VELENJE, DETE SOCIJALIZMA: Tito je voleo ovaj rudarski grad, ušuškan u prirodi (FOTO)

Preporučujemo

U središtu Savinjske regije smešteno je Velenje - nekada više od sela, a daleko manje od grada. Danas je peti grad po veličini u Sloveniji, kom su tepali "čudo i dete socijalizma". Ima 30.000 stanovnika, burnu istoriju, "Gorenje",  zamak, reku Paku, besplatan javni prevoz, jedinstveni rudnik, jezero, legende, vešticu, zmaja... ukratko: sadržaj na kom bi mu pozavideli i mnogo veći gradovi širom Evrope.

Ovo je mali grad sa velikom ponudom, sa akcentom na prirodi i odmoru.

Mesto u oblasti Štajerska, u Šeleškoj dolini, svoj razvoj duguje rudniku, gde se dva i po miliona godina unazad stvarao najdeblji sloj uglja na svetu. Do dana današnjeg ima 50 kilometara aktivnog rudnika, a sav lignit se koristi za termoelektranu u Šoštanju, gde se proizvede 30 do 50 odsto slovenačke struje dnevno.

Zahvaljujući rudniku, formiralo se i veštačko jezero, koje je upotpunilo sliku prirode u kojoj ekološko osvešćeni građani, a i mnogi turisti uživaju. U jezeru po legendi živi zmaj Pozoj, koji je uništio okolna sela, osim prepoznatljivih zamaka.

Jedan od njih je i Velenjski zamak, odakle se pruža fenomenalan pogled na grad ušuškan u prirodi. Još jedna legenda kaže da je u zamku prisutna veštice Kunjigunda, koja je danas inspiracija za veliki festival po kom je Velenje takođe prepoznatljivo.

Odmah ispod zamka je "Razgoršek", porodični hotel sa 30 moderno opremljenih soba, u kojima ćete ipak imati osećaj da ste se vratili vek unazad, kada su glavnu reč vodili slovenački plemići i grofovi. Pogled na zamak, na rubu šume, a ipak ste samo na nekoliko minuta hoda od centra grada.

U Velenju ne možete da "promašite" kompleks kompanije, u čije se šporete i frižidere kunu mnogi koji su ih kupili još tokom postojanja SFRJ.

Za razvoj Velenja kao grada veliku ulogu ima upravo "Gorenje", koji je najpre svoje aparate proizvodio u istoimenom selu od 1950. godine. Deceniju kasnije, "Gorenje" svoju proizvodnju seli u Velenje, a kompleks je veličine tri fudbalska terena. I dan-danas se proizvede dnevno 10.000 kućnih aparata.

ČUDO SOCIJALZIMA KOJE JE TITO POSEBNO VOLEO

Priča o stvaranju grada, nekadašnjem Titovom Velenju, u kom su glavnu reč kroz istoriju vodili Habzburgovci i slovenački plemići, počela je posle Drugog svetskog rata. Pedesetih godina je tu živelo oko 1.000 ljudi, koji nisu bili preterano vezani za ogromno nalazište uglja u neposrednoj blizni. Ipak, novoj državi je to bilo od velike važnosti zbog industrijalizacije, i svima je bilo jasno da potencijal treba iskoristiti.

Kako nije bilo dovoljano stanovnika, na brzinu je formirana radnička kolonija, a pridošlicama je osim posla trebalo obezbediti sve uslove za normalan život. Ipak, u Velenju nije bilo prave društvene svesti o razvoju mladog grada. Rudari su se često opijali, a mnogi su patili od alkoholizma. Zato je partija poslala na teren čoveka po imenu Nestl Žgank, koji je kao veliki vizionar, sa nultom tolerancijom prema alkoholu, učinio sve da bi Velenje bilo mesto na koje bi se socijalizam ponosio.

Žgank je bio motivatior koji je privlačio ljude, i želeo je moderan grad u prirodi, u parku – kao potpuna suprotnost radu u rudniku, gde su rudari po osam sati provodili u tami i prašini. Nije se štedelo, angažovane su najbolje arhitekte, i napravljen je jedan od najmodernijih gradova.

