Hrvat Pavelić izveo čudo i doneo im istorijsko zlato: Završio je u ludnici, a mozak na proučavanju

Pred nama je najveći događaj Zimskih olimpijskih igara, finale u hokeju na ledu, kojim će Igre u Kortini i Milanu biti zatvorene kada su u pitanju takmičenja.

Donele su nam ove Zimske olimpijske igre mnoge zanimljivosti, ali je finale hokeja na ledu ono što je finale košarkaškog turnira za letnje Olimpijske igre.

Preporučujemo

Finale će biti spektakl, jer se sastaju Amerika i Kanada, a veći derbi je samo onaj između Amerike i Rusije, koja zbog rata u Ukrajini ne učestvuje na ZOI.

Amerikanci zlato čekaju 46 godina! Poslednji put su olimpijski šampioni bili 1980. godine u Lejk Plasidu, a sada od 14 časova imaju priliku protiv suseda da ponovo iznedre zlatnu generaciju.

Finale iz 1980. godine je bila najveća utakmica u istoriji hokeja na ledu, duel Amerike i Sovjetskog saveza, utakmica nazvana "Čudo na ledu".

Igralo se na isti dan, 22. februara, a svet je tada bio podeljen "Gvozdenom zavesom" i bio je na ivici nuklearnog rata između dve najveće svetske sile.

Rusi su u tom periodu bili najveća hokejaška sila, "Crvena mašina" je mlela sve redom i dominirali su decenijama u svetskom hokeju. Sa druge strane je bila grupa američkih studenata, koji su bili apsolutni autsajderi i niko im nije davao ni najmanju šansu. Međutim, došlo je do drame, a pri rezultatu 3:3, na deset minuta do kraja, pak je došao do Marka Pavelića, sina hrvatskih imigranata.

Pavelić je izveo majstorski potez, "miracle on ice", jer je gurnuo pak iza leđa, koji je Majk Jurizon zakucao u mrežu za vođstvo od 4:3, što je bio i krajnji rezultat meča. To je bio najpoznatiji gol u istoriji olimpijskog hokeja, a Sport Ilustrated je taj trenutak proglasio najvećim sportskim događajem 20. veka.

Mark Pavelić je bio svojeglav, umetnik na ledu, ali i čovek koji je voleo da se zatvori u svoj kutak, nije voleo toliko svetla velike pozornice, pa se tako nije pojavio u Beloj kući na ceremoniji u čast pobednika Olimpijskih igara kod predsednika Džimija Kartera. Takođe ga nije bilo ni na proslavi i paradi koju su mu priredili sunarodnici u Eveletu, gde je živeo.

Posle Olimpijskih igara nije izabran na draftu, pa je otišao u Švajcarsku, gde je igrao za Lugani, gde je postigao 73 gola. Zatim se vratio u Ameriku sledeće godine, gde ga je selektor Herb Bruks doveo u Njujork Rendžerse. Kao ruki je postigao 76 golova i upisao rekord Njujork Rendžersa.

Potom je igrao za Minesotu, Dandi, Bolzano, San Hoze Šarkse, gde se i penzionisao 1991. godine.

Nakon što je okačio klizaljke o klin, povukao se iz javnog života i živeo je na imanju kod jezera u Minesoti sa svojom suprugom Karom. Živeo je daleko od očiju javnosti, ali se tama polako uvlačila u njegov um. Postajao je paranoičan, razdražljiv i zaboravan, verovao je da ljudi pokušavaju da ga otruju, a za to je optuživao susede i članove svoje porodice.

Posle smrti supruge Kare 2012. godine, koja je preminula posle pada sa balkona, njegovo mentalno stanje je dodatno narušeno. Iako je policija proglasila Karinu smrt nesrećnim slučajem, ostale su sumnje oko njene smrti. Pavelić se povukao u sebe, a potpuni mentalni slom imao je 2019. godine, kada je pretukao suseda Džima Milera metalnom šipkom, jer je sumnjao da mu je "otrovao pivo".

Proglašen je neuračunljivim za suđenje, dijagnostifikovan je neurokognitivni poremećaj uzrokovan traumatskom povredom mozga. Njegova sestra je verovala da pati od degenerativne bolesti mozga uzrokovane čestim udarcima u glavu, što je čest slučaj kod kontaktnih sportova.

Potom je smešten u ustanovu za mentalno zdravlje, gde su mu proučavali stanje mozga, činilo se da napreduje, ali je izgubljena bitka 4. marta 2021. godine, kada je imao 63. godine.

(Telegraf.rs)