KRVAVI USPON DŽIHADA: Bomba detonirana 18. aprila 1983. u 13:03h u Bejrutu još uvek odjekuje (FOTO)

Džihad muslimanskih ekstremista protiv Zapada počeo je tačno u 13:03 časova 18. aprila 1983. godine kada je crni kombi do vrha napunjen eksplozivom naglo skrenuo levo, ubrzao svoje kretanje do maksimuma, uleteo u američku ambasadu u Bejrutu i odleteo u vazduh.

Preporučujemo

Eksplozija koju je izazvao čula se u celoj libanskoj prestonici, a gusti dim je okružio čitavu sedmospratnicu. Kada se raščistio mogle su da se vide posledice: čitava prednja strana zgrade je bila otvorena kao kuća za lutke, a delići nameštaja i šezdeset ljudskih leševa bili su razbacani po spratovima i obalskom bulevaru, piše "Njujorker".

U dva odvojena bombaška napada te 1983. godine u Bejrutu, Amerikanci su imali najveći gubitak u istoriji CIA, i najveći gubitak vojnog osoblja u jednom incidentu još od Ivo Džime u Drugom svetskom ratu.

11. septembra 2001. godine Amerika je doživela najsmrtonosniji napad još od Perl Harbura, 2004. godine u napadu na madridsku podzemnu železnicu došlo je do najsmrtonosnijeg terorističkog napada u Evropi ikada, a u Parizu 13. novembra 2015. dogodio se najsmrtonosniji napad u Francuskoj još od Drugog svetskog rata.

Američka ambasada u Bejrutu posle samoubilačkog napada 18. aprila 1983. godine. Foto: Wikimedia Commons/US Army

Teror, naravno, nije počeo u Bejrutu.

PUTIN ZAGRMEO: Praštanje teroristima je na Bogu, a na meni je da ih sve njemu pošaljem!

"Crni septembar" je simultano oteo američke, britanske i švajcarske avione 1970, dve godine docnije došlo je do pokolja izraelskih sportista u Minhenu na Olimpijskim igrama, 1975. od strane grupe na čelu sa Karlosom Šakalom oteto je jedanaest ministara zemalja OPEK-a u Beču.

Ali svi ovi teroristi su pripadali organizacijama koje su bile sekularne, levičarske. Ono što su radili nije imalo bukvalno nikakve veze sa religijom, a kamoli sa islamizmom.

Sve se promenilo 1979. godine sa dva važna događaja: Iranska revolucija je oslobodila iz kaveza nameru islamskih fanatika da unište zapadnjački (čitaj: američki) uticaj u regionu. Prvobitno je imao veze samo sa šiitima, posebno sa libanskim Hezbolahom koji će nešto kasnije biti formiran.

Osama bin Laden. Foto: Tanjug/AP

Drugi događaj je sovjetska invazija na Avganistan koja je dovela do narastanja broja ekstremista koji su odlučili da brane "svetu islamsku zemlju" kao mudžahedini. Oni su bili mahom suniti, a tu je bio i mladi Osama bin Laden.

U oba slučaja religija je postala idiom opozicije, mobilizator, ratni poklič.

OVO JE DROGA ISLAMSKE DRŽAVE: Evo čime se teroristi dopinguju pre napada

Religija je pozvana u pomoć da opravda nasilje, pa čak i zauzimanje Velike džamije u Meki, najsvetijem mestu u čitavom islamu, baš upravo te 1979. godine, kada je jedna vehabijska grupa (dakle, salafisti, dakle islamisti) dve nedelje držala ovu svetinju. Uprkos tome što je vehabizam zvanična ideologija Saudijske Arabije.

Dim oko Velike džamije u Meki 1979. godine tokom islamističkog pokušaja zauzimanja najveće muslimanske svetinje. Foto: Wikimedia Commons/bahayamembaca.blogspot.com.au

Džihad je iznenada redefinisan, a pokret je eksponencijalno rastao u svakoj narednoj deceniji.

Osamdesete su donele samoubilačke bombaške napade, a premda ovu taktiku danas koriste suniti dok na šiite gledamo kao na "normalne", upravo ju je šiitski Hezbolah prvi upotrebio.

PORODICA TERORISTE ODALA POČAST ŽRTVAMA: Zapalili sveće na svojoj terasi! (VIDEO)

Palestinske grupe Islamski džihad i Dava su je od Hezbolaha preuzeli, ali su ciljevi svih tih grupa bili lokalni i limitirani, poput sukobljavanja sa strancima i osvajanja političkog prostora. Hezbolahu je recimo cilj u Bejrutu tih osamdesetih bio samo da američke i francuske snage napuste Liban, što se i desilo.

