5 POSLEDICA BRITANSKOG IZLASKA IZ EU: Evropi, i Balkanu u njoj to može doneti samo nesreću (FOTO)

Da je neko želeo da snimi film o raspadu Evropske unije, i da je predložio da scenario podrazumeva istovremeni kolaps grčke ekonomije, višemilionski talas migranata sa Bliskog istoka i seriju brutalnih terorističkih napada islamista uz dramatično jačanje evroskeptične ekstremne desnice koja preti da pobedi u Francuskoj, odustao bi od ideje da ubaci i britanski referendum o izlasku iz EU jer bi mu to delovalo previše nerealno, kao nešto što bi publika odbacila kao preterivanje.

Preporučujemo

A ipak, Evropska unija se suočava ne samo sa tim oblakom već i sa svim prethodno navedenim.

Pomenuti britanski referendum (od milja nazvan breksit: "British exit") je zakazan za 23. jun, a ankete pokazuju da je razlika između dva tabora toliko sužena da je sve moguće, posebno ako se ima u vidu da presek svih istraživanja govori da 15 odsto ljudi pojma nema kako će da glasa i šta hoće; tako poslednjih šest anketa u preseku prednost daje kampanji za ostanak, koja ima 51 odsto, dok je za izlazak 49 odsto.

Dejvid Kameron, britanski premijer. Foto: Tanjug/AP

Ako Britanci budu rekli "arivederči" Briselu i ideji ujedinjene Evrope - koja je nakon Drugog svetskog rata donela Starom kontinentu mir i prosperitet nezabeležen još od vremena rimske dinastije Antonina i smrti poslednjeg posinka među njima, slavnog Marka Aurelija, 180. godine - posledice po taj projekat bi mogle da budu katastrofalne.

Krenimo redom, od posledica po samu Veliku Britaniju.

Prvo što izlazak iz EU donosi jeste velika politička nestabilnost; Dejvid Kameron će svakako pokušati da zadrži premijersku fotelju, ali njegov će uspeh u tom naumu biti ravan čudu, budući da je stao iza kampanje za ostanak u Uniji a među protivnicima sa druge strane ima čak i neke članove svog kabineta, da ne pričamo o poslanicima Konzervativne partije.

Dejvid Kameron i Donald Tusk. Foto: Tanjug / AP

Malo je verovatno da će mu oni posle svega poveriti odgovornost da ispregovara sa Briselom složeni "razvod", od čega umnogome zavisi budući odnos Londona sa EU, koji je ključan za ekonomiju.

Drugo, sa tom političkom nestabilnošću ruku pod ruku će ići i šira nestabilnost na čitavom Ostrvu.

Škotska prva ministarka (u prevodu: predsednica tamošnje vlade) Nikola Stardžen, iz secesionističke i levičarske Škotske nacionalne partije, već je najavila da će severna članica Ujedinjenog Kraljevstvair "skoro sigurno" imati novi referendum po pitanju ostanka u toj zajednici, ako Britanija kao celina odluči da napusti EU.

Britanski premijer Dejvid Kameron. Foto: Tanjug / AP

Zašto? Zato što su Škoti izrazito proevropski orijentisani, verovatno zato što - neopterećeni sujetom i ohološću od koje boluju Englezi - shvataju da je EU njihov daleko najbitniji spoljnotrgovinski partner i da je za njihovu ekonomiju puno bolje da imaju glas na tom forumu koji zovemo EU nego da ga nemaju (zapravo, sličnost sa Srbijom je skoro potpuna).

Šta više, ako UK odluči da napusti Evropsku uniju vrlo lako bi to moglo sa sobom povući raspad čitavog UK. Pitanje ostanka ne samo Škotske već i Velsa i Severne Irske u Uniji bi došlo pod veliki znak pitanja.

To bi dalje moglo da u potpunosti destabilizuje mirovni proces u Severnoj Irskoj; tamošnje političke vođe neprestano pričaju o tome da je članstvo u Evropskoj uniji odigralo ključnu ulogu u donošenju mira u tu provinciju, time što je pružilo postojanje jednog neutralnog terena na kojem dve strane mogu da se sastaju kao jednaki partneri (slično kao pregovori Beograda i Prištine na istom mestu).

