"Stefan Đoković ne treba da postane profesionalni teniser"

Najbolji teniser u istoriji ovog sporta, naš Novak Đoković, polako se bliži kraju karijere. On je napunio 38 godina, dok je nedavno rekao da bi voleo da makar jednom zaigra sa sinom Stefanom na terenu, pa čak i protiv njega.

Govorio je Novak Đoković o tome u intervjuu kod Pirsa Morgana, dok se na to osvrnuo i poznati teniski trener Patrik Muratoglu.

Preporučujemo

On je rekao da je Novak izgovorio jednu veoma pametnu rečenicu.

- Prošle nedelje, u podkastu Pirsa Morgana, Novak je izgovorio nešto neverovatno mudro o svom sinu, koji ima ‘dobre teniske gene’ i veliku strast prema sportu: "Želim da mu budem otac. Ne želim da mu budem trener". Mislim da to treba da čuje svaki roditelj čije se dete bavi sportom.

Ipak, Muratoglu smatra da Stefan nikad ne bi trebalo da bude teniser.

- Kada bih davao savet njegovom sinu, nikada mu ne bih preporučio da pokuša da postane profesionalni teniser. Ne zato što nije talentovan, već zato što je planina na koju mora da se popne gotovo nerealna. Ronaldov sin ima isti problem. Kada ti je otac najbolji u istoriji, najbolji fudbaler svih vremena, nemoguće je da ne izgledaš lošije u poređenju s njim. Zašto birati put na kojem će te poređenje pratiti svakog dana?

Kaže Muratoglu i da je svakako potrebno da mu Novak pruži bezuslovnu podršku.

- Postoji milion načina da uspeš u životu, ne samo tenis - i ne bi to trebalo da kažem kao teniski trener, ali istina je. Ako, ipak, Novakov sin izabere ovaj put, onda je Novakova filozofija potpuno ispravna: pružiti mu 100% podrške. Verovati u njega. Biti uz njega. Ali ga ne trenirati. Naravno, postoje izuzeci - ali upravo zato se i zovu izuzeci. To je misija svakog roditelja. Jer treniranje nije isto što i podrška. Treniranje znači da i ti sam ulaziš u arenu. A većina roditelja koji treniraju svoju decu ne rade to zbog dece, već zato što žele da i sami budu deo priče. Ali nisu obučeni za to. Nemaju distancu, iskustvo niti emotivnu odvojenost koja je potrebna.

On nikad nije trenirao svoju decu.

- I sam sam to proživeo. Moja deca igraju tenis i vrlo rano sam odlučio da ih nikada neću trenirati. Ne zato što ne znam kako, već zato što to nije ono što im treba od mene. Potrebni su im emocionalna stabilnost, bezuslovna podrška i vera - kaže Muratoglu.

(Telegraf.rs)