I treću godinu u nizu finalni turnir Dejvis kupa će proći bez Srbije. Zvuči čudno zbog samog postojanja Novaka Đokovića na teniskoj sceni. Trenutno smo u totalno nepoznatom pravcu sa sportom koji nam je toliko toga dao u ovom veku. Čini se da oružje imamo, a da su nam puške prazne. Mozaik neposložen i svaki deo dolazi u različitim momentima da i ne može da se dobije kompletna slika. Nismo u smeni generacija, a kao da jesmo. Ima li nekog da preuzme volan?
NOVO IZOSTANAK IZ ELITE
Pre samo tri godine smo imali praktično tri meč lopte za osvajanje Dejvis kupa. Te tri prilike je imao Novak protiv Janika Sinera u polufinalu u Malagi, a čini se da posle toga ne bi mogao niko Srbiju da zaustavi do "salatare".
Preporučujemo
Poznato šta je sve polomila Lindzi Von posle strašnog pada u trci na Zimskim olimpijskim igrama
Kipar ponizio tzv. Kosovo: Nije okačio njihovu zastavu na takmičenju, nego uradio neverovatnu stvar
Šta se desilo sve posle toga?
Prvo nas je Slovačka u Kraljevu na totalno iznenađenje izbacila u kvalifikacijama, da bi prošle sezone imali sve u svojim rukama protiv Danske u Kopenhagenu, ali smo i tu eliminisani posle neverovatnog preokreta.
To nas dovodi do ovog minulog momenta da u krnjem sastavu pokušavamo da u Čileu ponovo lako padnemo.
Niti u jednom od ovih pomenutih okršaja nije bilo Đokovića koji je u sva tri navrata dogurao daleko na Australijan Openu i pojavljivanje na drugim kontinentima nije bilo moguće usled tolike fizičke potrošnje čoveka koji je već toliko dao i reprezentaciji i zemlji.
Već tri godine smo osuđeni da bez Novaka pokušavamo da otpočnemo te kvalifikacije i da ih odmah i nesrećno završimo. Postoji uverenje koje i sam osvajač 24 Grend slema potvrđuje, a to je da bi se već na drugom koraku doigravanja pojavio i pomogao Srbiji. No, mi ne uspevamo da dođemo do toga bez njega, iako su u većini slučajeva tu ostali asovi.
Osim u slučaju Čilea. Tu nije bilo ni Miomira Kecmnovića, ali ni Hamada Međedovića i Lasla Đerea. U Južnu Ameriku smo došli sa golobradim momcima uz Dušana Lajovića koji je, moramo priznati, u padu forme i ne baš pozitivnih saldom kada igra za srpsku selekciju.
Šta bi bilo kada bi bilo? U isto vreme se sve deli između individualnih obaveza i karijera i onog kulta reprezentacije koji je definitivno narušen. Za prvo postoji razumevanje, a za drugo postoje činjenice.
ČILE - NAŠA (NE)REALNOST
Zašto Hamada i Kecmanovića nije bilo u Čileu?
Za njihovo opravdanje, njih dvojica su teniseri koji brane dosta bodova i izgaraju na betonu u ovom delu sezone. Međedović je igru u dvorani uvek isticao kao nišu gde se najbolje oseća, dok Mišu sada očekuje mukotrpni rad da se zadrži makar blizu Top 50 na svetu.
Sve to je na betonu, a Čileanci su na svojoj dalekoj teritoriji pripremili dvoboj sa Srbijom na šljaci. Em što je daleko i nigde na redovnom putu ove dvojice, em je razbijanje ritma koji je ustaljen u ovom delu sezone.
Drugačija je situacija sa Đereom nad kojim je znak pitanja stajao do samog kraja. Njemu ta podloga odgovora, odgovara mu i Južna Amerika i redovna mu je u rasporedu. Čak je u tom istom Santijagu osvojio titulu. Ipak, imao je druge planove.
