Kume, gde su ti ta drva?

Ne brini se, i meni nekada padne na um da smo u nekom paralelnom univerzumu gde mnoge stvari nemaju nikakvog smisla. Štaviše, čini mi se da je nenormalno postalo krajnje normalno i obratno. Kako se ovo odnosi na svemiru ne mnogo značajne naše živote, tako se odnosi i na još uvek zabavni deo samog života - sport. Evo, baš juče se desilo u tenisu nešto toliko paradoksalno da se mnogi preispituju o svom delovanju i postojanju.

Arapi sve što mogu preplaćuju. Kao da su naftu našli u dvorištu (hehe, razumete). Neretko me u šoubiznisu i sportu podsećaju na ono kada deda u "Ko to tamo peva" želi da kupi pet karata iako mu je potrebna samo jedna.

Preporučujemo

Praktično sve čine da ono najbolje sa tih zabavnih polja dovedu kod sebe. Da pokažu da oni mogu najveći nivo da podignu na još veći. Za njih ne postoje limiti i ne postoji nešto što ne može biti realizovano.

Bratko, ako imaš problem i ne možeš da ga rešiš so pari, ti ga reši sa mnogo pari, reče Srđan Todorović onomad u antološkoj ulozi filma Emira Kusturice.

Gde smo videli pravi primer totalnog disbalansa jednog sporta pa se to tako izrazilo na društvene mreže koje su se zapalile?

Jedan pol kontrasta viđen je u Saudijskoj Arabiji gde se trenutno igra egzibicioni turnir Šest kraljeva.

Kao što i u samom nazivu kaže, došlo je šest momaka da se bori za titulu u Rijadu, a svima je razdeljeno po milion i po dolara samo za učešće. Oni su praktično pojavljivanjem uzeli te pare. Njihov perfomans nije uticao na džak koji će dobiti.

A, Aleksandar Zverev se baš potrudio da otalja taj posao.

Verovatno mu se nije dolazilo kao ni kum kumu kada dođe da pomogne u pripremi za zimu. Da li si ushićen zato što morate da nacepate tri metra drva? Nisi. Ali, mora se.

Daj da to iscepamo, pa da se ide. Ima tu jasne razlike u nameri, jer kum to radi da bi kumu pomogao iako je puko odrađivanje posla, a Zverev to radi da bi sebi pomogao iako je puko odrađivane posla.

Jeste da Saši ne ide još od Australijan Opena, da nije ni blizu svog maksimuma, ali je milion i po dolara uzeo tako što je za 59 minuta izgubio od Tejlora Frica u četvrtfinalu takmičenja.

Možemo da nastavimo da opravdavamo Zvereva i sa tim što mu je Fric redovna babaroga na turu, da je totalno van forme, ali se mnogi pitaju šta su organizator i tamošnji gledaoci dobili za, u ovom slučaju, milion i po dolara od trećeg tenisera sveta osim njegovom pukog prisustva na terenu?

Sve ima smisla ako vi to postavite na ovaj način - neko je došao na ideju da organizuje turnir šest najboljih igrača u ovom momentu. Da li je Zverev treći na planeti? Jeste. Pozvan si. (Zanemarićemo činjenicu da je pozvan i Stefanos Cicipas, jer je realnije da je sam hakovao žreb Šest kraljeva i svoje ime ubacio u sistem).

I, eto novca za Sašu.

U takvom svetu živimo i to deluje nekako bespovratno. Želiš zabavu? Platiš zabavu.

E, ono u čemu je teniski i sportski disbalans jeste što je jedan momak praktično napravio najlepšu moguću bajku pre nekoliko dana i za to je bio manje nagrađen nego, u ovom slučaju, Zverev.

Valentan Vašero je ime koje se najčešće pominje u teniskim i sportskim krugovima. Pre Mastersa u Šangaju nije bio ni među 200 najboljih na svetu, a od pre nekoliko dana je Masters šampion.

Kad već pričamo o paralelnom univerzumu... Je l' da?

Vašero je pošteno nagrađen, ali... Za osvojen Masters, ovaj momak je uzeo 375 hiljada dolara manje od Zvereva koji je do veće svote došao za manje od sat vremena.

Znate li koliko je Valentan proveo na terenu da bi došao do toga?  Skoro 18 i po sati.

U jednom turniru iz Masters serije, turnira koji je odmah ispod Grend slema, morao je da dobije dva meča u kvalifikacijama, a onda još sedam u glavnom žrebu.

Morao je preko Basavaredija, Draksla, Đerea, Bublika, Mahača, Grikspora, Runea, Đokovića i Rinderkneša da dođe do titule, a onda da posle toga bude manje plaćen od Saše koji je za 59 minuta osvojio samo pet poena na prvom servisu Frica.

Eto o kakvom se paradoksu radi.

Jeste da su Saudijci spremni da plate sve što je potrebno da bi bili uključeni u priču, ne samo belog sporta, nego svega popularnog, ali se ovako samo napravilo pitanje u kojem bi tek pravcu mogao da ode tenis ukoliko bi još neki grad želeo tako najednom da vidi najbolje.

Da li bi imperativ, recimo, Sinera i Alkaraza, bile egzibicije u Singapuru i Vakandi ukoliko oni daju mnogo bolje pare?

Dovoljno je da vam kažemo da pobednik Šest kraljeva nosi kući šest miliona dolara.

A, još dovoljnije da je to veća premija od svih Grend slemova pojedinačno.

Popularizacija tenisa je svakako bitna na svakom delu ove planete, ali su otvorena neka vrata koja bi mogla širom da se otvore za eventualno obesmišljavanje svih najvećih takmičenja.

Kukaju određeni teniseri da im je prenatrpan kalendar, ali se bez ustručavanja prijavljuju za egzibicije. Možda se sve muke rešavaju finansijskim putem?

Razmišljaće se o ovim paradoksima u budućnosti, jer pare ubrzano menaju ovaj svet.

(Telegraf.rs)