Novak pred Šekom ispričao najteže momente u životu: "Otac je stavio 10$ na sto i rekao - to je sve što imamo"

Najbolji teniser svih vremena Novak Đoković održao je inspirativan govor na jednom od panela gde je pored njega bio i legendarni Šakil O'Nil, gde je pričao o svojoj karijeri i najtežim momentima sa početka karijere, o kojima je već nekoliko puta pričao.

Ipak, podelio je ovu priču i u Rijadu pred nastup na Slemu "šest kraljeva", gde će od 20.00 odmeriti snage sa Janikom Sinerom u polufinalu.

Preporučujemo

- Selam alejkum i šukran. Zaista mi je zadovoljstvo što sam sa vama ovde. Slušao sam šta je Šek pričao i slažem se sa njim. Morate imati nekog na koga se ugledate, ja sam u mojoj zemlji imao tri sportske veličine i idola na koje sam se ugledao, porastao sam na planini. Tamo smo provodili većinu vremena, tu je bio restoran sa kojim je moj otac hranio porodicu. Alberto Tomba, na njega sam se ugledao, onda Pit Sampras u tenisu i naravno Majkl Džordan na koga sam se ugledao. Moj otac u prvom delu mog života više verovao u mene i moje sposobnosti, ko ću postati. Kada kažemo da ću postati najbolji na svetu, bez ikakve tradicije za tenis u našoj zemlji, podsmevali su nam se i u našoj zemlji i globalno.

- Zaista osećam da sam primer da je sve moguće, došao sam iz ratom razorene zemlje, moj otac je spustio 10 dolara u to vreme na sto, kada sam imao 12 godina i rekao mojoj majci i moja dva brata da je ovo sve što imamo da prolazimo kroz drugi rat u našim životima u to vreme i rekao je da smo pod sankcijama i embargom, i da, ako zaista želim da igram ovako skup individualni sport, da moram da istupim sam. Morao sam da sazrim mnogo ranije, tada sam imao 12 godina. Razumeo sam poruku da moram da budem drugi otac u kući mojoj mlađoj braći.

- Osećao sam da sam rano stasao, da me je to ojačalo, da razumem šta je disciplina, pomoglo mi je da shvatim ko sam. Kada sam počeo da putujem sa tenisom, preskakao sam turnire jer nismo imali para da finansiramo to. Bitno je biti okružen ljudima koji znaju, koji su se iskazali. Gledao sam sve sportove kao mali, slušao sam klasičnu muziku, nekad nisam ni znao šta je to sve, to je bio moj put, te fundementale su bile tu kako bih uspeo da uradim sve ovo što jesam.

- To je tvoja priča. Da postaneš ono što jesi, moje posebne reči od Fridriha Ničea. Potrebna je edukacija i to se oslikava i na tenis. Prvih tri do pet godina nakon penzionisanja ima dosta razvoda, bankrotiranja, depresije, mentalnih problema... Morate se više vezati za svoj posao, u svoj brending, u ono što predstavljate, da znate šta se dešava. U timskim sportovima je sve to uređeno, ali te ne priprema za nešto što sledi posle karijere.

- Glavni fokus mi je da znam ko sam, da budem iskren prema tome. Adaptiram se na svet, da se mešam sa raznim kulturama i tradicijama, kako da stvaramo mostove, ne da ih rušimo. Na kraju dana uvek moraš da znaš ko si. Investirati u sebe. Pokušavao sam neko vreme u svojoj karijeri da budem neko ko nisam, da se prilagodim. Znate, dolazim iz istočne Evrope, nije toliko razvijeno kao na zapadu u vezi sporta. Dolazim iz Srbije, tada je bila loša reputacija, a ja sam tu kao tinedžejer sa pasošom Srbije i ljudi koji okreću glavo od mene. No, zahvalan sam, jer mi je to podebljalo kožu, bio sam ponosan šta predstavljam, morate da igrate igru na duže staze, to je ono što ostaje.

(Telegraf.rs)