Mnoge njegove korake nisu odobravali iz Ljubljane, ali je Žgank požrtvovanim radom i uvođenjem discipline uredio Velenje tako da ga je i sam Tito zavoleo i hvalio. Sve važne zvanice tog doba, od Hruščova i Brežnjeva do Čaušeskog, posećivali su mladi grad pored velikog veštačkog jezera.

Sa zadovoljstvom su građani Velenja 1981. godine prihvatili da imenu grada prethodi „Titovo“, što je trajalo do proglašenja nezavisnosti Slovenije. Ipak, ostao je i danas Titov trg, zeleni park u centru grada, gde se nalazi kulturni dom i skulptura prvog plana grada, koju sa visine od deset metara posmatra upravo Tito.

"Najviši Tito na svetu" je kopija spomenika iz rodnog grada predsednika nekadašnje države iz Kumroveca. Bronzana skulptura visoka je šest metara, i postavljena je povodom 57. rođendana lidera komunista. Građani su s oduševljenjem prihvatili da se ovakav spomenik nađe u njihovom gradu, čak su se i odricali dnevnica kako bi se spomenik napravio.

Kada je došao dan svečanog otkrivanja spomenika, Tito zbog obaveza u inostranstvu nije prisustvovao. Broz je voleo Velenje, u kom je bio četiri puta, a poslednji put ga je napustio 1969. godine, izuzetno ljut. Niko ne zna šta je bio razlog maršalovog besa, ali neki nagađaju da je to zbog toga što je narod mnogo više voleo Žganka, kom su dali nadimak "Crveni car".

I danas građani Velenja kažu da Tito noću silazi sa postolja i šeta ulicama grada, kako bi se uverio da je sve u redu...

MUZEJ - RUDARSKI ŽIVOT, KONCERT "LAJBAHA" I VENČANJE

Tura kroz Muzej rudarstva od gotovo kilometar, u kom možete čak i da se venčate, osmišljena je tako da sami osetite kakav su život vodili rudari koji su zaslužni za razvoj Velenja. Kada dobijete rudarski mantil i zaštitnu kacigu, uz tradicionalni rudarski pozdrav "Srećno", ulazite u lift koji vas vodi 156 metara ispod zemlje.

Inženjer koji vas vodi kroz rudnik ima pomoć u prezentovanju u vidu video bima i naratora Antona Aškaca. To je bio slovenački pesnik koji je pisao o teškom životu rudara, prateći njihove mračne radne dane.

Njegove reči čujete sa zvučnika, prilikom raznih scena u rudniku - razgovora dvojice rudara, dečaka koji vodi konja dok vuče 750 kila uglja...

A onda vam se zatrese tlo pod nogama, ne bi li ostali uskraćeni za strašnu eksploziju metana u rudniku. Ukupno je bilo 140 smrtnih slučajeva.

Na polovini ture ste zaradili rudarsku užinu, i dok "klopate", dobijate podatke o radu rudnika od inženjera, i potom ulazite u moderno doba rudnika, gde imate priliku da vidite savremenu opremu za rad. Ono što je za sad sigurno je da će iskopavanja sigurno biti do 2054. godine.

U ovom muzeju je čak i bend "Lajbah" održao koncert, a slobodni ste da organizujete i rođendane. Drugim rečima, rudnik je sada zaista deo društvenog života Velenja.

Na dan Svete Barbare, zaštitinice rudara, 4. decembra, mladi rudari su se krštavali, a poslednjih godina se to čini i 3. juna kada je Dan rudara, što je veliki praznik u Velenju, uz povorku od Titovog trga do stadiona fudbalskog kluba Rudar.

Posle ovako dinamične ture po jedinstvenom rudniku, u obližnjem restoranu "Jezero" posetioci mogu da upotpune doživljaj u ovom gradu, uživajući u sjajnim ribljim specijalitetima i posebnim sortama vina kojima se hvale u Štajerskoj.

Svaki turista će iz Velenja otići pod utiskom da je posetio mesto koje čuva svoju tradiciju i nudi potpuno drugačiji odmor.

(B. Mekić)