Sve pomenuto nas je dovelo do situacije da na megdan prvog kola kvalifikacija dođemo bez igrača iz svetskih Top 100, a da su nam dva od tri singl igrača izvan Top 450. Očekivanja nisu ni mogla da budu veća. Samo je nada i mogla da bude prisutna. Na kraju nas je i ona izdala i 2026. godina je za Srbiju već gotova što se tiče finalnog turnira.
Možda su se i Čileanci donekle ponudili i polakomili izostankom Kristijana Garina, pa i Nikolasa Đarija koji nije igrao singl, ali se ispostavilo da su Alehandro Tabilo i ne baš afirmisani Barios Vera bili dovoljni da nam lako skrate put ka dalje.
Realnost sa onim što smo imali takva, a nerealnost se pominje samo u kontekstu onoga kako bismo mogli da se pojavimo u Čileu. Ishod je bio za očekivanje.
IMA LI DOBROG U OVOM LOŠEM?
Ima. Dva mlada srpska tenisera su bačena u vatru i mora se priznati da, i pored poraza, nisu razočarali. Dodali su iskustva na svoju priču i zagolicali maštu svog prilaska teniskoj eliti u bližoj budućnosti.
Osim što je Lajović imao prostora da donese taj prvi bod protiv Tomasa Bariosa Vere, što je po rangu negde i bilo realno, ostalo nije bilo baš u sklopu zamišljene putanje.
Da je Dušan uspeo da izgura i donese prednost, možda bi to bio zalog za neku nadu, ali nakon toga je sve bilo mnogo teže.
Uprkos lošem startu, na teren je izašo 18-godišnji Ognjen Milić koji je prvi put u životu imao prilike da igra protiv jednog Top 100 igrača i pokazao je da dosta možemo da očekujemo od njega.
Uzeo je set Tabilu, gurao ga do maksimuma pred njegovom publikom na njegovom terenu i umalo ga savladao. Sve je bilo rešeno brejkom u samoj završnici.
Kako vidimo uspeh u ovom porazu? Tako što je dečak koji je nedavno tek zagazio u Top 500 pokazao zube čoveku koji ima već tri ATP titule i koji je u Rimu savladao samog Novaka Đokovića.
E, protiv takvog igrača je Ognjen vitlao levom rukom i forhendom, zapostavio okruženje koje je bilo prilično vatrenu na granici sportskog i nesportskog,
U trećem setu je čak kod 3:2 imao priliku da uzvrati ribrejkom i upali sve moguće alarme verovatno najvećeg iznenađenja u kvalifikacijama Dejvis kupa.
Pri tom, ne smemo zapostaviti i sasvim pristojnu predstavu Branka Đurića, još jednog ulaganja u budućnost, koji je protiv 200 mesta bolje rangiranog Matiasa Sota igrao dva taj-brejka i izgubio u super taj-brejku.
Jeste da je tada već bila gotova priča jer je Čile vodio sa 3:0, ali je i Branko pokazao da se i sa mnogo bolje pozicioniranim teniserima na rang listi apsolutno može.
Ognjen i Branko su ono dobro u generalno lošem. Šok terapija možda nije sada uspela... Ili jeste?
U jednom momentu neće ni postojati mogućnost dolaska Đokovića, moraće priroda da nastavi svoj put, a možda će nam baš ovakve stvari pomoći da afirmišemo nove snage.
DUBL KAO HRONIČNI PROBLEM
Da bismo ponovo bili šampioni sveta, moraćemo da imamo stabilnu i konkretnu dubl kombinaciju. Kada god smo i pokazivali svoja najjača oružja u vidu Novaka, Miomira i ostalih u singlu, dubl je bio na staklenim nogama.
Tačno je da su Ivan i Matej Sabanov etablirani dublaši koji su donedavno bili u Top 200, a i sada se "motaju" blizu te družine. Ipak, ostale jake selekcije imaju dublove mnogo većeg renomea ili makar jednog koji vuče priču kao što je to nekada za nas bio slavni Nenad Zimonjić.