Nemačka kancelarka Angela Merkel čini sve da Britance zadrži u Uniji. Foto: Tanjug/AP

Uspostava novih granica sve bi to mogla da promeni, posebno ako Severni Irci kao i Škoti budu zaista masovno glasali za ostanak u EU, a Englezi ih budu preglasali, vrlinom činjenice da su u totalnoj većini u zemlji.

Treća stvar zbog koje su mnogi u svetu zabrinuti jeste budući odnos Velike Britanije i Evropske unije; za početak, oni koji zagovaraju izlazak iz ovog bloka ne mogu međusobno da se dogovore oko toga kakav odnos sa EU zapravo žele, a kamoli oko toga na šta će EU da pristane.

Jasno je da dogovor kakav Unija ima sa Švajcarskom i Norveškom ne dolazi u obzir, pošto bi to podrazumevalo da UK mora da nastavi da poštuje prava građana EU na život i rad na Ostrvu, što je samo po sebi predmet spora i kod većine argument za izlazak. Investitori neće biti radi da ulažu novac ako ne znaju pod kojim će uslovima britanske kompanije trgovati sa kontinentom.

Marin Le Pen, lider Nacionalnog fronta, ima dobre šanse da narednog proleća pobedi na predsedničkim izborima u Francuskoj. Foto: Tanjug / AP

Svi se slažu da će kombinacija svih ovih faktora imati velike posledice po britansku ekonomiju i snagu funte. Ovo će se osetiti i van UK, a prva na udaru biće Republika Irska u kojoj se očekuje pad plata, skok cena i ozbiljni trgovinski gubici, pošto im je Britanija osnovni trgovinski partner.

Pogledajmo sada kakve bi posledice izlazak Velike Britanije iz Evropske unije mogao da ima po samu Evropsku uniju.

Prosto rečeno: velike.

Migrantska kriza je najveća opasnost po Evropsku uniju. Foto-montaža: Milena Đorđević, pixabay.com

Čitav projekat evropskog ujedinjenja u koji je uloženo toliko mnogo truda i energije odjednom će se naći u zbrci, i biće dodatno teško rešavati probleme koji već postoje i bez Engleza: migrantska kriza koja preti da uruši Šengen i kriza u evrozoni koja se pokušava rešiti dubljom bankarskom unijom i razvojem novih mehanizama koji će ovaj valutni blok zaštititi od budućih udara.

Konačno, tu je rast popularnosti evroskeptičnih partija i pokreta širom Evropske unije, od čega je posebno značaj onaj u Francuskoj, zemlji u kojoj bi - bude li još terorističkih napada u narednih godinu dana - u Jelisejsku palatu narednog proleća mogla ući prva žena predsednik i to niko drugi do Marin Le Pen, lider Nacionalnog fronta.

Međutim, i bez toga, a imajući u vidu odnos Velike Britanije prema kontinentalnim silama koje vidi kao suparnike (od ratova za austrijsko i špansko nasleđe, preko Napoleonovih ratova do Prvog i Drugog svetskog rata, u kojem je, ruku na srce, stvar bila dosta složenija od puke borbe za dominaciju), nestabilnost na Starom kontinentu, bilo spontana bilo dirigovana, mogla bi urušiti mir i dovesti do raspada EU jer je otvoreno pitanje da li Londonu odgovara da EU postoji ako oni nisu u njoj.

Jeziva najava budućnosti? Belgijska vojska čuva Evropski parlament u Briselu. Foto: Profimedia/AFP

To bi nažalost moglo da počne upravo na Balkanu gde je narode - uvek spremne da komšije optužuju za sve nesreće - najlakše nahuškati jedne na druge.

Politički i ekonomski odnos Velike Britanije sa Evropskom unijom, koji će morati da rezultira sporazumom o razlazu u roku od dve godine nakon referenduma, biće ključan za budućnost, ne samo te zemlje i tog bloka, već i Balkana, kojem je EU jedini put ka miru i prosperitu koji je ovom delu Evrope neophodan.

Bitno je samo da se ne paniči. Uostalom, Britanci će verovatno ostati u Uniji, kao što su Škoti odlučili da ostanu u Velikoj Britaniji.

(K. M.)