BITKA KOJA JE ODREDILA SRPSKU SUDBINU: Ovde je pre tačno 644 godine Srbiji zadat smrtonosni udarac

Mnogi Srbi danas misle da je Boj na Kosovu promenio tok srpske istorije i da nam od tada sve ide nizbrdo. Iako je Kosovo postalo simbolom srpstva i mitska slika koja opisuje pad naše imperije ima oblik Kosova, pravi pad desio se koju desetinu godina ranije, na jednom drugom mestu.

Preporučujemo

GOVOR KOJI JE NADAHNUO SRBE PRED BOJ NA KOSOVU: Uz ove reči su umirali srpski vitezovi!

Na današnji dan, 26. septembra 1371. godine, odigrala se Marička bitka, najvažnija bitka za budućnost srpske države i srpskog naroda.

Dve moćne vojske sukobile su se kod Černomena (grč. Ormenio) u oblasti Evros. Između 60 i 70 hiljada srpskih vojnika predvodili su kralj Vukašin Mrnjavčević i njegov brat despot Uglješa, koji su obojica poginuli u toj bici. S druge strane, tursku vojsku je predvodio begler beg Lal-Šahin.

Neki istoričari smatraju da se bitka odigrala nešto ranije – 1367. ili čak 1363, ali svi se slažu oko toga da se odigrala kod Černomena. Turci to mesto i dan danas zovu – "Sirf sindigi" (pogiblje Srba).

Kosovska bitka. Foto: Wikipedia / WhiteWriter

U to vreme Turci su imali jako malo osvojene teritorije na Balkanskom poluostrvu, ali su osvojili nekoliko dobro utvrđenih gradova, među kojima je i Drinopolje, koje je vojsci pod kontrolom Lala-Šehina služilo kao uporište. Na taj način Turci su napravili most između male Azije i Evrope, odnosno Balkana.

Savremeni istoričari se slažu da je ta opasnost, koje su srpski velikaši postali svesni, naročito despot Uglješa čija je država bila prva na udaru Turaka, bila i povod za Maričku bitku.

Naime, snage sultana Murata bile su u maloj Aziji, dok je manji garnizon pod kontrolom Lala Šehina bio na Balkanu. Despot Uglješa je hteo da uništi i protera tursku vojsku iz Evrope i tako spreči najezdu Turaka iz male Azije. Tako je došlo do sukoba kod Černomena.

Foto-ilustracija: Wikimedia/Kandi

Turski izvori navode da su se sa srpske strane borile i snage iz Ugarske, Rumunije i Bosne, a da je među Srbima bilo i Bugara i Grka, što je samo delimično tačno. Turski istoričari su hteli da glorifikuju pobedu islama nad hrišćanstvom pa su istakli sve hrišćane koji su se pojavili na bojnom polju iako je njihov broj u odnosu na srpske snage bio zanemarljiv, toliko da ih drugi istoričari nisu ni pomenuli.

Postoje razne spekulacije u vezi s ovom bitkom, od toga da su Turci pobedili na prevaru, do toga da su se Srbi tokom noći ponapijali i zaspali, a turska vojska ih iznenada napala i tako porazila.

Šta god da je istina, to je bila jedina bitka u kojoj je Srbija zaista mogla da se odupre turskoj najezdi. Da su Srbi kojim slučajem pobedili, naum despota Uglješe da protera turske snage s Balkana, verovatno bi bio sproveden u delo, a najezda Osmanlija s istoka umnogome otežana i odložena.

Sudbina je htela drugačije i Srbi su tu bitku izgubili. Time su Turci potvrdili svoje prisustvo na Balkanu, a boj na Kosovu bio je samo herojski pokušaj otpora koji više nije bilo moguće pružiti. Osmanlije su tada došle na Balkan i ostali su tu vekovima.

Kralja Vukšina na prestolu je nasledio sin Marko, koji je u narodu opevan kao čuveni "Kraljević Marko", mitski junak neverovatne snage, dok je istorijska ličnost, kralj Marko, čija je prestonica bila u Prilepu, posle Maričke bitke postao turski vazal.

MARKO KRALJEVIĆ KAO NAJVEĆA SRPSKA ZABLUDA: Nije bio JUNAČINA, umro je kao turski SLUGA u boju protiv Srba! (FOTO)

Od sada, Telegraf pratite i na Vajberu!

(Telegraf.rs)