ZAŠTO JE TAKO TEŠKO DOBITI POSAO: Kako se traži u EU, a kako u Srbiji?

U zemljama Evropske unije najviše ljudi zaposli se preko privatnih agencija za zapošljavanje i internet portala, a kod nas je za to nadležna Nacionalna služba za zapošljavanje, kojoj se najčešće prijavljuju ljudi koji ostanu bez posla.

Preporučujemo

I pored te mogućnosti, nezaposlenost u Srbiji je jedna od najvećih u Evropi (20,8%) i ključni ekonomski problem kojem ne mogu da doskoče ni sva upinjanja naše države da ga reši.

Za razliku od Srbije, čak 28,9% radnika posao u EU pronađe preko privatnih specijalizovanih agencija za zapošljavanje, a 18,3% preko internet portala i servisa, takođe privatnih.

Za posao se državnim agencijama za zapošljavanje u EU obrati svega 12,3% stanovnika EU, pokazuju podaci Evropskog instituta za ekonometriju i ekonomska istraživanja (EERI) i EUROPRAGMA.

Dragoljub Rajić, predstavnik Mreže za procenu poslovnog okruženja u Srbiji, kaže da su poslodavci u Srbiji često nezadovoljni uslugom Nacionalne službe za zapošljavanje, preko koje pokušavaju da dođu do novih radnika.

- Imaju primedbe da im se dostavlja samo ime, prezime, godište i stručna sprema kandidata, ali ne i CV kandidata, druge informacije o neformalnom obrazovanju, kao što su završeni kursevi, obuke, ostalo radno iskustvo. Dok je usluga privatnih portala, kao na primer Infostuda, brza, preglednija, sa daleko više podataka, i manje popunjavanje nekih papira - kaže Rajić za Telegraf.rs.

Na teritoriji EU u 2012. godini, do posla je putem preporuke prethodnog poslodavca došlo oko 7,3% radnika, a putem preporuke prijatelja i prethodnih kolega 17,2%.

- U tim državama službe kao NSZ kod nas takođe postoje, ali se one bave karijernim savetovanjem, finansiraju prekvalifikaciju, isplaćuju naknadu za nezaposlena lica, odnosno pokušavaju da upute pojedinca kako da se prilagodi tražnji na tržištu rada. U ovim zemljama te se službe na bave zapošljavanjem u praksi, već je to prepušteno privatnim agencijama i portalima. Ovo je logično, zato što su te službe po broju zaposlenih daleko manje nego u Srbiji. Privatne agencije i portali za zapošljavanje državu ne koštaju ništa, šta više, plaćaju poreze, a nisu budžetski korisnici, a opet bolje obavljaju posao nego što bi to radili državni službenici - tvrdi Rajić.

Prema njegovom mišljenju, do te razlike u kvalitetu traženja posla dolazi zato što zaposlenima u agencijama i na internet portalima se meri učinak, za koliko ljudi su uspeli da pronađu posao  zbog čega moraju ozbiljno da rade ne tome, kako bi sačuvali posao.

- NSZ kod nas vodi statistiku zapošljavanja i uglavnom sebi pripusuje da su oni zaposlili ogromnu većinu sa evidencije, a u stvarnosti ljudi moraju da se prijave kod NSZ da bi ostvarili razna socijalna prava. Kada se ponovo zaposle ti ljudi uglavnom sebi sami nađu posao, a niko nije sproveo anketu među takvima da ih pita za koliko je njih stvarno servis NSZ pronašao posao. Ovaj servis, to održavanje NSZ u životu, prema nekim procenama košta između 50 i 60 miliona godišnje, a finansira se iz budžeta,  iako Srbija već godinama kuburi sa nezaposlenošću. Možda neko u Srbiji treba da počne da razmišlja kao u EU i da zapošljavanje prepusti tržištu, a ne da se kao u socijalizmu time neefikasno bavi država.  - kategoričan je Rajić.

