Kristijano Ronaldo objavio kraj

Kristijano Ronaldo odlučio je da se penzioniše kada je reč o reprezentaciji Portugala.

Jedan od najboljih igrača svih vremena ostavio je dubok trag u ovom dresu, a ovu odluku saopštio je putem Instagram naloga.

Preporučujemo

Ronaldo je u emotivnoj objavi istakao da je vreme došlo da se povuče iz reprezentacije:

- Došao je dan kada ću dres broj 7 vratiti svima nama. Nikada nisam osećao da je pripadao samo meni. Ali imao sam tu privilegiju da ga nosim pune 23 godine, branio ga i nosio po stadionima širom celog sveta. Danas je došlo vreme da ga prosledim ka budućnosti. Nije bila laka odluka. Zato što se neke odluke ne donose samo umom. Donose se i srcem. Put je počeo 2003. i promenio mi je život. Kada pogledam unazad na sve što je bilo u nacionalnom dresu, ne vidim samo golove, trofeje, rekorde. Vidim ljude. Vidim portugalski narod koji živi u inostranstvu koji, za 90 minuta su se osetili korak bliže kući.  Vidim milione Portugalaca koje nikada nisam sreo, ali koji su postali deo mog života. Ali u ovom trenutku, fudbal je mnogo veći od igre. Fudbal je zbog ljudi. Tokom čitave karijere sa Nacionalnim timom, uvek sam gurao sebe preko limita.

Želeo sam da pobeđujem, želeo sam da budem najbolji, želeo sam da ispišem istoriju. Uvek sam bio zahtevan prema sebi. Uvek sam želeo više, uvek sam verovao da možemo da odemo korak dalje. I dao sam sve što sam imao za ovaj dres.

Bilo je savršenih popodneva i večeri, pobeda koje nikada neću zaboraviti, ali i poraza kojih mi je i danas teško da se prisetim. I ja sam grešio, i ja sam patio. Bilo je trenutaka kada nisam uspevao da pružim Portugalcima ono što su toliko želeli.

Ali nikada nisam odustajao. I, što je najvažnije, nikada nisam prestao da osećam ponos što predstavljam Portugal.

Tokom svih ovih godina naučio sam nekoliko veoma jednostavnih stvari. Golovi se vremenom zaboravljaju, trofeji ostaju u muzejima, a rekordi se pre ili kasnije obaraju.

Ali postoji nešto što vreme nikada ne može da izbriše: mesto koje zauzimamo u srcima ljudi.

Ako sam vas ikada usrećio, ako vas je neki moj gol naveo da zagrlite nekoga, da makar na trenutak zaboravite na probleme ili osetite ponos zbog naše zemlje, onda je sve vredelo.

Jer i to znači biti Portugalac. Zajedno patimo, zajedno ustajemo i zajedno ponovo počinjemo da verujemo.

Portugalu će uvek biti potrebni mladi ljudi koji sanjaju, igrači koji nikada ne odustaju i nove generacije koje veruju da je moguće stići tamo gde niko pre njih nije stigao.

Jer zemlja koja nastavlja da stvara nove heroje jeste zemlja koja nikada ne prestaje da veruje u sebe.

Svojim saigračima želim da uputim posebne reči.

Hvala vam za svaki sprint, svaki zagrljaj, svaku raspravu, za svaku tišinu pre izlaska na teren. Za svaku pobedu koju smo zajedno slavili i svaki poraz koji nas je učinio jačima.

Imao sam privilegiju da budem vaš kapiten, ali nijedan kapiten ne korača sam. I vi ste deo moje priče.

Svim selektorima, trenerima, rukovodiocima, lekarima, fizioterapeutima, ekonomima, članovima stručnih štabova i mnogim drugim ljudima koji su tokom svih ovih godina radili sa mnom, od srca hvala.

Mnogi od vas nikada nisu bili na fotografijama, ali bez vas nijedna od tih fotografija ne bi bila moguća.

Mojoj porodici, hvala što ste delili ovaj san sa mnom. Hvala što ste razumeli moja odsustva, odricanja i sve one trenutke kada je reprezentacija morala da zauzme vreme i prostor koji su pripadali i vama.

Ako sam stigao dovde, to je zato što smo sve vreme bili zajedno, ruku pod ruku.

A portugalskom narodu, svim Portugalcima rasutim širom sveta, želim da kažem još nešto.

Postoji jedna slika koju ću zauvek nositi u sebi: trenutak kada počne da se intonira državna himna.

Pogledam oko sebe, vidim svoje saigrače, pogledam tribine i vidim decu, majke, očeve, bake i deke. Vidim Portugalce koji su doputovali iz najudaljenijih krajeva sveta samo da bi bili tamo.

I tokom tih nekoliko minuta sve naše razlike nestaju.

Nema klubova, nema različitih boja, nema društvenih slojeva, nema profesija, nema podela u mišljenjima.

Postoji samo jedna ljubav: Portugal.

Taj osećaj nosiću sa sobom do kraja života.

Danas se završava moj put na terenu u dresu reprezentacije. Odlazim uzdignute glave, ponosan na sve što sam prošao i svestan da sam Portugalu dao sve što sam imao.

Ali nikada neću prestati da budem jedan od vas. Nastaviću da patim, da se radujem, da proživljavam sve emocije i da iz sveg srca slavim svaku pobedu Portugala.

Ceo život sam radio na tome da postanem najbolji fudbaler na svetu.

Danas shvatam da je moja najveća pobeda bila to što sam zaslužio pravo da predstavljam najbolju zemlju na svetu.

Hvala vam za ove 23 godine. Hvala što ste verovali u mene. Hvala što ste mi omogućili da živim san koji je počeo dok sam bio samo dečak na Madeiri, koji je trčao za loptom.

Dres sa brojem 7 zauvek će ostati deo mene, a ponos što sam ga nosio niko mi nikada neće oduzeti.

Portugal će zauvek biti deo mene. Zbogom. Kristijano Ronaldo - rekao je legendarni fudbaler.

(Telegraf.rs)