Španci, na primer, imaju Marsela Granoljersa. Italijani imaju komplet paket sa Andreom Vavasorijem i Simoneom Bolelijem. Nemci imaju Misa i Puca, Francuzi sada imaju Rebula i Dumbiju, Hrvati su jaki kao crna zemlja sa Pavićem i Mektićem...
Oni, jednostavno, i da im nekada ne ide u singlu, imaju dubl kao skoro siguran bod. Mi uvek moramo da idemo na singl, da bi "daj šta daš" bilo sa dublom.
Možda će braća Sabanovi pojačati u narednom periodu, uzleteti više u dubl svetu, ali se dugo već i čekaju da to učine.
A, možda se stvori još neko?
Pa, već je tu. Njegovo ime je Stefan Latinović. On je već bio pozivan protiv Turske i po rangu je trenutno ubedljivo najbolji naš dublaš.
Nema nekog redovnog uz sebe kao što Ivan i Matej imaju jedan drugog, ali prodire, osvaja Čelendžere i ulazi u finala. Fali mu još nekoliko mesta i biće u Top 150 najboljih na svetu.
Možda bi on trebalo da pokuša uz Kecmanovića koji ima istoriju dubl igre. Možda već u narednom okupljanju reprezentacije koja će se sada boriti za ostanak u Svetskoj grupi.
AKO JE ZA UTEHU, NISMO SAMO MI RAZOČARALI...
Srbija, kao zemlja koja ima tri i vrlo često četiri i pet tenisera u Top 100, nekako je očekivana da makar dođe do plej-ofa za finalni turnir. Tako su i mnoge druge reprezentacije i narodi mislili za sebe, ali im se dogodilo isto što i nama.
Norveška je eliminisana, a verovatno bi pružila veći otpor Velikoj Britaniji da je tu bio Kasper Rud.
Argentince nećemo gledati u nastavku koji su ispali od Južne Koreje sa 3:2, a veće iznenađenje je što je Indija bila bolja od Holandije sa 3:2.
No, holandska selekcija je imala sličnih problema kao i srpska reprezentacija. Botik Van De Zandshulp i Talon Grikspor nisu bili na raspolaganju, jednostavno im Indija nije bila na pravcu redovnih kretanja i predaleka da se uklopi u njihov lični raspored.
Mađarska je dobila težak žreb u vidu Sjedinjenih Američkih Država, ali i oni su pokazivali tendenciju raste u svetskom tenisu. Nije se moglo protiv Amerikanaca.
Sada, kada se došlo na samo korak od plasmana na završni turnir u Bolonji, sigurno će se priključiti i oni najjači.
Tako će Španija skoro sigurno imati Karlosa Alkaraza, a baš bi Srbija išla na Špance da je savladala Čile nekim čudom.
Neke teniske nacije će morati da gledaju borbu za salataru na malim ekranima.
Direktan okršaj za prolaz dalje imaće Češka i SAD, kao i Nemačka i Hrvatska, a možda ćemo gledati tamo i Ekvador, Južnu Koreju, Indiju...
(Telegraf.rs)
Vesti u fokusu
Milica Gardašević u Nemačkoj "pobedila" olimpijsku i svetsku šampionku, ali ima tu mnogo mesta za boljitak
Danas slavimo velikog sveca: Žene 3 stvari ne smeju nikako da urade, a 1 je obavezna za svakog vernika
"Ono što je Novak Đoković uradio je nezamislivo, Alkarazov rekord će biti oboren"
Srpkinja ispisuje istoriju Španije, tata joj je profesor, mama naučnica, Una broji medalje na atletskoj stazi
Džoker Ilić u kolicima stigao u Beograd, posle nokauta nad Fabjanom na aerodromu poručio: "Ne bih sada..."
Video: Stefan Momirov o pozivu reprezentacije: "Sigurno ću se odazvati, ako ga dobijem"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Gagi
Teniser s karijerom na zalasku..
Podelite komentar