KOSOVO RUŠI ČITAV SISTEM MEĐUNARODNIH ODNOSA: Ovako je PUTIN ZAGRMEO zbog proglašenja jednostrane nezavisnosti

U obraćanju na prvom kanalu ruske državne televizije, predsednik Rusije Vladimir Putin je na današnji dan 2008. godine rekao da je slučaj Kosova "strahovit presedan", koji "u suštini lomi čitav sistem međunarodnih odnosa, stvaran ne decenijama, već vekovima".

Preporučujemo

Ovo nije bio jedini put da je lider Rusije iskazao jasno svoje mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova, pa je tako i u jednom intervjuu nemačkoj novinarki odbrusio:

- Prvi deo vašeg pitanja tiče se Kosova. Kako će Rusija reagovati? Ja sam već imao mogućnost da se izrazim o tom povodu, o tom problemu. Još jednom hoću da podvučem. Mi smatramo da podrška jednostranog objavljivanja nezavisnosti Kosova jeste nemoralna i nepravedna. Četrdeset godina postoji faktički nezavisna Republika Severni Kipar, zašto je vi ne priznate? Kako vas nije stid uopšte, evropejce, s takvim dvojnim standardima da pristupate rešenju istih pitanja u raznim delovima sveta? - upitao je Putin, pa nastavio:

- Nama sve vreme govore: "Kosovo je poseban slučaj". Sve je to laž! Nikakvog posebnog slučaja tamo nema i svi to znaju, a zapravo je ovo etnički konflikt, prestupi s obe strane, de fakto nezavisnost puna. Tako treba postaviti jedinstven princip rešenja tih pitanja. U Španiji ljudi neće da žive u okvirima jedne države. Hajde, podržite ih tamo! 400 godina Velika Britanija ne daje svoju teritoriju Severnoj Irskoj, i šta? Zašto Irsku ne podržavate? Međunarodno pravo ne štiti interese malih država. I naravno, mi ćemo postaviti to pitanje u SB OUN.

Osim o Kosovu, Vladimir Putin je jednom prilikom govorio i o još jednom nemilom događaju, koji je pogodio Srbiju (tadašnju Jugoslaviju),i  izrazio stav kojim je stao u odbranu naše države. Reč je o bombardovanju 1999. godine, kada, kako je rekao, nije mogao da poveruje svojim očima.

- Da bi agresija ličila na legalno delovanje, oni su gurali rezolucije međunarodnih organizacija, a ako se to nije dešavalo, ignorisali su i Savet bezbednosti UN u celini. Tako je bilo i u Jugoslaviji 1999. godine - poručio je lider Rusije.

Pogledajte neke od najznačajnijih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan:

1512. - Umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči, prema čijoj je latinskoj verziji imena Americus nemački kartograf Martin Valdzemiler Novi svet nazvao Amerika. To je prihvaćeno uprkos činjenici da je novi kontinent 1492. otkrio Kristifor Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. predvodio je portugalsku ekspediciju. Verovao je da su Honduras i Brazil novi, neotkriveni kontinenti, ne znajući da je Honduras pre njega otkrio Kolumbo.

Foto: Wikipedia/ Scewing

1732. - Rođen je američki državnik Džordž Vašington, prvi predsednik SAD, vojskovođa iz Američkog rata za nezavisnost. Komandovao je vojskom kolonista u pobedonosnom ratu za suverenost od Ujedinjenog Kraljevstva, od 1775. do 1783. Za predsednika SAD izabran je 1789. i na tom položaju ostao je osam godina (dva mandata). Stav prema starom savezniku Francuskoj (proglasio je neutralnost SAD u ratu Britanije i drugih država protiv revolucionarne Francuske) i unutrašnja politika stvorili su mu jaku opoziciju u zemlji. Iz političkog života povukao se razočaran 1797. i odbio je da se treći put kandiduje za predsednika, uputivši narodu "oproštajnu besedu".

1788. - Rođen je nemački filozof Artur Šopenhauer, dubok pesimist. Individualnu egzistenciju je smatrao beskrajnom patnjom, ovaj svet najgorim od svih svetova (na tradicijama antičke misli), a osnovno moralno osećanje sažaljenjem. Dela: "O četvorostrukom korenu principa dovoljnog razloga", "Svet kao volja i predstava", "Parerga i paralipomena".

