Znate li ko je Međed Huseinović? Ovo je priča o najvećem heroju srpskih rudnika! (FOTO)

Zato se vecina ljudi sa setom seca sretnih vremena kada smo ziveli zivot dostojan coveka. Malo je ko na svetu imao zadovoljne radnike kao sto su bili u Titovoj Jugoslaviji. A bilo je I oko 80000 kreveta u radnickim odmaralistima.

Alkohol se ne sluzi na zalost ! Ali ako vam je bas stalo da popijete koju, slobodno od radnika mozete da potrazite i da se prekrstite :-)

Kad mogu imena poput Vuk, Srna, Lav...why not Medjed...or Bivo...

Bogami Medjed je imao platu vecu od direktora to je moglo samo u onom pokvarenom Brozovom komunistickom rezimu.Danas je na srecu to nemoguce u ovoj demokratiji,ljudskim pravima i trzisnoj ekonomiji.

Kakva tek životinja može biti onaj, koji je njemu dao ime?! Inače, ovaj čovek bi trebao biti uzor, a ne reperi, turbofolkaši i ostali ekremi!

Moj pokojni deda je radio u rudniku i prica je bila fa su se on i Alija takmicili ko ce vise rude da iskopa i izgura i da bi on pobedio da ostali nisu Aliji pomagali i ubacivali mu u kofe vec iskopanu rudu. Sve je posle postalo istorija.

Da vam nisu opet Tito i Partija krivi za to?

E dok ima takvih sto misle ko je kakve vere nema nam spasa rodjace,takvi su nas doveli gde smo sad!!!

To su bili dani udarnistva, ali ivreme kada se cenio i placao rad..svaka cast za ovaj podatak dobro je da znaju kako se nekad radilo.Sigurno su njegovi naslednici ponosni na njega.

Mislim da to nema veze Koje je vjere tada se to nije gledalo dokle GOD budemo gledali ko je koje vjere i nacije nikad naprijed nećemo moći samo smo zajedno bili jaki zato su nas i zavadili da se mrzimo poz

Домовина наша је родила,хиљде,и хиљаде јунака.Један од тих делија,то је мој комшија Авдија.Није био он нити бомбаш,није био нити спортиста.Све што је имо од оружја то су срце,руке и лопата.Земља је била срушена,ваљало је дизати из пепела.Радио је тада Авдија,ко што ради десет армија.Једног је дана,двајес трећег октибра,златна значка ударна,засјала на његовим грудима... Његов је дан ударан,а његов сан,хиљаду тона за један дан...

Svaka cast coveku, a i tadasnjem sistemu koji je umeo da prepozna ko radi i samim tim ga nagradi.

Svaka cast to je bilo vreme izgradnje, rada i postenja, vreme koje se nece vratiti a rad, trud i postenje je za mlade generacije i politicare jednacina sa mnogo nepoznatog.

Zvuci mi na ime druge vere al dobro nas je cim je uspeo u necemu :D