Na taj način bi, dodaje naš sagovornik, ovu uslugu poslodavci plaćali privatnim agencijama i portalima po obavljenom poslu, a ljudi koji traže posao mogli bi da se prijavljuju kod tih agencija. Država bi godišnje uštedele desetina miliona evra iz doprinosa za slučaj nezaposlenih, privatni portali i agencije bi joj još plaćali porez (pa bi i povećala prihode), a samo zapošljavanje bilo bi brže, jer je učinak rada u privatnom sektoru u Srbiji daleko veći nego u državnom.

A šta na sve to kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Prema podacima koji su dostavljeni Telegrafu, u 2013. godini sa evidencije NSZ, zaposleno je 214.508 ljudi, a u prvih sedam meseci ove godine oko 122.000 ljudi.

U prethodnoj godini prijavilo se ukupno 463.000 ljudi, što je prosečno oko 38.000 ljudi svakog meseca, a u prvih sedam meseci ove godine, prema evidenciji NSZ, prijavilo se 246.000 nezaposlenih, odnosno prosečno 35.186 svakog meseca ove godine.

- Nezaposlena lica prijavljena na evidenciju Nacionalne službe jesu nezaposlena u formalno-pravnom smislu, što znači da su, barem deklarativno aktivni tražioci posla. U realnosti, postoji određen broj ljudi koji se ne prijavljuju radi traženja posla, već radi ostvarivanja nekih drugih socijalnih prava - priznaju u NSZ.

Interesantno da je NSZ, u stvari veliki sistem, koji ima tačno 1.762 zaposlenih na neodređeno koji rade u Direkciji, dve Pokrajinske službe, 34 filijale, 21 službi i više od 120 ispostava u svim okruzima u Srbiji.

Još interesantnije je da je budžet za 2014. godinu namenjen za NSZ neverovatnih 35,6 milijardi dinara.

- Najveći iznos je utvrđen za naknade ( naknada za slučaj nezaposlenosti, privremena naknada i posebna naknada) u ukupnom iznosu od oko 28 milijardi dinara. Za mere aktivne politike zapošljavanja utvrđeno je 600 miliona dinara, a za programe i mere za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom 544 miliona dinara - navode u NSZ.

Tatjana Vidaković, PR Infostuda, navodi za naš portal da su razvoj tehnologija i povećano korišćenje interneta u velikoj meri doprineli da se i potraga za poslom preseli na onlajn platforme za traženje posla.

- Budući da je traženje posla - posao za sebe, kanditima je daleko jednostavnije i brže da na jednom mestu mogu da pregledaju oglase i konkretne teme vezano za traženje posla, a potom da konkurišu na oglase koji su im interesantni i budu sigurni da je zahvaljujući pouzdanom sistemu prijavljivanja na konkurs, njihova prijava  na vreme došla do poslodavca. Sa druge strane, poslodavci koji su u potrazi za kvalitetnim kandidatima za svoj tim, odavno su  uočili da je najbrži i najednostavniji put do njih upravo preko specijalizovanih portala koji im osim pukog postavljanja oglasa, zahvaljujući modernim softverima, u velikoj meri olakšavaju i sam proces selekcije i regrutacije, komunikacije i interakcije sa kandidatima što znatno štedi vreme i resurse koje je potrebno izdvojiti prilikom zapošljavanja novih ljudi. Na sajtu Poslovi.infostud.com se prosečno objavi oko 1.000 oglasa na mesečnom nivou, a do sada je objavljeno ukupno nešto preko 104.000 oglasa za posao - kaže Vidaković.

U NSZ smatraju da je, ipak, ključni problem prilikom traženja posla u Srbiji nedostatak slobodnih radnih mesta.

- Otežavajući faktor za zapošljavanje je i nepovoljna kvalifikaciona struktura nezaposlenih  u kojoj je čak 32% nestručnih radnika (I i II sss) dok 55% ima srednje obrazovanje, a 3% nezaposlenih završilo je stare više škole, dok trogodišnje i četvorogodišnje visoko obrazovanje ima oko 10% nezaposlenih.

(N. Sekulić)