Lele, bratko, nesreća...

Veličina čoveka je u njegovoj odluci da bude jači od svoje sudbine. Ovo je jedna od lepših misli velikog Alberta Kamija i bilo bi još lepše da Grigor Dimitrov nekako, u ovim katastrofalnim momentima, sebi to stotinjak puta kaže u bradu. Nema druge utehe. Da je bratkovo rame izdržalo još pola sata, verovatno bi imao na kolenima prvog tenisera sveta nasred Vimbldona, ali... Ovu patnju ni oluja letnja ne može da očisti. Istorija je jednim bukvalno jednim mahom pri prokletom servisu promenila sve.

Eto, kompletirani su parovi četvrtfinala najvećeg turnira u belom sportu.

Preporučujemo

Krenuo bih od Novaka Đokovića, kao što uvek činim i kao što dolikuje, ali vanredna situacija zahteva vanredne mere i vanredne redove.

Dimitrov se, kao mnogi ljudski stvorovi makar nekoliko puta u životu, zapitao: "Zašto ja?" i "Zbog čega mene?".

Sve mu je protiv Janika Sinera išlo. Italijan nije toliko bespomoćno izgledao otkad je postao svetsko ime. Ni u porazima od Alkaraza nije bio ni pola toliko nadigran.

Janik je gurao kamen uzbrdo, a Griška nizbrdo. Servis, bekhend slajs, servis, bekhend slajs, pa vratolomija, pa skraćena loptica, pa bekhend, pa veličanstvena defanziva sve dok protivnik ne doda još jednu sumnju u sebe.

Očas posla, eto Sinera na 0:2 u setovima i upaljena lampica.

Izgledalo je da ništa ne može da promeni tok sudbine osim nešto veoma radikalno, nešto neočekivano, nešto što bi izazvalo stanje šoka. I, eto, baš se to desilo.

Uhvatio se Grigor za rame i ostao na travi. Jedna suza nasred igrališta, dve na klupi, a onda kiša po saznanju da neće moći dalje. Šta je teniskom bogu zgrešio, pita se on, a pitamo se i mi.

Koliko taj jedan nagli pokret ramena može da utiče na sve?

Pa, Siner je i dalje u igri. A, već je polako bledeo na centralnom terenu Ol Ingland kluba.

I dalje Alkaraz i nedavno Bublik ostaju jedini koji su uspeli da pokvare ovu mašinu koja je prvi put u dve godine zaista dopustila da je neko pokvari i natera na "baferovanje".

Pobednički govor je sve rekao. U stvari, nije morao ništa ni da kaže. Sve se Sineru videlo na faci. A, znamo šta bi rekao da je mogao.

- Drugari, ja sam bio donji. Zamalo, sinko... - pomislio je Janik.

Eto, na kraju, kompletirasmo veličanstvenu družinu za sami kraj Vimbldona.

Novaku će Flavio Koboli biti poslednja luka pred zastrašujuću buru kroz italijansko more, iako ne možemo da garantujemo da će Siner posle ovakvog performansa zahvaliti ovim nastranim teniskim bogovima i savladati Bena Šeltona.

Ako je Grigor pravio probelem, praviće ih i Ben.

Na drugoj strani se čini da ništa Alkaraza ne može da spreči do polufinala. Kameron Nori je naporan teniser, suvoparan i uporan, ali praktično nema niti jedno oružje koje bi moglo da ugrozi Karlosa.

Opšte je poznato da Špancu negde u glavi postoji prekidač koji se u jednom momentu samo podigne gore. Od tog momenta nema više spoticanja kao protiv Rubljova, nema više opšteg rasula kao protiv Fonjinija. On najboljeg sebe čuva za najbolje druge. Najbolji šou čuva za veličanstvene trenutke.

Ako protiv Norija ne bude muke (kao što se zaista očekuje da ne bude), onda će morati da kroti Frica ili Hačanova. Razlika u ta dva zadatka je što ga na narednoj stepenici čeka sigurno momak koji ima oružje za lake poene.

Servis je, svima teniski obrazovanim, ono najvrednije od arsenala. Kada u minutu skinete pritisak sa sebe i prebacite na protivnika. To Kameron nema, a Karen i Tejlor imaju.

Dok se budu vodile bitke u ova dva dana, Novak će razmišljati korak unapred. Sa svojom četvrtom brzinom bi Koboli trebalo da padne. Nije Italijan navikao da ovoliko drži glavu iznad vode u kontinuitetu.

Da smo do sada pozdravili Sinera, danas i sutra bi videli zapaljanje Novaka i Karlosa. Šahovska partija je i dalje na vrhuncu napetosti.

Lele, bratko, nesreća...

Na tebi se, još jednom, istorija prelomi, ali ti ponovo ne dade ni pero u ruke da i ti štogođ napišeš...

(Telegraf.rs)