Vreme čitanja: oko 4 min.
Ispovest Srđana Đokovića o borbi za život: "Doktori mi davali 1% šanse da preživim, trajalo je mesec dana"
Vreme čitanja: oko 4 min.
Novakov otac ispričao je kakvu je kroz kakvu je životnu dramu prošao
Otac Novaka Đokovića, najboljeg tenisera svih vremena, Srđan Đoković, trenutno je u Njujorku gde bodri svog sina u borbi za obaranje novog rekorda i dostizanje 24. Grend slem titule. On je iznova i iznova u Novakovoj loži i bodri svog sina koji redom pobeđuje.
Srđan je nedavno gostovao u emisiji „Preživeli“ na televiziji K1, a sada je i objavljena emisija, gde je otvorio dušu i govorio o svim usponima i padovima kroz koje su oni kao porodica prolazili, tokom Novakovog puta ka samom vrhu svetskog tenisa.
Preporučujemo
Od čuvenih karaoka sa RG do US Opena: Ovako je Đoković godinama unazad pevao hitove
Đoković dodatno uvećao prednost nad Alkarazom, a Karlosu tek sledi pakao!
Iako nikada nije rekao da mu je dosta tenisa, Srđan Đoković smatra da će Novakova teniska karijera trajati još najviše tri godine.
- Igraće još jedno dve do tri godine i mislim da će to biti dovoljno – rekao je Srđan na samom početku razgovara.
- Nikada se nije dogodilo da je rekao da mu je dosta tenisa. Na trening je zakasnio samo jednom, kada je imao osam godina, jer se zaigrao sa decom ispred zgrade. Kažnjen je bio nekoliko dana da ne sme da trenira i nikada više. Kako je radio sa šest godina, tako radi i dan danas. On je profesionalac nad profesionalcima. Njega je ESPN 2011. proglasio za najboljeg sportistu u istoriji sporta. Sport kojim se on bavi je sport glave 95 odsto. Svi nauče forhend i bekhend, a odigrati najrasterećenije kada je najvažnije, to mogu samo najveći šampioni, kao što su Novak, Nadal i Federer.
Petnaest godina, Srđan Đoković je živeo Novakov život. U svemu tome, kako navodi, najviše su patili Marko i Đorđe, koji su u tom periodu bili dosta zapostavljeni.
- Dosta su patili, svi smo. Nije bilo šanse da se i njima posveti bar delić one pažnje, vremena i para, zato što je to sve pod znacima navoda, pojeo Novak. Đole je bio veći talenat od Novaka kada je bio mali, a Marko radan vredan, snažan i imao je šansu da bude ozbiljan profesionalni igrač. Ta ogromna senka Novakova, koju Marko nije mogao da podnese je doprinela tome da on napusti profesionalni tenis i da ode i živi u Španiju. To je za mene bio težak udarac i dan danas je. Ipak, tako se dogodilo, nismo imali mogućnosti da ni delić onoga što je dato Novaku, posvetimo njima dvojici. Žao mi je zbog toga i patili su, ali nijedne sekunda oni to meni nisu zamerili, jer su zaista sjajni momci.
Novak je tokom karijere imao par nezgodnih povreda, zbog kojih je upadao u krize i dolazilo je do pada u igri. Srđan otkriva, kako su na njega, kao Novakovog oca, uticali svi ti negativni komentari, koji su tada bili u medijima.
- Mnogo je teško, kada to doživiš u svojoj zemlji. Kada to Novak doživljava, šta mi ostali da očekujemo. Ipak, mi smo odlučili da ostanemo da živimo ovde sa našim narodom.
"Dijana i ja smo ozbiljno narušili zdravlje zbog stresova"
Srđan ističe da je često ulazio u očajanje zbog situacija u kojima su se nalazili na početku Novakove karijere, kao i da su te stresne situacije ozbiljno narušilo njegovo i Dijanino zdravlje.
