Bio 3. na svetu, Đoković mu se javno izvinio posle incidenta, obožava ćevape: Miloš otišao u zasluženu penziju

Kada se podvuče crta ispod jedne od najznačajnijih teniskih karijera u protekloj deceniji, ime Miloša Raonića ostaće upisano zlatnim slovima. Čovek koji je spojio crnogorski mentalitet, srpsko poreklo i kanadsku disciplinu, zvanično se povlači sa terena kao najbolji kanadski teniser svih vremena i igrač koji je naterao „Veliku trojku“ da svaki poen protiv njega zaradi krvlju i znojem.

Miloš Raonić je rođen 27. decembra 1990. godine u Podgorici. U jeku raspada Jugoslavije i potrage za boljim životom, njegova porodica - otac Dušan (doktor elektrotehnike) i majka Vesna (inženjerka mašinstva) - donela je 1994. godine sudbonosnu odluku o preseljenju u Kanadu.

Preporučujemo

Iako je odrastao u Bramptonu (Ontario), Miloš nikada nije zaboravio svoje korene. Govori tečno srpski jezik, a porodica mu je uvek bila stub: sestra Jelena i brat Momir bili su mu podrška tokom uspona, dok mu je stric Branimir Gvozdenović poznata politička figura u Crnoj Gori.

Raonić nije bio samo još jedan igrač na turu; on je bio revolucija. Bio je prvi igrač rođen u 1990-im godinama koji je ušao u Top 10 i obezbedio kartu za ATP finale. Sa visinom od 196 cm, posedovao je jedan od najubojitijih servisa u istoriji "belog sporta". Statistički gledano, on je treći najbolji server u Open eri, sa neverovatnih 91 odsto osvojenih gemova na svoj servis.

Njegovi uspesi imaju istorijski značaj i zauzimaju posebno mesto u teniskoj istoriji Kanade. Najviši plasman u karijeri dostigao je 2016. godine, kada je bio treći teniser sveta na ATP listi. Iste sezone ostvario je i najveće rezultate na grend slem turnirima, stigavši do finala Vimbldona, dok je na Australijan openu dogurao do polufinala. Tokom karijere osvojio je ukupno osam ATP titula, sve na tvrdoj podlozi, potvrdivši se kao jedan od najuspešnijih igrača na toj vrsti terena. Njegovi rezultati imaju i pionirski značaj, jer je postao prvi Kanađanin u istoriji koji je izborio finale Vimbldona i plasman u polufinale Australijan opena.

Sukob i pomirenje sa Đokovićem: Incident sa sočivima

Foto: Tanjug/AP

Jedan od upečatljivijih momenata u njegovoj karijeri dogodio se u četvrtfinalu Australijan Opena 2020. godine protiv Novaka Đokovića. Pri rezultatu 4:4 u trećem setu, Novak je zatražio lekarski tajm-aut zbog problema sa kontaktnim sočivima.

Miloš je tada pobesneo, smatrajući da Novak krši ritam meča. "Da li sme ovo da uradi? Ovo je sr*e!", vikao je Raonić sudiji. Ipak, pravila su bila na Novakovoj strani jer se naočare i sočiva smatraju neophodnom opremom. Na kraju meča, Novak se džentlmenski izvinio: "Moram da se izvinim Milošu, nije bilo namerno, ali jednostavno nisam video ništa na terenu."

Iskreno o "Velikoj trojci": Novak je najteži

Raonić je tokom godina sticao iskustvo igrajući protiv najvećih. U podcastu „Changeover“, otvoreno je analizirao rivale. Dok je za Federera rekao da te „natera da izgledaš loše“ svojom magijom, a za Rafu da je borba protiv njega čista iscrpljenost, za Đokovića je imao posebnu definiciju:

- Novak je jedinstven. Protiv njega uđete u razmenu, pogađate udarce, ali on vam polako oduzima uglove i prostor. Na kraju izgubite 7:6, 6:4 i osećate se kao da ste bili blizu, a zapravo niste imali nijednu pravu šansu. On vam ubaci crv sumnje koji vas pojede - objasnio je Miloš zašto je Srbin najteži protivnik u istoriji.

Foto: Laurent Lairys/DPPI / Shutterstock Editorial / Profimedia

Život van terena: Mir na Žabljaku i ljubav prema ćevapima

Miloš je 2022. godine stao na ludi kamen sa belgijskom manekenkom Kamil Raonic, na romantičnom venčanju u Italiji. Iako živi svetskim životom, Raonić svake godine dolazi u Crnu Goru „tiho, na dva-tri dana“. Pre par godina je za Telegraf rekao:

- Pokušavam da dođem u Crnu Goru bar jednom svake godine. Uvek dođem tiho i uvek dođem na dva-tri dana, vidim Podgoricu. Pitanje je gde mi je baba. Ili odem gore na Žabljak odakle mi je otac. Prvi put sam, otkad sam se oženio, bio sam sa ženom tamo i većinu vremena smo provodili na Žabljaku gore. Ja idem kući za mir. Ostanem da familiju posetim u Podgorici, odem do babe dole u Baru i onda probam da izbegnem... Nije što ljudi mene znaju, nego što svako zna mog oca ili majku, njihov sam sin i uvek treba nešto završiti sa ljudima koje ne vidim često u životu. Najviše što želim kad sam tamo je mir. Ako je sezona, onda sam gore na Žabljaku, a ako je gore prepuno snijega, onda ostanem na primorju. Ćevape najviševolim! Ćevape bih mogao jesti non-stop. I priganice. To bih mogao najviše jesti. Ne znam koliko bih postigao u tenisu, ne sigurno koliko bih želeo, ali bi to bilo okej.

(Telegraf.rs)