Zašto se povređujemo tokom trčanja i kako da to sprečimo?

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

Trčanje je sjajno, stvara fenomenalan osećaj, odličan je način za oslobadjanje od stresa, obezbedjuje puno vremena na svežem vazduhu, slobodne misli, osećaj da radiš nešto korisno za sebe, možeš da osetiš sunce, vetar, kišu na sebi, snagom volje pobedjuješ sebe. U idealnoj varijanti svaki korak svakog pretrčanog kilometra bio bi bezbolan. Realnost je često drugačija.

Mnogi trkači osećaju tegobe u pojedinim delovima tela. Sva radost prestaje u trenutku kada osetimo bol, kada se povredimo i kada nam je teško da napravimo sledeći trkački korak. Tegobe nekad nisu ozbiljne i ne zahtevaju pauzu ali su dosadne i ne dozvoljavaju da se uživa u omiljenoj aktivnosti. Ponekad se iz te zone blagog bola predje u takozvanu "crvenu" zonu ozbiljnih povreda koje zahtevaju i ozbiljnije lečenje. - piše Trčanje.rs.

Da li će se to desiti u velikoj meri zavisi od reakcije trkača prilikom "prvog uboda bola". Ukoliko bol ne nestane nakon mirovanja, hladnih obloga i kraćeg odmora možemo govoriti o ozbiljnijoj povredi koja može dovesti do niza još ozbiljnijih posledica.

Pokušaćemo da objasnimo sve nedoumice u kojima se trkači nalaze kada osete bol i kada i kako treba reagovati u pojedinim situacijama, ali pre toga moramo da se vratimo na početak i kažemo nesto o tome kako do povreda može doći.

Zašto se dešavaju trkačke povrede?

Foto: Shutterstock

Trčanje zahteva angažovanje celog tela. Pri svakom pokretu pokreće se čitav kinetički lanac počevši od stopala, pa preko potkolenica, kolena, karlice, ledja, ramena, ruku sve do vrata i glave.

Ako neki deo u tom lancu ne funkcioniše doći će do opterećenja jačih mišićnih grupa što će dovesti do mišićnog disbalansa ili će se naglasiti već postojeća neravnoteža izmedju mišićnih grupa.

Mišićna snaga pojedinačnih mišića i mišićnih grupa trebalo bi da bude izbalansirana, harmonična i ujednačena. Telo čoveka je simetrično. Preko 640 mišića se nalazi u čovekovom telu. Svaki od tih mišića ima svoju osnovnu funkciju.

U svakoj situaciji tela, postoje mišići koji:

• vrše određeni pokret (agonisti)
• kome se suprostavljaju mišići koji isti taj pokret onemogućavaju/otežavaju (antagonisti).

Ukoliko postoji bilo koji mišićni disbalans, mišićni tonus se povećava, a sam mišić gura kosti i zglobove iz svog fiziološkog položaja, tako da kosti, mišići i zglobovi trpe konstantno opterećenje. Jaki mišići podržavaju zglobove, daju im snagu i rasterećuju ih prilikom pokreta koje od njih zahtevamo da izvedu.

Brak iz snova: mišići + zglobovi

Kada zglob nema podršku dovoljno jakog mišića opterećuje se tokom fizičke aktivnosti i dovodi do pojave bola koji se prenosi dalje na mišić. Takvo stanje usporava napredovanje trkaču jer je svaki naredni korak bolniji. I to nije sve. Jaki mišići čine da zglob bude stabilniji, pokretljiviji,da se bolje prilagodi na različite podloge i pruži bolju amortizaciju prilikom pokreta.

Stabilna zajednička veza izmedju jakog mišića i zgloba je najbolja prevencija povreda kod trkača.

Ukoliko se oseti bol na treningu, a taj bol se i tokom narednih treninga vraća i intezivira, postoji opasnost i veća mogućnost uključivanja i drugih karika iz navedenog kinetičkog lanca kao i oštećenja na udaljenim regijama od mesta prvobitnog bola.

Odmor je zaista najbolja prevencija trkačkih povreda

Foto: Shutterstock

Postoji još nekoliko stvari o kojima mora da se vodi računa pre nego sto se obuju patike i ootrči u susret onom predivnom osećaju koje trčanje pruža. Postoje stanja i situacije kada je telo mnogo podložnije povredama i o kojima se mora voditi računa, opet u cilju prevencije.

Nedovoljno sna, premor, nedekvatni napor za koji ne postoji dovoljna fizička pripremljenost samo su neki od predisponirajućih faktora.

Jedna od bitnijih jeste i trčanje tokom bolesti. Teška je odluka za jednog trkača da preskoči trening zbog bolesti, prehlade, osećaja nemoći u telu. Neki doktori savetuju primenu “pravila vrata” prilikom odluke trčati ili ne u tim situacijama.

Po tom pravilu svi simptomi koji se javljaju iznad vrata (curenje iz nosa, kijavica) ne predstavljaju rizik za kontinuitet treninga. Svi simptomi ispod vrata (gušobolja, bronhitis, kašalj, otežano disanje, osećaj hladnoće u grudim ai u čitavomn telu kao i groznica i slabost u telu) zahtevaju odmor.

Poseban akcenat se stavlja na zapaljenje sinusa, jer se ono često javlja kod trkača, naročito tokom hladnog perioda u godini. Zapaljenje sinusa podrazumeva kopleks simptoma u koje spadaju curenje iz nosa, bol u grlu, kašalj, pritisak u glavi naročito u predelu čela. Nelečen sinusitis uz izlaganje tela naporu može dovesti do komplikacija u vidu bolesti na donjim disajnim putevima, kao i do zapaljnja pluća. I sinusima je potrebno vreme da se oporave baš kao i kolenima ili stopalima.

U sledećim tekstovima bavićemo se konkretnim slučajevima povreda i prevencije uz stručne savete kako (s)prečiti, lečiti i rehabilitovati se u najkraćem mogućem roku!

(Telegraf.rs)