Borci Hezbolaha, Bejrut, Liban. Foto: Tanjug/AP

Tokom devedesetih džihadisti su otišli dalje od svog tradicionalnog "trkališta"; Hezbolah je izvršio napade u Argentini, a Al Kaida svoj prvi pokušaj napada na Svetski trgovinski centar i uspešne napade na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji. Mudžahedini su se preselili iz Avganistana u Bosnu, gde je nekoliko hiljada tih fanatika činilo užasna zverstva nad Srbima i Hrvatima.

Obrazac je naveo harvardskog istoričara Semjuela Hantingtona da 1996. godine izda svoju kontroverznu knjigu "Sukob civilizacija" u kojoj je izneo tezu da se svet posle Hladnog rata reorganizuje po kulturnim afinitetima, a da univerzalističke pretenzije Zapad dovode u sukob sa drugim civilizacijama.

Sledi konflikt između muslimana i ne-muslimana.

OVO SU VOJNICI KOJE JE UBIO VEHABIJA: Nedeljko i Armin su bili dobre kolege! (FOTO) (VIDEO)

Foto: Profimedia/Zuma Press - News

11. septembar i američki vojni odgovori u vidu invazija na Avganistan i Irak su taj konflikt samo intenzivirali. Al Kaide nije bilo u Iraku dok je Sadam bio na vlasti; kada se pojavila imala je veliku želju da odmeri snage protiv najmoćnije vojske u istoriji sveta.

Izgubila je tu prvu rundu, ali onda se postepeno i nelinearno pretopila u Islamsku državu, i ovu drugu rundu za sada ne gubi iako joj gine po dve hiljade boraca mesečno.

Tri decenije nakon Bejruta, džihadistički pokret se umnožio i promenio pozornicu, a samim tim i uticaj koji ima na svetska zbivanja.

Male skrivene ćelije su se pretvorile u velike vojske; Oland je posle napada u Parizu rekao da je u pitanju "čin rata počinjen od strane terorističke vojske, džihadističke vojske". Vojnici koji su se nekada skupljali iz komšiluka sada dolaze iz svih zemalja na svetu.

Foto: Tanjug/AP

U poslednjih deset godina mete su sve ređe zdanja od političke, istorijske, zvanične, komercijalne ili simboličke važnosti; sve su češće povezane sa običnim, ranjivim civilima na mestima koja su svakodnevna: kafić, koncert, fudbalska utakmica, metro.

Bojno polje više nisu male države, sada je ceo svet bojište. Cilj je ambiciozan, agresivan i arogantan, cilj je zauzeti prostor onog "drugog".

- Neka zna Francuska i sve druge nacije koje idu njenim putem da će uvek biti na vrhu liste ciljanih država od strane Islamske države i da miris smrti neće napustiti njihove nozdrve dok god učestvuju u hrišćanskoj kampanji, dok god psuju našeg Poslanika, dok god pričaju o ratu protiv islama u Francuskoj i dok god izvode svoje napade protiv muslimana u zemlji Kalifata sa svojim avionima, koji im nisu bili ni od kakve pomoći na njihovim prljavim ulicama i alejama Pariza. Zaista je ovo samo početak. I ovo je upozorenje za svakog onog koji želi da uzme pouku iz ovoga - pisalo je u zvaničnoj izjavi Islamske države nakon bezumnog pariskog pokolja.

Islamista iz al-Nusre u Idlibu, u Siriji, nakon osvajanja tog grada. Foto: Tanjug/AP

U nedeljama koje su pred nama počeće nova faza u džihadu i borbi protiv njega, a ishod sada ne možemo da znamo.

ISTORIJA SE PIŠE SADA: Francuzi, Amerikanci i Rusi udružili snage, kreću zajedno na džihadiste!

Znamo samo da ovo nije prvi teroristički napad, i znamo da, nažalost, nije poslednji.

Ali znamo takođe i da može da bude jedan od poslednjih, ako se normalne države sveta ujedine, zaborave na svoje besmislene razlike i odluče da jednom zanavek zatru čitav islamistički pokret. Čitav.

Da li će džihadisti pobediti ceo svet? Svoje odgovore ostavite u komentarima...

(Telegraf.rs)