1826. - Rođen je srpski pisac, novinar i advokat Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu (sadašnja Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog crkvenog sabora izabran 1864. a za poslanika u Hrvatsko-slavonskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme - najznačajnija je "Spasova noć", a najpoznatija "Već se srpska zastava svuda vije javno". Literarni rad počeo je slobodarskim stihovima u časopisu "Slavjanka", čiji je bio urednik i izdavač. Bio je prvi urednik lista "Zastava", koji je okupljao brojne srpske pisce i nacionalne radnike tog doba.

Foto: Arhiva

1848. - U Parizu je izbila revolucija. Pod pritiskom ustanika kralj Luj Filip raspustio je vladu 23. februara, sledećeg dana je abdicirao i pobegao u Englesku, a privremena vlada ukinula je monarhiju i proglasila republiku. Proklamovane su demokratske slobode, opšte pravo glasa, sloboda štampe, smanjenje radnog dana, pravo na rad i izborno pravo za sve muškarce starije od 21 godine, a u kolonijama je ukinuto ropstvo. Uspeh revolucije u Francuskoj podstakao je revolucije i bune u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Mađarskoj, pa i kod vojvođanskih Srba.

1912. - Rođen je Aleks Dragnić američki slavista i politikolog srpskog porekla, univerzitetski profesor, akademik, stručnjak za negdašnju Jugoslaviju. Višedecenijski profesor univerziteta Vanderbilt. Široj javnosti postao je poznat 1954. po objavljivanju knjige "Titova obećana zemlja" posle službovanja u ambasadi SAD u Beogradu, između 1947. i 1950. Tokom Drugog svetskog rata bio je analitičar za spoljne poslove u Odeljenju za strateške usluge, preteči Centralne obaveštajne agencije (CIA). Predavao je i na Univerzitetima Vašington i Li, bio saradnik istraživač pri Huverovom institutu, kao i dugogodišnji potpredsednik Američkog udruženja za političke nauke.

1935. - Rođen je srpski pisac Danilo Kiš, član SANU. Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost u Beogradu. Bio je dramaturg pozorišta "Atelje 212" i lektor za srpski jezik u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani "Psalam 44", "Mansarda", "Bašta, pepeo", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", pripovetke "Rani jadi", "Enciklopedija mrtvih", drama "Elektra 70", polemički spis "Čas anatomije".

Foto: Wikipedia.org / ChrisO

1992. - Dogovorom da Bosna i Hercegovina ostane u granicama u kojima je bila u SFRJ, da se ustavno uređenje bazira na nekoliko entiteta i da pregovori budu nastavljeni, u Lisabonu su završeni pregovori trojice lidera nacionalnih stranaka u BiH. Nekoliko dana docnije vođa muslimana Alija Izetbegović je, na nagovor SAD, odbio da potpiše sporazum na koji je prethodno pristao.

1994. - Ministarstvo pravde SAD saopštilo je da je bivši visoki službenik CIA Oldrič Hejzen Ejms devet godina bio špijun Sovjetskog Saveza i potom Rusije.

1996. - Francuska je kao prva zemlja Evropske unije normalizovala diplomatske odnose sa SRJ i vratila ih na ambasadorski nivo.

2008. - Predstavnici Srbije, Hrvatske, Italije, Rumunije i Evropske Komisije dogovorili su se u Briselu o učešću nacionalnih kompanija u zajedničkoj kompaniji za razvoj projekta izgradnje Panevropskog naftovoda (PEOP) na relaciji Konstanca - Trst.

2009. - Umro je Milutin Čolić, filmski kritičar, publicista, osnivač FEST-a. Prava i jugoslovensku književnost studirao je u Beogradu. Objavio je više knjiga iz oblasti filma i bio je jedan od prvih saradnika filmskog festivala u Puli i festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu, jedan je od osnivača festivala u Nišu.

2011. - U razornom zemljotresu jačine 6,3 stepena po Rihteru, sa epicentrom kod grada Krajstčerč, na Novom Zelandu, poginulo je 185 osoba a povređeno je do 2000 osoba. Čak oko 10.000 objekata je nepopravljivo oštećeno.

(Telegraf.rs / Tanjug)