• 16

BOG I BOGATSTVO: Zašto su religiozne države najsiromašnije na svetu? (FOTO)

U kakvoj je vezi nezainteresovanost za duhovne stvari sa materijalnim bogatstvom nacije? Postoji li veza, ili je novčani saldo jedne države samo pitanje mentaliteta njenog državotvornog naroda?

  • 16

Hrišćanstvo, ali i mnoge druge velike savremene religije, smatra da u siromaštvu postoji posebna vrednost, da je odricanje od ovozemaljskih blaga zalog na nebu, i ne gleda blagonaklono na one koji gomilaju novac na ovom svetu i spremni su sve da urade ne bi li do njega došli.

Možda zato ne bi trebalo da čudi statistika kojom se danas bavimo, a koja pokazuje da je velika većina zemalja u kojoj je religioznost na niskom nivou zapravo u redu najbogatijih država, dok su one najreligioznije duboko na blatnjavom dnu bede i siromaštva. Svakako, materijalne bede i siromaštva, jer postoji i ona duhovna. Koja je od njih dve bitnija, nije na nama da kažemo, ali stoji da se duhovnom hranom okrepljuje mozak, dok se materijalnom hrani telo i produžava njegova egzistencija.

Skala odnosa bogatstva i religioznosti. Foto: Wikipedia Commons/Peteruetz

Skala odnosa bogatstva i religioznosti. Foto: Wikipedia Commons/Peteruetz

Amerika je tu na neki način izuzetak, zbog čega ćemo prvo spomenuti njen primer. Sa jedne strane, Amerika je izrazito religiozna zemlja; statistika pokazuje (a svi znamo da statistika ne laže, u zavisnosti iz kog se ugla gleda) da su žitelji najmoćnije države sveta u 65 odsto slučajeva pokazali visoku posvećenost veri. Sa druge strane, američki BDP je najveći na svetu; pojedinačno, govorimo o najbogatijoj zemlji sveta: za sve vas koji će reći da će ih Kina uskoro stići, možemo samo da poručimo da SAD još uvek ima dvostruko veći nominalni brutodruštveni proizvod nego azijski džin.

Međutim, ako malo zagrebete po površini i zavirite u ono što se krije ispod, videćete da je to samo generalni trend: situacija u samoj Americi, kada se statistika raščlani na njenih 50 država, pokazuje nešto sasvim drugo. Siromaštvo je najveće u južnjačkim državama koje pripadaju tzv. "biblijskom pojasu", a one imaju i najmanje svršenih studenata.

Prema tome, Sjedinjene Države ne odstupaju od ovog trenda onoliko koliko se to na prvi pogled čini.

Religioznost u Americi je najveća u najsiromašnijim saveznim državama. Foto: skepticink.com

Religioznost u Americi je najveća u najsiromašnijim saveznim državama. Foto: skepticink.com

Ako govorimo o drugim zemljama, onima koje su zapravo potpuno u skladu sa matematičkom podelom na bogate i nereligiozne, i siromašne i bogobojažljive, vidimo da tu vlada praktično bolna zakonitost.

Egipat, Bangladeš, afričke države, Indonezija, Indija... Ovo su zemlje u kojima je životni standard vrlo nizak (zaboravite nominalni BDP, on može važiti u slučaju Amerike iako i tamo postoji 50 miliona ljudi koji žive ispod granice siromaštva, ali u kojoj je distribucija preostalog novca raspoređena tako da praktično svako može da živi životom dostojnog čoveka), ali u kojima je pokazana veoma visoka posvećenost veri.

Sa druge strane su prebogate zemlje severne Evrope, poput Švedske, Estonije, Danske, Norveške, pa čak Češke. Ako odemo i dalje, videćemo da je jedna od za boga najnezainteresovanijih zemalja Japan, u kome skoro 80 odsto populacije ne brine o veri, a koji ima BDP skoro kao Kina; tu je i Hong Kong koji takođe poseduje visok BDP a nisku religioznost. Da ne spominjemo i Kinu, u kojoj je ista situacija.

Gde smo mi na ovoj skali? Na sredini. Nit' smrdimo, nit' mirišemo.

Religioznost i bogatstvo. Foto: Gallup/CIA Factbook

Religioznost i bogatstvo. Foto: Gallup/CIA Factbook

(V. V.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • uf

    BDP veze nema sa bogatstvom,Amerika je najzaduženija zemlja sveta.

  • Boban

    Ako pročitate Maksa Vebera, samo će vam se kasti...

  • Vlada

    Ovakav prikaz stvari nema veze sa realnošću. U Japanu se ljudi drže moralnih vrednosti, tj božnjih vrednosti. U SAD takođe ljudi žive hrišćanskim životima. Zato su i napredne zemlje. Dok se u zemljama kao što je Srbija, Bugarska, Poljska, ostalim ex-komunstičkim i afričkim zemljama ljudi izjašnjavaju kao vernici, a svako dan žive bezbožničkim životima. Zato su im države tako bedne kao što jesu. Za uspeh bilo kog ekonomskog sistema postoje dva preduslova: visok nivo moralnih vrednosti, i verovanje da će budućnost biti bolja od sadašnjosti.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima