OVO SU SVE KNJIGE KOJE JE MOMO KAPOR KUPIO ZA ŽIVOTA: Tajne top 5 ličnih predmeta čuvenog pisca (FOTO) (VIDEO)

Ona stara da "nekoga istinski ne poznajete dok mu ne uđete u kuću" važi za sve, osim za umetnike. Primenjena na njihov svet ona zvuči malo drugačije - "nijednog umetnika istinski ne poznajete dok ne uđete u njegov atelje".

Preporučujemo

U želji da otkrijemo one male dirljive stvari iz kojih se čitaju dаni jednog od najvećih srpskih slikara i književnika Momčila Moma Kapora (1937-2010), uputili smo se u Dom vojske Srbije, gde je Kaporova supruga, Ljiljana doslovce prenela atelje svog muža sa Neimara.

OVO JE HIT PRIČA MOMA KAPORA KOJU VEROVATNO NISTE ČULI: Kako je nepismeni policajac postao bogataš u Americi!

- Nas dvoje smo počeli od nule. Ja sam bila zadužena za sređivanje enterijera kako u iznajmljenoj sobici gde smo počeli zajednički život tako i u kući u kojoj smo docnije živeli. Istina je, međutim, da je Momo tek poslednje četiri godine uživao u novom ateljeu, i da je sve do tada, nekih 12 godina, zapravo slikao na dva štafelaja na zastakljenoj terasi! Ovo što vidite iza mene bio je prvi pravi Momin atelje, koji smo napravili od dela tavana - priča nam Ljiljana lagano nas uvodeći u čarobni Momin svet, koji je u kratkim crtama izgledao ovako:

DANAS BI NAPUNIO 77 GODINA: Momo Kapor, akademik, šmeker i hroničar zaboravljenog vremena (VIDEO)

Foto: Marko Todorović

- Nismo ustajali rano. Momo je voleo da kaže da smo se za to sami izborili. Čim bi ustao oblačio bi se od glave do pete, kao da ide u večernji izlazak. Očistio bi čak i cepele, a onda bi izvodio našeg psa Arčija u šetnju. Sledio bi ritual ispijanja kafe i doručak, a potom od 10.30 do 12 sati - vreme za opuštanje. U tih sat i po vremena bi se opružio negde smišljajući svoje dnevne radne obaveze. Tačno u podne, kao Gari Kuper, počinjao bi da radi. Ovo je važilo za sve dane, osim za nedelju, koju je smatrao božjim danom - stvorenim za odmaranje - seća se setno Ljiljana nastavljajući reminescenciju izdvajanjem top pet ličnih predmeta Moma Kapora sa ove izložbe.

MAŠINA NA KOJOJ SU NAPISANE "BELEŠKE JEDNE ANE"

Foto: Marko Todorović

Iznad antikvarnog stola Momin omiljen portret Desanke Maksimović iz osamdeset i neke, a na stolu - mašina za kucanje.

- Momo je voleo da kaže da dela piše na "spravi iz prošlog, a izmišljenoj još u pretprošlom veku", na "pisaćoj mašini". Na ovoj koju vidite, napisao je sva dela koja su nastala pre 40 godina, pa između ostalog i "Beleške jedne Ane" - objašnjava Ljiljana nastavljajući - Docnije je prešao na mašinu "oliveti", koju smo kupili u Njujorku. "Jurili" smo je po celom gradu. On je voleo da kaže kako je na ulasku u jednu njujoršku radnju sa mašinama na pomen toga šta mu treba zauzvrat dobio pogled kao da je tražio "trud i kresivo u trafici"! Negde na jugu, u Kemvel stritu, kod Portorikanaca, naposletku izvadili su mu iz podruma poslednju mašinu. Posle smo imali problema zbog toga što nigde nismo mogli da nađemo trake za mašinu. Bila je to prava avantura!

"TOLIKO ME NERVIRA KADA ME PITAJU ZA KOMPJUTER DA ĆU SE VRATITI NA PERO"

Foto: Marko Todorović

Momo ne samo da poput svojih drugova Arsena Dedića i Igora Mandića nije voleo kompjuter, već nije umeo ni da ga upali.

- Nikada neću zaboraviti njegove reči: "Kada budu napisali "Rat i mir" na kompjuteru i ja ću preći na njega" - seća se Ljiljana dodajući - Toliko puta su ga pitali zašto ne piše na kompjuteru da je od toga umeo doslovno da "poludi". Jednom je tako izjavio: "Ma, ima da se vratim na pero i tako krenem stopama velikih književnika" - otkriva Ljiljana pokazujući nam omiljeno Momino pero koje je stajalo tik uz mašinu za kucanje, a u neposrednoj blizini njemu omiljenih knjiga - Čehova i "teških" monografija Leonarda da Vinčija, Pabla Pikasa i Sandra Botičelija.

MOMINE "ŠKOLICE", UMETNOST SIROMAŠNE GRADSKE DECE

Foto: Marko Todorović

Među više od 20 Mominih remek-dela izloženo je i 10-ak slika s motivom dečjih školica po kojima je Kapor bio prepoznatljiv i jedinstven u svetu. Nailazimo i na čuvene "njojorške školice".

