MILOŠ TEŠANOVIĆ JE POLJOPRIVREDNIK: Svu hranu proizvodi sam, EVO I KAKO (FOTO)

Organska proizvodnja u Srbiji postaje sve učestalija i popularnija grana poljoprivrede. Da je upotreba organskog voća i povrća osnova zdravog života, još pre tri decenije uvideo je i Miloš Tešanović (56), poljoprivrednik iz Ruskog Sela koji se bavi uzgojem organskog voća i povrća. Jedan je od retkih proizvođača organskih kultura, od kojih se kako kaže, može lepo živeti - potrebno je samo raditi i voleti.

Preporučujemo

Evo šta treba da uradite ako želite da se bavite organskom proizvodnjom

Sistem organske proizvodnje postao je način života u gazdinstvu porodice Tešanović, najpre su počeli sa uzgojem voća i povrća za sopstvene potrebe, ali su svojim kvalitetom postali traženi i na tržištu.

- Kada smo shvatili da se biljke koje kupujemo tretiraju raznim vrstama insekticida i pesticida, počeli smo na malom parčetu zemlju da uzgajamo samo osnovno povrće, kasnije smo prešli i na voćarstvo. Danas na jednom katastarskom jutru uzgajamo više od dve stotine sadnica raznog voća. Takođe, povrće je isto zastupljeno na našoj parceli i uzgajamo ga u lejama, pčelinjak je u blizini, pa nam pčele oprašuju biljke - kaže nam vredni poljoprivrednik.

Foto: Facebook

Ovaj voćar, zadovoljan je ovogodišnjim prinosom sezonskog voća - jagode i trešnje kako kaže, rodile su više nego lane, pa se dnevno u ovom domaćinstvu ubere i do 20 kg ovog voća.

DOBIĆETE BESPLATNO OVU RAJSKU KUĆU U VOJVODINI: Jedini uslovi su venčani list i želja da obrađujete zemlju!

- Prijatelji su naši stalni kupci, a što ne prodamo, ako ne pojedemo pravimo slatko, džemove, kompote i sokove. Voće koja nam dođe uglavnom bude iskorišćena za sokove, ali i za likere. Sok od malina, kupina, ribizli, belih malina već dugi niz godina se konzumira u našoj porodici.

Foto: Facebook

U proleće se uglavnom krene sa rasadima zelene salate, paradajza, kalemljenih lubenica.

- U leje nikada nisam unosio hemijske preparate, sve se zasnivalo na sadnjacima, moj princip je korišćenje samo prirodnih sredstava, prirodnih đubriva, nikako veštački preparati - ističe ovaj voćar.

DOMAĆA ORGANSKA PROIZVODNJA: Imlek na Organic Live Fest-u

Često se za suzbijanje štetočina koriste razni otrovi i preparati da bi biljka imala veličinu i lep izgled, ali ta biljka nije zdrava jer se nije pravilno i zdravo uzgajala, objašnjava ovaj iskusni proizvođač organskog bilja.

Foto: Facebook

- U lubenice se na primer često ubrizgavaju preparati kako bi ona bila slađa, trešnje takođe. Voće koje izgleda kao sa slike i koje nema ni jedno oštećenje nije gajeno na prirodan način - upozorava ovaj poljoprivrednik.

Da bi se neko bavio organskom proizvodnjom, potrebne su određene pripreme, ali i edukacija. Zemljište na koje se gaje organski proizvodi nekoliko godina mora biti potpuno čisto, kultura koja se gaji, bez obzira koliko se prirodno tretirala, ne može biti zdrava ako zemlja nije. Takođe, navodnjavanje je bitan segment ove proizvodnje. Tešanovići godinama poseduju svoj sistem navodnjavanja, zdraviji od bilo kog drugog.

Foto: Facebook

- Izbegavamo zalivanje vodom iz vodovoda, zbog hlora koji šteti biljkama. Povezali smo sistem sa olucima i sa buradima u koja stane i po nekoliko stotina litara vode. Sve je po principu kap po kap, a vodu dobijamo od kišnice koja najviše pogoduje biljkama - priča nam Tešanović.

JOVAN MILOVANOVIĆ: Ovaj čovek je za samo nekoliko meseci ZARADIO milion evra i PREPORODIO Negotin! (FOTO)

Biljne bolesti, štetočine i korovi suzbijaju se takođe na poseban i prirodan način.

Foto: Facebook

- U zadnje vreme imamo najezdu ptica i čvoraka, pa smo naručuli aparat koji ih rasteruje bukom, nikako ne koristimo preparate. Takođe, sadimo biljke koje su dobri rasterivači štetočina. Luk i šargarepa idu jedno uz drugo, miris šaragarepe rasteruje vaši sa luka, pa su ove dve biljke idealna kombinacija, tvrdi vredni povrtar.

Mešovite kulture posađene jedna uz drugu utiču na dobar i zdrav rod, pa tako beli luk posađen između redova jagoda sprečava pojavu plesni, takođe uspešna je zajednica pasulja i tikvi.

ZDRAV PLAN: Organsku hranu će do 2020. proizvoditi petina Srbije

- Razne vrste cveća utiču da biljne vaši ne napadaju povrće. U leji gajimo salatu, crni i beli luk, rotkvice, paprike, paradajz i često sadimo cveće koje mirisom rasteruje štetočine. Krompir nikada nismo prskali, zlaticu skidamo ručno, kaže nam Miloš.

Da je pored puno rada i volje, potrebna i iskrena ljubav prema prirodi, dokaz je porodica Tešanović. Uz suprugu Veru, ali i sina Dejana i ćerku Maju, rad na ovom imanju deo je porodične tradicije.

- Da bi se dobili prinosi potrebno je dosta rada, nekoliko sati dnevno provodimo u bašti. U voćnjaku pronalazim mir, lepo mi je da radim. Rad u prirodi ispunjava čoveka, prirodna energija je nešto što svakom prija - ističe ovaj poljoprivrednik.

ŠKOLSKI ČAS: Mališani posetili prvu organsku farmu u Srbiji!

Da je sektor organske proizvodnje u Srbiji daleko bolji nego ranijih godina, ističu i stručnjaci, jedini problem je seme organske proizvodnje, ali se i to može prevazići konvencionalnim semenima. Takođe stručnjaci ističu da je neophodo udruživanje proizvođača.

U Srbiji, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, organski proizvodi se gaje na 9.500 hektara, dok se oko 1.800 proizvođača bavi ovom proizvodnjom. Najviše je zastupljena ratarska organska proizvodnja sa oko 78 odsto, voćarska 28, dok se povrće gaji na svega 2 odsto površine.

(Dragana Starčević)