Đoković: "Verovao sam da sam Supermen i dobio sam šamar, svako nosi krst koji mu je suđen"

Novak Đoković, najbolji teniser svih vremena, dao je iskren intervju Pirsu Morganu, otkrivajući teške okolnosti u kojima je odrastao i kako ga je to oblikovalo kao sportistu i čoveka.

Tokom razgovora sa Morganom, koji je Novaku pomenuo Janika Siner i Karlosa Alkaraza, odnosno da li deo njega misli da ne može da se takmiči više sa njima, Srbin je rekao:

Preporučujemo

- Da, ja ne mogu, zato sam i rekao, kao, u smislu tranzicije, znaš, mentalno, jer svestan sam šta se dešava. Mislim, svestan sam da su ovi momci, moj najbolji nivo sada, njihov najbolji nivo sada, oni su bolji. OK? To je realnost. Mislim, za veći deo moje karijere, praksa vizualizacije, tehnike koje su me dovele do nivoa mentalne snage i samopouzdanja i dostignuća, uvek sam verovao u stvari koje su gotovo nemoguće postići, i znao sam da poruka koju sebi govorim, ili signal koji sebi dajem, reči koje sebi govorim interno, i ono što verbalizujem, se šalje u univerzum i vraća se na isti način na koji si je poslao. Tako da sam uvek pokušavao da budem veoma oprezan, i nije uvek moguće biti veoma pozitivan i optimističan, očigledno. Ali bio sam, treniran sam od malih nogu da mislim veliko o sebi i da negujem samopouzdanje, jer će to na kraju, bilo da je reč o sportu ili bilo čemu drugom u životu, doneti nagrade. I, omogućiti ti da slediš svoj san. I u osnovi, da se ne zadovoljavaš nikakvim granicama - rekao je Đoković i dodao:

- Znaš, u mom detinjstvu je bilo granica svuda. Dolazim iz zemlje koja je bila razorena ratom, sankcijama, embargo, tenis, nulta tradicija tenisa u našoj zemlji. Tako da, najskuplji sport, oskudica i siromaštvo moje porodice i svih ostalih porodica u našoj zemlji, većine porodica. I tako sam izabrao najskuplji sport i tako 99 odsto ljudi su se očigledno smejali nama, i kada kažem nama, prvenstveno mislim na oca i mene. Moj otac i ja. Oboje mojih roditelja su uradili... Nikada ne mogu da im se odužim za ono što su uradili za mene, dovoljno. Ali moj otac je verovao, vrlo često, više nego što sam ja verovao u sebe. Zato kažem "mi". Ali, znaš, vraćajući se na poentu, da, ja razumem moć misli, ali u isto vreme, tu je biologija, dešavaju se stvari. I ja, znaš, imam 38, idem na 39, i habanje je stvarno. I verovao sam da sam do određenog stepena ja Supermen, da se nikada ne mogu povrediti, da nikada ne mogu biti slab, itd. Ali, dobio sam šamar od realnosti poslednjih par godina i, i, nije kao da plaćam cenu, već samo upoznajem ovo novo poglavlje.

Printscreen: Youtube/9SsbSKaUkoE

Morgan je zatim pomenuo Kristijana Ronalda i njegov slučaj kada je bio bukvalno fizički gladan. Priču o čekanju u redu iza Mekdonaldsa, samo da bi dobio besplatne burgere jer je bio tako gladan dok je bio u Lisabonskoj akademiji.

- Nisam znao za Kristijanovo iskustvo čekanja u redu i bukvalno gladovanja. Imam nešto slično. Imao sam, mislim, možda šest, sedam godina. I imali smo dva rata devedesetih. Imali smo raspad Jugoslavije, a onda smo imali bombardovanje 1999. Tako da, između početka devedesetih, kada je počeo rat, i kraja devedesetih, imali smo embargo. Možda četiri, pet godina, možda i više. Tako da, naravno, ništa ne ulazi, ništa ne izlazi iz zemlje. I očigledno, nivo siromaštva je bio izuzetno visok. I čekali smo u redu za jedan hleb koji smo mi, porodica od sedam ili osam, delili tog dana. I tako, ta iskustva, životna iskustva, bila su vrlo stvarna. I to je učinilo moj put još posebnijim, u smislu da cenim život i sve što mi je život i Bog dao, mnogo više zbog mog odrastanja - istakao je Nole, te nastavio:

- Tako da, obično ne volim da se osvrćem na to sa velikim osećajem, kako da kažem, ne tuge, ali u smislu da ne želim da se žalim na to ili kukam na to, jer verujem da svako nosi krst na svojim leđima koji mu je suđeno da nosi. Tako da je moj put moj jedinstven, lični put kroz koji sam morao da prođem. I to me je učinilo onim što jesam. Tako da sam veoma zahvalan na tome. Da li je bilo lako? Ne, apsolutno nije bilo lako. Ali to je bio suštinski, sastavni deo onoga ko sam ja kao osoba. I to je verovatno osnova moje mentalne snage i otpornosti. Jer kada si u sumnji šta sutra donosi, ne samo za sebe već i za celu porodicu i za svoj grad, za svoju zemlju, i da li ćeš moći da preživiš sledeći dan, suočavanje sa meč loptom u Grend Slemu nije tako teško.

(Telegraf.rs)