On ako osvoji Rolan Garos...

Stojim već od kraja 2023. godine pri stavu da je svaki zvanični meč Novaka Đokovića blagodet za oči teniski sladokusaca. On je svoje obavio, sa krunom seo na tron i ponekad, kada mu se prohte, siđe među raju da je oduševi svojim prisustvom. Ništa više ne mora. To je opšti stav. Problem je samo što sve ređe izlazi pred raju, pa se sve češće znakovi uzvika krive i od sebe prave znakove upitnika. Ima li u toj legendarnoj ruci snage i htenja da se Rolan Garos pokori još jednom i dođe do te 25. Grend slem titule?

Činjenično stanje govori da je Novak odigrao samo jedan meč na šljaci ove godine. Jedan.

Preporučujemo

I sa tim jednim porazom, bez dodatnih zvaničnih nastupa, dolazi direktno na veliku smotru u Parizu.

Mnogi su bili začuđeni i prošle godine kada je preskočio Rim posle decenije i po, ali je nakon toga, u poslednjoj nedelji pred Rolan Garos, otišao u Ženevu i podigao trofej. Sada je svojom odlukom lišen tog zagrevanja. Ide, što bi se reklo, direktno u meso.

Bićemo skoro pred jun kada prvi megdani budu viđeni na Rolan Garosu, a od Nove godine se može pobrojati tačno 10 zvaničnih duela koje je Đoković odigrao. Od toga je šest na Australijan Openu.

Između Rima i Melburna, samo se nadmetao još u Indijan Velsu. Da li je to dovoljno? I ako jeste, za šta je tačno dovoljno?

Ovde se u mentalnom stanju navijača može isključivo aktivirati karta da je "Novak - Novak" i da uvek može da se pojavi kao Gandalf petog dana sa zrakom sunca pred Helmov Ponor.

Možda su mnogi očekivali da će se, po objavi Karlosa Alkaraza da ne dolazi na naredni Grend slem, voda dodatno zamutiti, ali ona trenutno ne može da bude kristalnije čista za Janika Sinera.

Preuzeo prvo mesto ATP liste, naređao pet Mastersa, krenuo da ruši neke nerealne rekorde... Trenutno, izgleda kao perfektno naštelovana mašina da prodire kroz svaki žreb do samog kraja. I kako se sa ovoliko malo zvaničnih mečeva, sa 39 godina u momentu odigravana Rolan Garosa i ne baš izraženim motivima može nadati 25. Grend slem peharu baš u Francuskoj, na šljaci?

Jeste, dobio je Sinera u Australiji. Jeste, dobio ga je u pet setova. I jeste, dokazao je da na najvećoj pozornici može da ruši najveće adute mladosti i budućnosti.

Pa, zašto onda moramo da budemo skepitični prema Rolan Garosu i mogućnosti da i tamo čini slične stvari?

Na crvenoj prašini će morati dosta da se trči, i ne samo protiv Sinera. Dešavali su mu se mečevi prethodnih godina protiv šljakaša koji umaraju, maltretiraju i mogu da ostanu u jednom poenu ako treba i pet dana.

Ovde su mine mnogo češće. Uvek može naići rano neki Južnoamerikanac, Španac ili Italijan, neki novokovani mladić, neki specijalista pun radosti što je došlo do sezone prljanja. Baš je to što ne ide Novaku u prilog. Sa trenutnim fondom mečeva u rukama, potrošnja će se duplo pojačati. Ako mu žreb nanese trkača u ranoj fazi, može ga osakatiti za nastavak, iako do njega dođe.

To znači da nije samo do Sinera, nego je i do nekog Fransiska Serundola, Tomasa Martina Ečeverija, pa i Rafaela Hodara, Artura Fisa... Svi iz svojih razloga pomenuti i svi iz jasnih razloga kvalitetni da prave probleme baš kada se igra na ovoj podlozi.

Fizika će biti ta koja će biti najranjivija.

Muratoglu, prekaljeni teniski ekspert, rekao je ono uz šta analitički stojim, a to je da je sasvim u redu svoje ambicije usmeriti samo ka Grend slemovima, ali problem nastaje kod toga kada se i na kakav način spremaš za Grend slem.

Ostaje nada da će Novak, zaista, kao i mnogo puta ujediniti snage motivacije, harizme i znanja, te podržati to napornim treninzima iza zavese i očiju javnosti. Na sve to je potreban prah legendarnog statusa, malo i sreće, pa da se sve to promuti i pretoči u eliksir koji će ga gurati kroz žreb.

Stiže Rolan Garos, a u ovakvoj realnosti na polju, Đoković ako zaista uspe da osvoji 25. Grend slem baš u Parizu, on neće biti tenisko božanstvo, nego tenis možemo da preimenujemo u sport koji se zove Novak.

(Telegraf.rs)