LJUBIŠA NEMA POSAO, NEMA PARA, NI ZDRAVLJA, ALI IMA KOMŠIJE: Da li je ovo najbolje selo u Srbiji? (FOTO)

Meštani sela Bare u šumadijskoj opštini Kać odlučili su da pomognu komšiji Ljubiši Filipoviću (46), koji nije u stanju da plati dug za struju zbog nedostatak posla, novca i zdravlja u isplati duga.

Preporučujemo

GOJKO I DARKO SU PONOS SRBIJE: Napravili su ROBOTA KOJI POMAŽE SLEPIMA i osvojili AMERIKU! (VIDEO)

Njemu sijalica ne svetli već dve godine, a dug za električnu energiju napravila je samo ta jedna sijalica, jer Ljubiša nema nijedan kućni aparat.

DA KOMŠIJI CRKNE KRAVA: Da li su Srbi dobri susedi?

Ljubiša Filipović nema nikog svog. Nema ni zdravlje, ni psihičko ni fizičko. Ali, ima komšije.

Zbog njegovog zdravstvenog stanja, Ljubiši može da pomogne samo neko ko ga bratski voli i beskrajno je strpljiv. Danas takva nisu ni braća za brata, ali jeste par komšija iz Bara. Par domaćina iz sela mole nadležne da Ljubiši uključe struju, pa će je oni plaćati.

Foto: Telegraf

U kratkom razgovoru, Ljubiša je malo nepovezano i nervozno novinaru Telegrafa pričao više o operaciji jednjaka koju je imao i o lekarima. Na pitanja o struji, samo je pokazivao kabl, presečen pre dve godine.

- Puna kuća mi je bila nekada, domaćini smo bili, evo sada se ruše obe kuće... Šljivar pokosim koliko mogu. Nemoj u kuću, što da mi gledaš bedu, šta ti treba da slikaš sijalicu koja ne radi - ljuti se Ljubiša i odmah zatim dodaje: "Da te poslužim nečim, znam ja red."

Njegov komšija Tomislav Radonjić ćutke gleda u travu i sleže ramenima u Ljubišinom dvorištu gde kuće i ambar svedoče da su na ovom mestu pre dve tri decenije živeli imućni domaćini, dok je sreće i zdravlja bilo.

Foto: Telegraf

- Ljubišu je život surovo šibao. Otac mu je rano umro. Kada je otišao u vojsku, sačekalo ga je samo kuče. Baba i deda su umrli, majka se preudala i otišla. Radio je u Kragujevcu 23 godine u fabrici "Filip Kljajić", firma je propala i on ostao sam na imanju. Pre desetak godina malo je popustio sa živcima. Sada nadniči. Najviše na svetu poštuje lekare koji su mu operisali jednjak. Na zidu sobe u koju neće da vas vodi napisao je imena lekara, dr Matovića, dr Radovanovića i dr Slavice Đukić Dejanović. Za njihovo zdravlje se moli. To nikada nisam video - svedoči Radonjić.

On kaže da Ljubiši par komšija kupuje cigarete, vode ga kod lekara, pozovu ga na ručak.

Foto: Telegraf

- Kad uveče svrati kod mene, znam da je gladan i duša me zaboli. Dam mu večeru, pošaljem nešto. On sada jede samo kruške, jabuke i šljive. Jednom sam ga zvao na pečenje, toliko se najeo da je ležao bolestan tri dana, on je više gladan nego sit. Pomogli bi mu i drugi, ali Ljubiša je težak čovek ponekad, pa ljudi izgube strpljenje. Prima od Centra za socijalni rat pomoć u paketima, ali nekada ni to ne ume da iskoristi. Treba neko da mu pomogne da prikupi papire i dobije invalidsku penziju, ali nema ko. Mi nećemo dozvoliti da on propadne, čak i kada viče na nas kao sada, čak i kada neće pomoć, ali i nama treba neka pomoć da bismo mu pomogli - preklinje Radonjić.

Zbog svega toga, meštani sela Bare odlučili su da Ljubiši obezbede bar struju, za jednu sijalicu i raio, da ne bi već po prvom mraku živeo kao pustinjak sam sa svojim žutim psom.

- Mi smo hteli da zamolimo Elektrošumadiju da nam izađu u susret i iz humanitarnih razloga ovom čoveku uključe struju. Znam da je Ljubiša imao dug od 6.000 dinara, ali ne znam da li postoje neki stari dugovi njegovog pokojnog dede, od pre par decenija. Oni nekada uključe, a mi iz sela ubuduće plaćaćemo Ljubišinu potrošnju - kaže Tomislav Radonjić.

Komšija Dragoslav Dobričić iz Bara dodaje da petoro meštana stalno pomaže Ljubiši, ali da bi valjalo da se malo više uključi Centar za socijalni rad, da bi se Ljubiši izdejstvovala invalidska penzija, ako na nju ima prava. Ljubiša sada nadniči i zaradi koji dinar, ali u danima kada je nervozan i težak za saradnu, ni u nadnicu ga ne zovu.

Podelite sa nama u komentarima iskustva sa vašim komšijama.

(Marija Raca)