- Kapor je "školice" počeo da slika sredinom 70-ih, dok je povremeno živeo u Njujorku, i nastavio je da ih slika do kraja života. Inspiraciju je dobio, sedeći ispred kafea "Bordžija" ugledavši na trotoaru jedne njujorške ulice prvi crtež svakog detinjstva, osetivši nostalgiju za Beogradom u kome je odrastao. U knjizi "Uspomene jednog crtača" taj momenat je opisao rečima: "Kao da mu je neko dao tajni znak s neba i vratio ga u detinjstvo". O školicama je napisao: "Škоlicа је, prе svеgа, pоziv nа igru - јеdinstvеnа sintеzа crtеžа i pоkrеtа, prаvа uličnа umеtnоst kоја sе spоntаnо rаđа prеkо dаnа, а iščеzаvа nоću pоd šmrkоvimа uličnih pоlivаčа ili pоd stоpаlimа prоlаznikа. Оnа је i primitivni trоtоаrski krst оd kоgа bеžе ulični dеmоni - umеtnоst nајsirоmаšniје grаdskе dеcе zа kојu niје pоtrеbnа drugа vrstа ulаznicе sеm kоmаdićа ciglе kојi sе kао žеtоn nа kоckаrskоm stоlu pоkrеćе skаkаnjеm nа јеdnој nоzi” - priča Ljiljana dodajući da je na njujorškom katalogu Moma svojevremeno napisao: "Kada vam slika dosadi na zidu, vi je spustite na pod i skačući na jednoj nozi, vratite se u detinjstvo"!

Foto: Marko Todorović

Na izložbi njegovih "školica" u Njujorku, saznajemo, između ostalog pojavio se i čuveni kolekcionar Endija Vorhola.

- Pošto su se izdvojili, on je pitao Moma može li još ovakvih slika da napravi, upitno dodajući: "Vi, naravno, ostajete u Njujorku"? Moma je na to odgovorio: "Dajte mi 15 minuta da razmislim". Nije prošao ni sekund, a kolekcionar mu je uzvratio: "Imate ceo život za razmišljanje"!

OVO SIGURNO NISTE ZNALI O MOMINIM PALETAMA

Foto: Marko Todorović

Na stolu za slikanje sve ostavljeno, baš onako kako je pre pet godina ostavio Moma - nonšalantno razbacane "Winsor & Newton" uljane boje, četkice svih mogućih veličina, palete koje kriju neobičnu priču...

- Momo je od svojih paleta pravio slike... Pogledajte, s pola palete koja je ustvari najobičnija šper-ploča sastrugao bi isceđene osušene boje, a donju polovinu bi ostavio "oslikanu". Ova velika slika "školice" iza mene zapravo je bila deo stola na zastakljenoj terasi na kojem je mešao boje. Sećam se koliko se samo nervirao kada se boje sporo suše. A onda je konačno pronašao ove brzosušeće uljane boje. Inače, imao je običaj da radi i po dve slike istovremeno, kao i da se vraća onima koje je završio. A kada bi ga pitali da li mu je kao i drugim slikarima teško da se rastane sa svojim slikama, iz stopa bi odgovarao: "Tako nešto može da vam kaže samo slikar-amater! Sa slikom ode deo njih... Koji deo? Bubreg? Slikar voli da njegova slika nađe svoj put"!

TAJNA KOJA SE KRIJE IZA MOMINOG NAJLEPŠEG ANĐELA

Foto: Marko Todorović

Dok je pisao, Moma je tražio mir i tišinu, a dok je slikao - gužvu i muziku! Čuveni anđeli bili su zapravo njegov dijalog sa Leonardom da Vinčijem.

- Dok je slikao, to je bila radost u kući, puštena muzika, dolazili su nam prijatelji, tu se pričalo, pilo, bilo je potpuno drugačije - ističe Ljiljana pričajući nam kako je nastao jedan od njegovih najlepših anđela - U jednom trenutku, Moma je bio zasićen završenih slika i nikako mu nije uspevalo da dođe do željene forme "slike-crteža"... Dok je slikao ovog anđela pored kojeg stojim, prišla sam mu i taman kad je stigao na pola puta rekla: "Sad, stani"! Tako je nastala ova slika u kojoj je uspeo da dođe do toliko željene forme i svog "anđela za Liki".

Razgovor o tome kako je, pak, slikao za mafijaše u Njujorku ostavila je za neki drugi susret zagolicavši nam maštu.

- Bilo je to u vreme kada se družio sa Boškom Radonjićem, desnom rukom Gotija, šefa porodice Gambino. Moma je slikao portrete njihovih žena i ljubavnica i bili su veoma zadovoljni. Džoni Ferano, vrlo ugledan mafijaš, izveo bi Moma na terasu i tutnuo mu u džep svežanj novčanica vezanih gumicom... Da se kojim slučajem Moma okliznuo na bananu na Petoj aveniji niotkuda bi se stvorilo najmanje pet momaka koji bi ga pridržali - zagonetno završava priču sa nama Ljiljana pozivajući sve zainteresovane da posete izložbu "U ateljeu", koja će biti otvorena do sredine aprila u Velikoj galeriji "Doma Vojske".

(Katarina Vuković)