"Bez budžeta napravio čudo": Ko je Srbin koji je ispisao istoriju na OI i zašto ne predstavlja Srbiju

Region bruje o čudu sa Pala! Dok su se svetske sile borile za medalje na Zimskim olimpijskim igrama u Italiji, jedan momak sa Balkana, Marko Šljivić (28), uradio je nešto što niko pre njega nije uspeo!

U najtežoj disciplini – slalomu, Marko se plasirao među 30 najboljih skijaša planete, a trku je završio na fenomenalnoj 23. poziciji. Ovo nije samo sportski rezultat; ovo je podvig koji je zlatnim slovima upisan u istoriju zimskih sportova Bosne i Hercegovine, jer je to najbolji plasman ikada u tehničkim disciplinama na ZOI za ovu zemlju.

Preporučujemo

Ko je, zapravo, Marko Šljivić?Marko je rođen 12. maja 1996. godine u Sarajevu, a odrastao je tamo gde se skijanje uči pre hodanja - na Jahorini. Član je skijaškog kluba "Jahorina" Pale i reprezentativac koji je do ovog uspeha došao "preko trnja".

Skijanje mu je u genima. Tradiciju je započeo deda, nastavio otac Željko, a Marko je na skije stao sa samo tri godine. Prve korake napravio je u ski klubu "Vučko", a kada se taj klub ugasio, ostao je veran svojoj planini. Iako mu je otac bio prvi trener, popusta nije bilo.

- Uvek je otac najstroži prema svom detetu, da ne bi druga deca mislila da je roditelj najposvećeniji svojoj deci. Kod kuće mi je otac, a na treningu mi je bio trener. I to vrlo oštar trener – govorio je Marko svojevremeno o svojim počecima:

- Rođen sam pod planinom, gde se već unazad 100 godina skija i tu ljubav prema skijanju prvenstveno je prenio moj deda na moga oca i onda je nastavljena ta tradicija sa oca na mene i nadam se da će preći i na moju decu i unučad, ako Bog da.

Foto: Fabrice COFFRINI / AFP / Profimedia

Pitanje koje se uvek postavlja u našoj javnosti jeste: zašto Marko ne skija za Srbiju? Odgovor je očigledno jednostavan – on je dete Jahorine. Tu je ponikao, tu su mu braća (koja su mu najveća podrška) i tu je prošao kroz čitav sistem skijaškog saveza u kojem je odrastao. Iako se izjašnjava kao Srbin iz Republike Srpske, ostao je lojalan savezu koji mu je bio baza, iako mu taj isti savez često nije mogao pružiti ni osnovne uslove.

Put do Italije bio je ravan naučnoj fantastici. U jednom trenutku Marko je ostao potpuno bez budžeta. Dok njegovi rivali iz Švajcarske provode 300 dana na glečerima, Marko je imao periode od po sedam meseci bez dodira sa snegom. Finansirao se uglavnom od sredstava Međunarodne skijaške federacije (FIS) i sopstvenih sredstava, boreći se sa stalnim promenama kalendara i nedostatkom stabilne podrške države.

- To je kao da ste imali težu povredu. Posle tolikog odsustva je nerealno očekivati bilo šta, ali uspeo sam da se vratim na 'svežinu' i inat - pričao je Marko pre odlaska na ZOI.

- Najveći problem je to što mi, kao alpsko skijanje, uopšte gotovo i da nemamo budžet od države, nego sve sufinansiranje što dobijam, to jeste budžet, je od Međunarodne skijaške federacije. I ta finansiranja dobijamo na osnovu organizovanih trka u Bosni i Hercegovini i na osnovu broja učesnika Svetskih prvenstava. I bez toga, ukoliko ne bismo imali mogućnost da odem na Svetsko prvenstvo, izgubili bismo finansiranje za naredne dve sezone, što bi bilo kobno uopšte za skijanje u Bosni i Hercegovini.

Kada skine skije, Marko je čovek koji mir pronalazi u prirodi, ali na drugačiji način. On je strastveni fotograf. Počeo je da se bavi fotografijom kroz alpinizam, želeći da zabeleži neverovatne prizore koje vidi na planinama. Taj hobi mu je, kako kaže, donosio unutrašnji mir neophodan za pritisak koji nose trke Svetskog kupa i Olimpijskih igara.

Foto: AP/Tanjug

- Nikad nisam, da kažem, tražio neku finansijsku korist od te fotografije, to je prvenstveno bilo da nađem svoj neki unutrašnji mir i da ispunim slobodno vreme.

Šljivić je, inače, na otvaranju ZOI nosio zastavu Bosne i Hercegovine, a nakon sjajnog 23. mesta u Milanu i kortini je rekao:

- Od ukupno 96 takmičara na startu, imao sam solidan broj – 49. Uslovi su bili izuzetno teški: magla, snijeg i difuzija su značajno otežali trku. Staza je bila tehnički zahtevna, što je dovelo do velikog broja ispadanja već u prvoj vožnji. Ipak, iskoristio sam tu situaciju i završio među prvih 30 nakon prve vožnje. Uz odličnu drugu vožnju, završio sam na 23. mestu, što je najbolji rezultat za Bosnu i Hercegovinu u tehničkim disciplinama, posebno u muškom skijanju. Nisam imao velika očekivanja uoči trke, ali rezultat pokazuje visok nivo skijanja. Nisam rizikovao previše jer je plasman bio ključan. U uspehu ponekad i samo dolazak do cilja predstavlja veliki uspeh. Na kraju, zadovoljan sam svojim nastupom i nadam se da će u budućnosti rezultati, kako moji, tako i drugih takmičara, biti sve bolji.

(Telegraf.rs)