nekih 4-5 godina postane mnogo moćniji od muškog.

Sve dok mislimo i rešavamo, to znači da brinemo o nečemu.

A, najlepše je kada zamišljamo vreme kada su Novak, Jelena, Ana, Janko, Viktor i ostalih činili nezaobilaznu četu u vrhu.

Potrebne su nam obe strane medalje.

(Telegraf.rs)