OVAKVU PRIČU JOŠ NISTE ČULI: Magarica MAZA i kobila ZVEZDANA su se preselile iz Srbije u Norvešku, a onda se Maza teško razbolela... (FOTO)

Magarica Maza i kobila Zvezdana, rođene u Srbiji, preselile su se u Norvešku zajedno, jer su vlasnici shvatili da je u pitanju prijateljstvo čiji kraj konj možda ne bi preživeo. A onda se Maza u Norveškoj teško razbolela. Ovo je priča o prijateljstvu, bolesti, ali i o izuzetnoj posvećenosti jedne žene.

Preporučujemo

Vest o neobičnom prijateljstvu Telegraf je nedavno preneo sa Fejsbuk stranice Norveške ambasade (OVDE), a onda u Norveškoj potražio i našao aktere priče.

Sve je počelo kada je penzioner iz Sremčice rešio 2012. godine da kupi konja koga bi njegovi unuci iz Norveške jahali kada dođu leti kod dede. Ćerka ovog penzionera, Biljana Ćulibrk Fredriksen, koja živi u Norveškoj, tog je leta sa ocem pošla u potragu za konjem.

- Kada smo pronašli konja, ispostavilo se da je trogodišnja kobila Zvezdana kod tadašnjeg vlasnika živela sa desetogodišnjom magaricom Mazom. Bile su nerazdvojne. Moj sin Tomas, koji je tada imao 15 godina, zaključio je da Zvezdana misli da joj je Maza mama. Tomas je odmah rešio da od svoje ušteđevine i para koje je dobio za rođendan kupi i magare. Nismo se protivili, naročito jer znamo da konji ne vole da su sami.

Foto: Privatna arhiva/Biljana Ćulibrk Fredriksen

U Norveškoj je zabranjeno držati jednog konja, to se smatra maltretiranjem jer konji pate zbog samoće. Kupili smo Zvezdanu i Mazu zajedno i one su nastavile da se druže i u Sremčici, objašnjava Biljana koja je bila duboko dirnuta kada je Telegraf kontaktirao zbog ove priče.

Foto: Privatna arhiva/Biljana Ćulibrk Fredriksen

Narednog leta, 2013. godine, porodica je rešila da u Norvešku odvede konja. Niko ni pomislio nije da magarca ostavi u Srbiji, bez obzira na cenu i papirologiju koja ih je čekala.

- Ubrzo nakon dolaska u Norvešku iznajmila sam smeštaj za obe u maloj štali. U Srbiji su obe navikle da se hrane na napuštenim njivama, divljom travom. Porodica koja je vlasnik štale, proizvodi travu mnogo boljeg kvaliteta, koja ima više šećera i proteina. Tog proleća 2014. je trava bila izuzetno jaka. Mnogi su konji oboleli od laminitisa. Reč je o nekoj vrsti trovanja prejakom travom, nešto kao akutna šećerna bolest. Javljaju se bolovi u nogama i odvajanje kopita, kao što bi ljudima otpadali nokti.

Foto: Privatna arhiva/Biljana Ćulibrk Fredriksen

Mazina bolest srećom nije dotle došla. Počeli smo sa sa dijetom koju Maza mora da se drži celog života, ne sme da jede svežu zelenu travu. Bolest smo zaustavili lekovima i svakodnevnim previjanjima prednjih kopita punih osam meseci! Kupili smo joj sandale za konje, priča Biljana.

Biljana Ćulibrk Fredriksen živi u Norveškoj od 1987. godine. Završila je nastavnički fakultet, magistrirala je, pa doktorirala 2011. godine iz oblasti umetnosi i pedagogije. Bavi se istraživačkim radom na temu učenja kroz iskustvo. Radi na "University College of Southeast Norway". Predaje studentima koji se školuju za nastavnike i vaspitanje. Upravo ovi studenti iz Norveške, njih 17, zaslužni su što Maza danas živi u dvorcu za magarca.

Foto: Privatna arhiva/Biljana Ćulibrk Fredriksen

- Pošto je Norveška klima vlažnija, a konji i magarci provode dane u prirodi, Mazi je zbog bolesti bio portreban suv teren gde bi mogla da stoji. Tako je dobila "dvorac". Delove su dizajnirali moji studenti. Pretstavila sam im realan problem sa Mazinim osetljivim kopitima, dovela ih na imanje gde Maza živi da je upoznaju, izmere, vide gde bi dvorac mogao da se postavi, kojih boja da bude da bi bio usklađen sa ostalim arhitektonskim objektima. Uz to sam predstavila Mazinu priču kao paralelu bajci "Princeza na zrnu graška"- o osetljivoj princezi koju žulja zrno graška kroz slojeve dušeka.

Foto: Privatna arhiva/Biljana Ćulibrk Fredriksen

Ideja mi je bila da pokažem studentima kako bi u nastavi učitelj mogao da motiviše decu za učenje kroz zadatke koji ih čine važnim, u ovom slučaju spasiocima bespomoćnog magareta, svedoči ova mudra univerzitetska profesorka.

Foto: Privatna arhiva/Biljana Ćulibrk Fredriksen

Velika konstrukcija nalik na kavez, stajala je kod umetničkog odeljenja. Studenti su dizajnirali vodootporni tekstil kojim su ispunili metalni ram. Sama Maza je bila inspiracija. Neki od motiva bile su njene dlakave uši, srećni rep i tajanstveni krst na njenim leđima. Neki studenti su iscrtali Mazi pejzaž da je podseća na voljenu domovinu, bila je tu i nacionalna voćka u Srba, šljiva. Nisu ni znali da je Maza, nekada davno, živela u voćnjaku punom šljiva.

Foto: Privatna arhiva/Biljana Ćulibrk Fredriksen

A konj Zvezdana, zvani Zveki? I dalje živi sa Mazom, koju tretira kao najbolju drugaricu ili mamu, to čovek nema moć da dokuči. I dalje nose iste kabanice, kao bliznakinje. I dalje jure zajedno po zaleđenim njivama, i vuku svaka svoju kočiju.

(Marija Raca)