- Novak nije bio upućen do svoje 17. godine sa kakvim problemima se susrećemo oko finansiranja njegove teniske karijere. Tada je saznao da su svi lokali koje smo imali u stvari iznajmljeni, kao i stanovi u kojima smo živeli, ali zato je on i uzor tom trećem svetu, jer je od samog početka bio normalan dečak. Mi smo obična srpska porodica koja nije imala nikoga iza sebe, osim nekoliko prijatelja koji su bili zaista fantastični i zahvaljujući njima, uspeli smo da izguramo sve do kraja. To su bili veliki stresovi. Godinama nisam spavao, pa se to na kraju odrazilo na moje i suprugino zdravlje. Dijana je pre jedno 12 godina imala ozbiljnih zdravstvenih problema, a ja pre 9. Sve to je nekako bio uslov da se dogodi, da bi se Novak napravio takav, kakav jeste – kaže Srđan i otkriva da su je zdravlje bilo ozbiljno ugroženo, kao i da su mu se lekari mesec dana borili za život, a davali su mu samo jedan posto šanse da će preživeti.
- Imao sam sepsu krvi, vodu u plućima, gnojne apcese i dve bakterije. Doktori su mi mesec dana davali jedan posto šanse da ću preživeti. Da me nisu prebacili u Minhen, teško da bih preživeo, jer nije bilo uslova za preživljavanje kod nas – zaključio je Srđan Đoković u emisiji „Preživeli“ na televiziji K1.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Teniski egzodus kakav se ne pamti: Novakov "krvnik" predvodi bunu, samo tri Top 10 igrača u četvrfinalu Rima
Evo šta poraz Danila Medvedeva u osmini finala Rima znači za Novaka Đokovića i ATP listu
Neurolog zabrinuo izjavom o Đokoviću: "Dobio je udarac u ključni deo mozga, ovo je neophodno da se uradi"
"Ako želite pravu istinu, ovde se raspitajte o Novaku Đokoviću"
Video: Ispovest Srđana Đokovića: Novak iskakao iz kreveta od NATO bombi, tokom finala AO sam vozio po gradu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Roki
Živ nam bio Srđane! Ti si naš ponos
Podelite komentar
Zvele
Svaka čast ,a posebno ga gotivim što uvek ističe da je pravi Srbenda .Svaka čast za porodicu gospodine Ðokoviću......
Podelite komentar
Сл.Ђ.Бијелић
Велики, храбри и срећни Срђан Ђоковић... Човек који се борио за своју породицу и који се, дан данас, бори за праведан и иоле нормалан статус свог сина, једног од највећих спортиста у историји планете. Понекад се његов стил и манири не допадају баш свима па злуради пишу малициозне коментаре са дисквалификујућим карактеристикама. Свакако, има завидних и пакосних јер, Боже мој, у Србији се успех не прашта тако лако... Али, људи не препознају племенитост и добронамерност, иако су у друштвима прозападњачке културе такве појаве реткост. Многи Новакови спортски манири су огледало Срђаново: храброст, самопоуздање, непоколебива вера у себе, фер плеј, коректност и честитост.... И могло би се још тога набрајати, али закључујем: врлине су у енормно већем броју од “мана” и зато поштујемо ову велику и успешну породицу, на челу са њеним “темпераментним” и, понекад, “хиперактивним” “патер фамилијасом” Срђаном, косио или не косио.... Његова животна прича ће заузети врло озбиљну позицију у некој, будућој, још ненаписаној историји спорта или, можда, биографији највећих спортиста света... А ја почесто, током неког Новаковог драматичног меча (или после....) , када Новак искаже своју гигантску менталну снагу, кажем себи и околним пријатељима - обожаваоцима Нолета:”Па дааа, Срђанов је он, то је ћаћина школа, то је “јапија” од Јасенова.” Моји крајишници климају главом и знају да је “исти случај” и са Тићом Бошковић, а потом ме питају:”А откуд у нашем Београду онолико људи што се иживљавају на тастатурама и пљују по Ђоковићу и његовој породици?”.... Одговор ми није лако пронаћи... Да су међу нама патријарх Павле и Владета Јеротић вероватно би нам понудили нешто за душу лековито... Да, живеће Срђан још дуго, дууугооо, на радост огромне већине обичних, а здравих људи....
Podelite komentar