Rat za Titovu imovinu

Sablje optočene dijamantima, umetnine, impresivna količina zlatnika, ordeni iz celog sveta, bogate kolekcije značaka i novca, samo su neke od vrednosti koje je Najveći sin svih naroda i narodnosti ostavio za sobom, a oko kojih njegova porodica sa državom Srbijom vodi ostavinsku raspravu.  Titova zaostavština, nastala tokom 40 godina vladavine, uredno je ispisana na 379 gusto kucanih stranica i nalazi se u ogromnom spisu pod brojem 1-I-O-5704/10 Prvog osnovnog suda u Beogradu, piše hrvatski Jutarnji list.

Zakasneli spor o Maršalovoj imovini vodi šestoro članova njegove porodice - udovica Jovanka, sin Miša i četvoro unučadi. Na ovom spisku se nalazi samo Titova pokretna imovina, a sud treba da utvrdi šta je zaista pripadalo bivšem maršalu, a šta je vlasništvo države.

Najdetaljniji, mada nepotpuni, popis imovine Josipa Broza Tita sadrži hiljade predmeta različite vrednosti, od onih neprocenjivih, poput kozačke sablje sa zlatnim koricama optočenim dijamantima, poklon Josifa Visarionoviča Staljina , preko vladarske sablje iz 17. veka, ručne izrade, opet sa zlatnim koricama optočenim dragim kamenjem koju je Titu 1977. poklonio Moamer Gadafi. Ima u zborci i egzotičnih predmeta, kao što je kamen sa površine Meseca koji su mu doneli astronauti Apola, ali i banalnih stvari poput metalnih merdevina, kante za smeće i malog usisivača marke Kirby.

Advokat Goran Petronijević, koji u sporu Brozovih sa državom zastupa Jošku Broza, sina Žarka Broza i unuka nekadašnjeg predsednika SFRJ, kaže da je reč o neviđenom presedanu- da se pokojnikova imovina deli tek 32 godine nakon njegove smrti. Proteklih decenija je, tvrdi, namerno stvarana pravna zavrzlama kako se ta zaostavština ne bi podelila naslednicima, jer to tada nikome nije odgovaralo.

- Niko ne može da ospori da je Tito jedna od najvažnijih ličnosti 20. veka, i upravo sa tog, istorijskog aspekta, trebalo bi posmatrati i svaki deo njegove zaostavštine. Sve što mu je pripadalo zapravo ima istorijsku vrednost. Ali, naravno, i sentimentalnu, jer za članove njegove porodice neki od tih predmeta imaju vrednost koja se ne može materijalno vrednovati. - rekao je Petronijević za hrvatski Jutarnji list.

Ipak, zanimljivo je da Tito svojim naslednicima nije ostavio ni jedan kvadratni metar nekretnina. Bilo da je reč o stanovima, kućama, vilama, zemljištu kojih je Tito, u svakoj od bivših republika, imao bar po dve, tri. Porodica tvrdi da je to zato što bi kada dobije neku nekretninu, Tito odmah tražio da se ona upiše u vlasništvo neke od tadašnjih saveznih, republičkih ili partijskih institucija. Za ovo, Petronijević navodi i konkretan primer

-Prilikom jednog Titovog rođendana sagrađena je velelepna lovačka kuća u mestu Jakovo, uz Savu, tridesetak kilometara od Beograda i poklonjena mu je sa sve zemljištem. Ali je Tito, stoji u dokumentima, poklon primio ‘sa zahvalnošću’, i odmah zatražio da se kuća i zemljište uknjiže u vlasništvo tadašnje vojske.

Ovako je Tito, navodno, postupao i sa svim poklonjenim nekretninama pa u njegovoj zaostavštini nema ni kuća, ni vila, ni stanova, već samo njegove lične stvari, umetnine, odevni predmeti, mnogobrojne zbirke. To nikako ne znači da stvari koje su ostale iza Tita nemaju značajnu vrednost. On je bio strastveni kolekcionar pa su u njegovom posedu bile vredne numizmatičke i filatelističke zbirke, kao i bogate kolekcije značaka, mahom zlatnih. Naročito fascinantna je Brozova kolekcija ordena iz sedamdesetak zemlja sveta koje je primao odlazeći u državničke posete.

Samo u jednoj stavci popisa Titove imovine, na primer onoj zavedenoj pod rednim brojem 18. i označenoj kao “sitni stari novac u numerisanim kovertama” nalazi se 1683 različitih i kovanica i novčanica. Tu je i impresivna količina zlatnika, među kojima i pravi rariteti. U jednom od popisa imovine, pod rednim brojevima 12 i 13, nabrojani su “mali zlatnici sa likom Franca Jozefa (četiri plastične kese sa 2055 komada)” te nekoliko zlatnika “srpskog porekla”, kao i “veliki zlatnici s likom Franca (dve plastične kese sa 608 komada)”. Teško je i zamisliti kolika je njihova vrednost na tržištu.

Podsećamo, Brozova imovina u poslednjih trideset godina bitno se smanjila. Prema tvrdnjama Dragoljuba Mićunovića, u jednom trenutku u Titovoj zaostavštini bilo je oko 2.700 umetničkih slika. Kada su drugi put popisane iste slike bilo ih je 1.500, da bi ih na poslednjem popisu bilo ispod hiljadu. Mićunović je odnos prema Titovoj imovini okarakterisao kao "organizovano pljačkanje umetničkog blaga". On smatra da je čak dve trećine stvari pokradeno, prodato i preprodato i da se to nikada neće pronaći.

Na Sudu je da utvrdi šta od pokretne imovine koju je Josip Broz stekao za života pripada njegovoj porodici. Pred naslednicima je težak zadatak - da dokažu i prepoznaju Titovu ličnu zaostavštinu, a na savesti države da pokrene ozbiljnu istragu o tome gde je nestalo njeno istorijsko nasleđe.