Kada dođe frka, da l' ćeš ostati da stojiš?

Janik Siner i Karlos Alkaraz već devet meseci izgledaju nepobedivo. Stvorili su dvojni pakt i samo dele među sobom trofeje. Španac preza samo od Italijana, a Italijan preza samo od Španca. I to traje već sada dosta dugo. Mnogo dugo. Grend slemove su totalno privatizovali, a do kraja godine je pitanje da li može neko makar da im otme neki Masters? Videćemo u Šangaju koji je upravo počeo.

Da je novo doba došlo, to sada već svako zna. Nego, mnogima promiče činjenica da su ova dvojica osvojila zajedno svih osam poslednjih Grend slemova.

Preporučujemo

Liše Novaka Đokovića, niko nije ni pomišljao da bi mogao nešto da im otme. Ostatak teniskog folklora je isturio 38-godišnjeg legendarnog Srbina da sam uđe u koštac sa dvoglavom aždajom. Možda je u Melburnu skinuo jednu glavu, ali je čudovište preživelo i postalo nepobedivo čak i za njega.

Najveći svih vremena sigurno neće prestati da svoja leđa potura za ostatak tura. Kao što smo rekli, videćemo u Šangaju.

No... Do novog finala španskog i italijanskog tenisera neće doći u Kini.

Nije baš bio grom iz vedra neba kada je Karlitos objavio da neće igrati. Od prvog kola Tokija i meča sa Baezom je vukao povredu zgloba sve do titule. A, onda je samo odlučio da ne otputuje za Šangaj.

To Sinera ostavlja samog, a u ovoj situaciji mu je novi pehar Mastersa praktično kao penal.

Ponovo mu je Đoković najveća prepreka, i taj duel bi se mogao desiti tik pre finala.

Naravno, ako se realne projekcije budu prenele na teren.

Problem je što je Janik u poslednjih sedam okršaja čak šest puta pobedio Novaka. U prošla tri duela mu nije dao ni set.

Nole se trenutno nalazi u jednoj vrsti limba koji mu vređa njegove konstantne šampionske ambicije. Jači je od svih, ali mu jednostavno ne ide protiv ove dvojice.

Pozitivna stvar je što sada u Šangaju, kada pogleda papir, ne mora dva puta da češe glavu. To isturanje njega kao jedine nade da sruši i Alkaraza i Sinera na istom turniru je sada za duplo olakšano.

Pritom, Novak je na poslednjoj konferenciji u Njujorku rekao da ima mnogo veće šanse kada se igra u dva dobijena seta. Evo prilike da se to vidi i u praksi.

Nego, između Đokovića i Janika, njihovog ponovnog susreta u ovom gradu je dosta posla. Nije da se ne veruje u njihov dolazak u polufinale, samo ne bi trebalo trčati pred rudu. Realno razmišljati o tome - da.

Ne bih voleo da u ovom tekstu omalovažam ostatak teniskog sveta, ali Siner u odsustvu Alkaraza verovatno samo i misli sada na Đokovića.

Zašto?

Zato što je u ovih 10 proteklih meseci sezone izgubio tri meča i jedan predao. Prvi je izgubio od Alkaraza u Rimu, drugi je izgubio od Alkaraza na Rolan Garosu, treći je predao Alkarazu u Sinsinatiju, četvrti je izgubio od Alkaraza na US Openu... A, ovaj reper je prekinut jednom anomalijom u Haleu gde je razuzdani Aleksandar Bublik uspeo jedini da se priključi Špancu u ovom lovu na Italijana.

Liše toga? Niko.

Lovac na Janika nije došao u Šangaj. A, kada nije na njegovom nišanu, Siner ima 42-1 u ovoj sezoni!

Sada kada smo sumirali ovu abnormalnu statistiku, osvrnućemo se na poslednji turnir koji je drugi teniser sveta osvojio upravo danas u Pekingu.

Jako je teško zaključiti u kakvom je momentumu zbog činjenice da je na svom putu do titule imao samo jednog protivnika iz Top 50.

Izgubio je dva seta u ovoj avanturi, od Aleksa De Minora i Terensa Atmana. Problem je samo što i ova dvojica koja su mu pokazala zube, u trećem setu nisu imala ama baš nikakvih šansi.

Čim je došlo do odlučujuće borbe, De Minor je uzeo dva, a Atman nijedan gem.

To je ono što Sinera čini otpornim na ostatak tura. Kada se situacija lomi, ne ostavlja ni promil nade onome preko puta mreže da bi možda i pomislio o iznenađenju.

Gde svi sklanjaju nogu sa papučice, on prebacuje u petu i gazi do kraja.

Ti momenti ga odvajaju od čitavog tura koji će biti prisutan u Šangaju. Osim od jednog čoveka koji za borbu u dva dobijena seta još uvek ima mnogo više benzina za brze trke.

Protiv Italijana se mora na sve ili ništa. Verovatno svi i daju sve, ali njihovo sve je za njega malo. Prazna priča bi bila da mu neko preti u Šangaju, a po običaju, teniski svet ponovo istura onog najvećeg od svih, onog najhrabrijeg i pored toga što će za manje od dve godine doći do pete decenije.

Zna taj čika mnoge fore i fazone. Ne boji se nikoga. Pamtiće ga i tereni i ulice. Boje ga se još uvek, zato i njemu daju baklju protiv aždaje.

A, na pomen ulice... Završio bih sa:

- Zaj*bi prazne priče, nemoj da se ložiš, kada dođe frka da l' ćeš ostati da stojiš?

Neka se zakotrlja Šangaj...

(Telegraf.rs)