• 1

Na današnji dan rođen je Đorđe Vajfert, otac rudnika u Boru! (FOTO)

Na današnji dan pre 165 godina rođen je Đorđe Vajfert, poreklom Nemac iz gornje Austrije, u duši Srbin iz čuvene pivarske porodice. Zahvaljujući njegovom pivu koje se pročulo širom Evrope Vajfert je krajem 19. veka bio jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji

  • 1

U Boru je, pre četiri godine, podignut spomenik Đorđu Vajfertu, čoveku čijim je novcem i upornošću pre 112 godina nikao Borski rudnik i uz njega izrastao ovaj grad. Bronzana statua znamenitog srpskog industrijalca, visoka preko dva metra i teška 750 kilograma, nalazi se u središtu kružnog toka u starom centru grada.

Na taj način odužili smo se utemeljivaču Borskog rudnika, čoveku zbog koga je u ovom gradu 1903. godine počela proizvodnja bakra. Đorđe Vajfert je, jednostavno, verovao da je rudarstvo unosna privredna grana koja nagrađuje samo strpljivog i pametnog ulagača i upornost mu se u Boru isplatila – kaže generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski.

Na današnji dan pre 165 godina rođen je Đorđe Vajfert, poreklom Nemac iz gornje Austrije, u duši Srbin iz čuvene pivarske porodice. Zahvaljujući njegovom pivu koje se pročulo širom Evrope Vajfert je krajem 19. veka bio jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji.

Iz tog perioda datiraju i njegove velike zsluge za razvoj modernog srpskog rudarstva, pošto je u selu Glogovica (1897) formirao, za to vreme odlično opremljen, Centar za istraživanje rufdarskih pojava“. Posedovao je nekoliko rudnika: rudnik žive na Avali, Sv. Barbaru i Sv. Anu u dolini Peka (zlato), kopove na Miroču, Rudniku i Zlotu, kao i topionicu u Ripnju kod Beograda.

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Time što je 1903. godine postao vlasnik najčuvenijeg nalazišta bakarne rude u Evropi – „Borskog rudnika“ – samo je potvrdio da se može smatrati tvorcem modernog srpskog rudarstva. Naime, po Vajfertuovom nalogu (1897.) inženjer Franja Šistek je u blizini Borske reke pronašao rudno telo Čoka Dulkan od 255.000 tona rude sa čak 10,5 odsto bakra!

Već 1903. godine Vajfert dobija koncesiju na 50 godina, a naredne, 1904. nudi Francutima osnivanje zajedničke kompanije. Oni prihvataju ponudu, osniva se Koncesija Sveti Đorđe" sa kapitalom od 5,5 miliona franaka u 11.000 akcija u kojima je Vajfertov udeo 31,8 procenata. Franja Šistek postaje prvi direktor Rudnika u Boru, Alber Loran direktor kompanije u Parizu, a Vajfert njen predstavnik u Srbiji.

Generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski naglašava da je Vajfert ceo svoj život posvetio industriji („Moje je dete srpska industija“ – govorio je) i podseća da se, tragajući za ugljem potrebnim njegovim pivarama, kod Vajferta razvila velika strast prema rudarstvu (zbog koje je pet puta bankrotirao).

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

- Ta strast ga je, uz savete Feliksa Hofmana i iskustvo Franje Šisteka, dovela u istočnu Srbiju i Bor. Pošto je gotovo svu svoju imovinu uložio u istražne radove, 1902. godina posrećila se "ocu" srpske industrije, bankarstva i rudarstva – naišao je na bogato nalazište bakra Čoka Dulkan i otvorio rudnike zlata na Deli Jovanu i u Blagojevom kamenu. U tadašnjem Bor-selu je, po otvaranju rudnika, izgradio prvu osnovnu školu i prvu crkvu. Vajfert je, jednostavno, verovao da je rudarstvo unosna privredna grana koja nagrađuje samo strpljivog i pametnog ulagača i upornost mu se u Boru isplatila – navodi Spaskovski.

Đorđe Vajfert bio je osnivač ili dobrotvor brojnih naučnih, prosvetnih i humanitarnih udruženja, pa se našao i među osnivačima "Srpske narodne banke". Bio je njen viceguverner od 1883. do 1889, guverner sa najdužims tažom (26 godina – u dva mandata) i doživotni počasni guverner.

Vajfert nikada nije bio član nijedne političke stranke. 1890. je pristupio masonima da bi 1919. postao Veliki majstor tadašnje Jugoslavije. Umro je 12. januara 1937. godine u Beogradu, u 87. godini, a sahranjen je u Pančevu. Nije imao potomaka. Posle II svetskog rata njegova imovina je nacionalizovana, a u današnje vreme se procenjuje na 12 milijardi dolara. Njegov lik danas je na novčanici Narodne banke Srbije od 1.000 dinara.

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

- U Boru je, pre četiri godine, podignut spomenik Đorđu Vajfertu, čoveku čijim je novcem i upornošću pre 112 godina nikao Borski rudnik i uz njega izrastao ovaj grad. Bronzana statua znamenitog srpskog industrijalca, visoka preko dva metra i teška 750 kilograma, nalazi se u središtu kružnog toka u starom centru grada. Na taj način odužili smo se utemeljivaču Borskog rudnika, čoveku zbog koga je u ovom gradu 1903. godine počela proizvodnja bakra – rekao je Blagoje Spaskovski.

(D. V.)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima