OVI LJUDI U SRBIJI SU TEMPIRANE BOMBE: Kada psihičke bolesnike zadržavaju u bolnici?

Jelena već nedelju dana ulazi u isto vreme u isti autobus kojim se vraćam sa posla kući. Jelena je simpatična, mlada osoba, naizgled obična, plavokosa devojka nižeg rasta. Ono što mi, međutim, svakodnevno privlači pažnju, kao i svim ostalima u prevozu, je način na koji ona govori... Preglasna je, ne možete da je ne čujete dok razgovara sa vozačem, ili bar misli da razgovara dok sama postavlja pitanja i sama odgovara, a on stiže samo da klimne glavom... Ispriča šta ima, na trećoj siđe i žurno odlazi... 

Preporučujemo

Nije Jelena izolovan slučaj. Čovek u ranim 40-im redovno se šeta po mom kraju u majici na bretele, bilo toplo, bio debeo minus. Priča on tako, sit se ispriča... I uredno se nasmeje i otpozdravi svakog.

Nešto manje miroljubiv je crnomanjasti muškarac koji pored srednje škole u mom bloku, nestašno koristi situaciju da žene u prolazu uhvati za "pozadinu". Eno ga, još je tamo i još to radi... Ni on, ni čovek u 40-im, ni Jelena nisu retki slučajevi... Na ulici se sve češće mogu sresti osobe koje imaju razna psihička oboljenja, koje vide ili čuju nešto što "mi ostali" ne registrujemo. Čini se kao da ih je sve više. Otuda se nameće pitanje: da li to znači da država nema sredstva da ih bolnički leči ili je neki novi metod lečenja da se samo "teški" slučajevi hospitalizuju?

Foto-ilustracija: Foter/JustCallMe_♥Bethy♥_

Odgovor smo potražili kod dr Slavice Đukić Dejanović koja vodi kliniku za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

- U bolničkim uslovima se leči neuporedivo manji broj obolelih. Deinstitucionalizacija je jedan od zadataka modernog i kvalitetnog organizovanja lečenja sa akcentom na tretman u zajednici u kojoj ulogu imaju domovi zdravlja, centri za socijalni rad, lokalna obučena policija, duhovnici, NGO, komšije, pre svih porodice obolelih - otkriva Đukić Dejanović i dodaje:

- Pravo je pacijenta da odluči sam da li i kada će biti bolnički lečen, izuzev ako zbog bolesti može da ugrozi svoj ili živote drugih osoba. Tada se primenjuje procedura prinudnog bolničkog lečenja koje traje koliko to stanje bolesti iziskuje.

GRAD ZA MENTALNO OBOLELE: "Polovina grada je luda, a polovina će tek poludeti" (VIDEO)

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se mentalni poremećaji leče ambulantno.

- Razlozi za bolničko lečenje mogu biti detaljnija opservacija, timsko sagledavanje, te primena terapije koja se ne može primeniti ambulantno. Na odluku da se pacijent leči stacionarno posebno utiče kvalitet i intenzitet tegoba. Prisustvo suicidalnog i homicidalnog rizika kod pacijenta je vrlo važno proceniti i ako postoji - to je apsolutna indikacija za hospitalizaciju - tvrdi dr Dejan Došlić, psihijatar na VMA.

I pored ovih "očiglednih slučajeva", stručnjaci tvrde da nije moguće prepoznati osobu s psihičkim tegobama. Tako nije moguće doći ni do podatka koliko njih ima, recimo, na rukovodećim pozicijama. A, sigurno je da ih ima.

- Šta je nekome u mislima ne vidi se i misli ne možemo da čitamo... Većina ljudi sa mentalnim problemima izgleda isto kao i oni koji ih nemaju, ali pate pa im treba pomoći, a izbeći etiketiranje i stigmatizaciju - poručuje dr Došlić.

ZAŠTO "LAZA" NEMA OBEZBEĐENJE: Istraživali smo zbog čega najveća psihijatrijska klinika u Srbiji nema profesionalnu zaštitu

Nema preciznih podataka i registara svih mentalnih bolesti. Broj obolelih je različit u zavisnosti od vrste mentalnih poremećaja. Kako kaže dr Đukić Dejanović, jedna od pet osoba ženskog pola oboli od depresije, a jedan od 10 muškaraca. Učestalost razboljevanja je veća u starijoj životnoj dobi. Oko jedan odsto je obolelih od shizofrenije u opštoj populaciji i nema bitnije razlike među polovima. Zastupljenost paničnog poremećaja je sedam do devet odsto u opštoj populaciji, češće kod žena (2, do 3 puta).

(Slađana Vasić)