ZLOČIN BEZ KAZNE: U SFRJ su bebe prodavali policija i porodilišta, pretili roditeljima kojima su oduzimali novorođenčad!

- Čitav život sam znao da nešto nije u redu, da ja ne pripadam njima. U mojoj danskoj porodici svi su plavušani, takve su im i oči i kosa, a ja sam garav. A onda mi je danska majka prišla i priznala ono što su od mene godinama krili. Kupili su me za 20.000 maraka od Centra za socijalni rad i moji roditelji su zapravo Srbi - ovo su reči Andersa Olsena, koji je pre 44 godine rođen u Slankamenu kao Srđan Milinković.

Preporučujemo

Pune četiri decenije ovaj čovek koji je rođen kao Srbin, a odrastao kao Danac znao je da nešto nije u redu. Iako se dobro slagao sa svojom porodicom, "nešto" ga je vuklo na drugu stranu. Kada je napunio osamnaest godina, saznao je da je "usvojen". Istina je pak bila mnogo gora - Anders je dete koje je bilo oteto od majke i prodato imućnom bračnom paru iz Danske za 20.000 maraka.

Kako njegova biološka majka Sofija nije bila situirana i nije živela u zajednici s dečakovim ocem Dušanom, odlučila je da se obrati Centru za socijalni rad za pomoć. Odmah po porođaju, beba joj je oteta i prodata strancima, a kad je pokušala da se pobuni, policija joj je zapretila da će joj i prvo dete, Aleksandru Milinković, na isti način uzeti.

Priča ovog čoveka samo je iznova otvorila nikada razjašnjenu aferu trgovine bebama i to baš u trenutku kada iz Evropskog suda za ljudska prava stiže upozorenje i podsećanje da smo imali rok do 9. septembra da uspostavimo mehanizam koji će raditi na rasvetljenju preko 600 slučajeva nestalih beba.

Iako Evropski sud u Strazburu navodi broj od tek šest stotina slučajeva, prema podacima Udruženja roditelja nestalih beba Srbije broj ukradene dece je daleko veći - u Srbiji je u posednjih četrdeset godina ukradeno oko 10.000 dece koja su prodavana po ceni od 15.000 do 45.ooo maraka (evra). Stotine miliona deviza zarađene su na ovaj način, a desetinama hiljada ljudi životi zauvek uništeni.

Ono što je prema rečima predsednika ovog udruženja dodatno tragično jeste i činjenica da su u ovaj lanac trgovine upleteni gotovo svi državni organi - od lekara preko babica i čistačica do čitavih opština, socijalnih službi i policije.

- Državni organi su učestvovali i u prodaji i krađi beba iz porodilista. Ako roditelji imaju suve dokaze, a to se odnosi na dokumenta koja nesumjivo ukazuju na krađu beba a pri tom da Tuzilaštvo od 2000. godine do danas ima preko 3.000 slučajeva i ćuti o tome, onda je evidentno da je sam vrh države umešan u krađu beba - kaže Čičarević za naš portal i dodaje da su najviše "umešane službe za socijalni rad, matične službei neko iz vrha policije ko ima pristup glavnom kompjuteru u kome se nalaze svi podaci građana".

On napominnje i da je u poslednjih deset godina podneto preko 1.500 prijava i nijedna nije procesuirana, a da je u proteklih 30 godina podneto samo 6 krivičnih prijava za greške lekara.

Poražavajuće je i da za četiri decenije niko nije stao iza žrtvi bebi-trafikinga, niti je donesena ijedna presuda u vezi s krađom beba u Srbiji.

- Decenijama se ćutalo o tome da je u porodilištima GAK i Narodni front nađen veliki broj duplih protokola, u kojima su samo neke od sumnjivih stavki: prazni odeljci na kojima treba da piše ime porodilje, otpusne liste bez faksimila lekara, vešto zamrljani pečati klinika – priča Čičarević.

Najviše lekara na ”crnoj listi” nalazi se  u Beogradu, Novom Sadu i Kruševcu.

(M. B.)