• 25

TAJNA TITOVE ATOMSKE BOMBE: Dragan Bjelogrlić otkriva detalje filma koji će dići Balkan na noge

Zaplet u filmu, koji je inspirisan romanom "Rascepi", počinje kada se tim naučnika ozrači tokom eksperimenata 15. oktobra 1958. godine, pa ih prebace u Pariz, gde im je jedina mogućnost da prežive presađivanje koštane srži

  • 25

Reditelj i glumac Dragan Bjelogrlić i scenarista Vuk Ršumović rade na filmu čiji je radni naslov "Čuvari formule" o tajni koja je skrivana 50 godina. Ova j film govoriće o pokušaju naučnika krajem pedesetih godina prošlog veka da na institutu u Vinči naprave atomsku bombu, a iza cele operacije stoji Josip Broz Tito.

Zaplet u filmu, koji je inspirisan romanom "Rascepi", počinje kada se tim naučnika ozrači tokom eksperimenata 15. oktobra 1958. godine, pa ih prebace u Pariz, gde im je jedina mogućnost da prežive, presađivanje koštane srži.

Ovaj projekat su vodili ljudi koji su bili veoma bliski sa Titom, Jovo Kapičić i Leka Ranković.

- Želja mi je da napravim film koji će kombinacijom fiktivne i istinite priče tragati za istinskom ljudskom dramom. Elementi fikcije i trilerskog zapleta služe da izoštre dramu u kojoj se nalaze ljudi koji su se , radeći na novom oružju za masovno uništenje, suočili s uzvišenim činom humanosti i altruizma, koji će im na kraju spasti živote. Taj "bliski susret" s ljudskom dobrotom u potpunosti će promeniti njihove živote - kaže Dragan Bjelogrlić.

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Ovaj film bi trebalo da bude snman u Beogradu i Parizu sledeće jeseni. Vuk Ršumović je inspiraciju da napiše scenario pronašao u romanu "Rascepi" čiji je autor kardilog i profesor, Goran Milašinović.

- Moja knjiga nastala je na osnovu istinitog događaja i nuklearnog incidenta u Institutu "Boris Kidrič" u Vinči. Tom prilikom šest naših atomista bilo je izloženo nedozvoljenoj radijaciji iz eksperimentalnog, naučnog reaktora i obolelo je od teškog oblika radijacione bolesti, tada neizlečive. Lečeni su u blnici "Fondcija Kiri" u Parizu. Njih petoro je preživelo, prvenstveno zahvaljujući transplantaciji koštane srži, a jedan je, nažalost, umro - kaže Milašinović i dodaje:

Da li bi Jugoslavija opstala da je napravljena atomska bomba?

Glasajte

- Reč je o prvoj transplantaciji nekog organa u svetu. Želeo sam da kao pisac opišem vreme u kojem živimo i događaje koji su bili prelomni - za moje i buduće generacije, kaže Bjelogrlić, koji je, pročitavši "Rascepe" došao na ideju da snimi film na osnovu knjige.

- Složili smo se da je reč o temi koja može da bude veoma zanimljiva iz ugla filmske umetnosti, a Vuk se prihvatio da napiše scenario.

Pored srpskih glumaca, u filmu će se naći i Francuzi koji će tumačiti likove doktora Anrija Žamea i profesora Žorža Matea.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Atomska patka

    Kakva glupost !

  • Milojko

    Da je kojim slucajem napravljana atomska bomba nju bi Joza ostavio ili u Ljubljani ili u Zagrebu tako da je bolje sto je nisu napravili

  • BD

    Da smo mi imali atomstu bombu bacili bi je na hrvate 1990

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima