Da li međed može da se probudi iz zimskog sna?

Hamad Međedović je jedina spona između mlađe i starije srpske teniske generacije. Njegovi uzleti su do sada bili stihijski, možda čak i kampanjski, ali je dokazao da može protiv svakog iz vrha. Bilo je povreda, bilo je i administrativnih pehova, ali sledi period godine gde postoji ozbiljan prostor da konačno od njega dobijemo asa svetskog kalibra.

Između realnosti i imaginacije stoji nada. Ali, nije to nada bez razloga. Hamad ima pobede protiv Danila Medvedeva, Karena Hačanova, Holgera Runea, Stefanosa Cicipasa, ima i dva ATP finala, pa i treće kolo Grend slema, uzimao je setov Aleksu De Minoru u Melburnu, držao se i protiv Karlosa Alkaraza u Sinsinatiju i Kaspera Ruda u Barseloni ... Sve ovo zvuči jako lepo. Pitamo se samo, u čemu onda leži problem?

Preporučujemo

Ti bljeskovi su eksplozivni, ali su retki. Ne postoji konstanta. Nije sveprisutan i u mnogim bitkama ostaje nedorečen.

Dok na Čelendžeru u Napulju pokušava da dođe do još jednog trofeja i povratka u Top 100, razmišlja o svemu što može da se desi u predstojećoj sezoni šljake. Ogroman je prostor koji bi mogao da se iskoristi.

Dijagnozu i razloge njegov neuspeha da uđe u 50 najboljih iz prvog pokušaja je teško ustanoviti. Da je lako, sam bi već to učinio.

POZITIVNI ASPEKTI HAMADOVE IGRE

Poseduje vanserijski servis i ubitačan forhend. Kada mu ide na tom planu, izgleda veoma moćno. To mu daje i mentalnu stabilnost, psihički je usredsređen na zadatke i u tim trenucima se čini da je kalibar čak i za 10 najboljih na planeti.

Snaga mu je, pre svega, glavni adut. Ukoliko stekne samopouzdanje i oseti da je u udarcu već na startu meča, praktično mu je nemoguće oduzeti servis. Poseduje i taj pozitivni bezobrazluk da skraćenim lopticama menja ritam, maltretira protivnika, sam odlučuje o svojoj sudbini bez obzira na to ko je prekoputa mreže.

Emocije mogu da mu budu saveznik, da involvira i glavu i mišiće u meč, pa i da sve to upakuje u svojevrsni šou.

O prirodnim talentima je glupo pričati kada se prođe 20 godina života, ali se čini da bi radom mogao da dosegne neslućene visine.

Foto: Tanjug / AP

NEGATIVNI ASPEKTI HAMADOVE IGRE

Ovde su i odgovori zbog čega gorepomenuti pozitivni aspekti nisu do sada bili dovoljni da se dođe do visina koje su mu predviđane, a još uvek mu se i predviđaju. Naravno, uz određene prepravke...

Ako Međedoviću ne ide sve po planu, makar u samo dva vezana poena, počinje da razmišlja o svemu osim onome što se dešava na terenu. Lako ga ljudi iz publike mogu izbaciti iz balansa.

Mnogi koji su na neki način deo tenisa znaju da oni najveći teniseri svaki poen igraju kao da je 0:0 na semaforu, bez obzira jesu li prethodni dobili ili izgubili.

Čini se da Hamad baš često ne razmišlja tako. Njegovih 0:30 je u njegovoj glavi već izgubljen gem. Još ako pri tom rezultatu promaši prvi servis, skoro sigurno ćemo videti brejk.

Padovi su ekstremni. Ne dozvoljava svom navijaču da se previše opusti. Svakog momenta možete očekivati da iz sigurne luke za nekoliko minuta dođe do totalnog gubitka kontrole.

Osim lične psihičke bitke, fizika ume da ga često izda.

Na Rolan Garosu je u trećem kolu protiv Danijela Altmajera poslednjih sat i po vremena bio praktično glineni golub. Često se iz tog eksplozivnog starta iscrpi i kako meč protiče sve manje može da koristi svoja primarna oružja.

Sve veća je verovatnoća da će doći do tih radikalnih oscilacija protiv višerangiranih tenisera koji su svi spremni da trče na duže staze. Sve pobrojano tera Međedovića da često ide na sve ili ništa, jer kasnije neće imati arsenal koji ga i dovodi do uspeha. Sve manje će imati adute u rukama koji su mu potrebni.

Sve u svemu, oscilacije su ogromne, fizički do sada nije bio spreman da ih umiri, a ni psihički nije sebi pomogao previše.

Foto: Telegraf.rs/Miloš Bećagović

NA ŠLJACI ĆE MOĆI DA ISPIŠE SVOJE IME

Čovek koji je osvojio NextGen turnir zasiguno nije džaba u teniskim razgovorima. Iako za sebe tvrdi, a rezultati to i potvrđuju, najviše voli da igra u dvoranskim uslovima na betonu, Hamad se u dosadašnjem delu karijere znao razgoropaditi i na šljaci.

Igrao je sjajno u Rimu i Madridu, skupljao neke lepe skalpove poput pobeda protiv Alekseja Popirina i Alehandra Davidoviča Fokine, a umalo je u Italiji eliminisao i Danil Medvedeva koji mu je pobegao u tri seta.

Zato postoji osnovana sumnja da bi mogao da postigne velike visine do Rolan Garosa i možda uhvati željeni ritam.

Do Grend slema u Parizu ima za odbranu tačno 101 bod, a čak 75 otpada na osminu finala Barselone.

U Monte Karlu prošle sezone nije prošao kvalifikacije, a ispadao je u prvim kolima Madrida i Rima. Praktično svaka pobeda u glavnom žrebu pomenutih Mastersa bi ga dodatno ojačala.

A, za sada na prvom turniru na šljaci ove sezone gura... Rudarski, ali gura i pobeđuje.

Foto: MIGUEL MEDINA / AFP / Profimedia

DA LI MOŽE POVRATAK U TOP 100 PRE MONTE KARLA?

Hamad je u Napulju i izborio je četvrtfinale uz dve zaista naporne pobede u tri seta. Nije ga to mnogo poguralo na ATP listi gde je na tabeli uživo 114. na svetu.

No, ukoliko bi nastavio sa dobrim igrama, pa pobedio Aleksandra Mulera za polufinale, došao bi i do 110. pozicije.

Ipak, ono što bi bilo dobro, a njemu ne bi bilo strano, jeste osvajanje ovog Čelendžera koji bi ga totalno vratio u igru.

U tom slučaju bi došao do 80. mesta na svetskoj rang listi i dobre pol pozicije da krene da bere bodove sa Mastersa. Lakši bi put bio ka debitantskom prodoru ka Top 50.

Lični rekord mu je 57. pozicija koju je zauzimao u avgustu prošle godine, a možda je vreme da se međed zaista probudi iz svog zimskog sna i krene napred.

(Telegraf.rs)