Svetska banka najavila brži ekonomski rast u zemljama zapadnog Balkana
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije će, prema procenama Svetske banke, ostvariti rast od 3,0 odsto u ovoj godini, a u 2018. godini rast od 3,5 procenata
Zemlje zapadnog Balkana beleže brži privredni rast nego u 2015. godini, pri čemu je rast regiona procenjen u 2016. godini na 2,8 odsto, a za ovu godinu na 3,2 procenta, prema najnovijem izveštaju Svetske banke o ekonomskim kretanjima u ovom regionu.
Preporučujemo
Radnici besni zbog otkaza i smanjenja plata: Zbog štrajka Alitalije ugašeno čak 60 odsto letova!
NAJVAŽNIJA VEST DANA: Doneta odluka da li će struja poskupeti u naredne tri godine
Ubrzanje rasta u Srbiji i Albaniji kompenzovalo je slabiju privrednu ekspanziju u Crnoj Gori i Makedoniji, dok je na Kosovu zabeleženo usporavanje rasta prošle godine, navodi se u izveštaju.
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije će, prema procenama Svetske banke, ostvariti rast od 3,0 odsto u ovoj godini, a u 2018. godini rast od 3,5 procenata.
Više radnih mesta i niske cene, kako se navodi u izveštaju, pomažu smanjenju siromaštva u regionu, sa prosečnom stopom siromaštva koja je u 2016. godini opala za skoro dva procentna poena u Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, dopunjujući tako druge koristi koje su pomogle u izvlačenju oko 240.000 ljudi iz siromaštva u protekle tri godine.
Kontinuirani reformski napori bili su delotvorni u privlačenju privatnih investicija, stabilizovanju javnog duga i povećanju prihoda domaćinstava, a takođe su poboljšani rast, kao i spoljni i fiskalni bilansi zemalja koje su nastavile sa reformskim naporima, što je ojačalo njihovu otpornost na potencijalne ekonomske šokove.
Uprkos postignutom napretku, tržište rada, kako ocenjuje Svetska banka, i dalje predstavlja izazov na zapadnom Balkanu, sa stopom nezaposlenosti od oko 22 procenata u 2016. godini.
Za održavanje rasta na zapadnom Balkanu i rešavanje tekućih izazova nezaposlenosti će, prema podacima iz izveštaja, biti neophodno da zemlje ostanu na reformskom putu.
Pored toga, neophodna je dalja fiskalna konsolidacija i strukturne reforme u svih šest zemalja radi unapređenja efikasnosti njihovih javnih sektora i poboljšanja konkurentnosti njihovih ekonomija, a sve u cilju promovisanja razvoja privatnog sektora.
U izveštaju je naglašeno i da bi reforme trebalo da se fokusiraju na oblasti tržišta rada, poslovnog okruženja, efikasnosti javnog sektora i globalne integracije, uz obezbeđivanje održivog korišćenja energije i prirodnih resursa.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Povezane vesti
Monstrum sa Balkana na slobodi: Silovao ćerku Kristinu (13), onda nju i ženu ubio, iskoristio sina kao alibi
Roboti počeli da prave čvarke na Balkanu: Štef, Dragec i Božo rade osam sati, bez pauze
SB: Novi finansijski instrumenti mogu da obezbede do 70 mlrd $ u narednih 10 god
Mali se sastao sa potpredsednicom Svetske banke, očekuju ga i sastanci sa investitorima
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"KO ĆE DA PLATI PIVO DA MU KAŽEM ISTINU O DANKI?" Komšije osumnjičenog za ubistvo Danke Ilić tvrde da se njegov otac ponaša GNUSNO
OVO JE MARIO KOJI JE UBIJEN KOD ČAČKA Napadač ga pozvao da razgovaraju, pa ga izrešetao, na mestu pucnjave i roditelji žrtve
DOLIJAO DEČAK UBICA IZ NOVOG SADA! Posle bekstva i niza pljački tinejdžer (13) ponovo uhvaćen, ALI MUČNA PRIČA NIJE GOTOVA
Milence
Ništa ne može tako da izmiri narode kao interes.Ali i velike su razlike u valutama u odnosu na euro.Negde je euro valuta.Cena radne snage je različita,nisu regulisane obaveze poslodavaca u odnosu na radnike.Ali opet živeli smo i radili zajedno nekada i razumemo isti jezik.Najviše se može uštedeti na transportu isirovinama.Cena nafta je kod nas najveća muka i neregulisano tržište gde nemamo prioritet šta nam je nacionalni interes i da li privatan sektor može da nosi na grbaču neefikasnu državnu ekonomiju,lokalnu samoupravu i državnu administraciju.
Podelite komentar