VRATIO SE TITO U VELIKU KLADUŠU: Babo je omiljen u Bosni, ovo je njegova holivudska priča (FOTO) (VIDEO)

Kandidat Laburističke stranke BiH, Firket Abdić će prema do sada prebrojanim glasovima biti novi načelnik opštine, Velika Kladuša.

Preporučujemo

BABO UZVRAĆA UDARAC: Fikret Abdić se vraća u Veliku Kladušu! (VIDEO)

Nakon što su pobrojani svi glasački listići, Abdić je, ispostavilo se i više nego ubedljivo, porazio svoju konkurenciju.

- Asmir Ćufurović (SDA) osvojio je 2.004 glasa, Admil Mulalić (DNZ) 4757, Ado Pajazetović (Pokrenimo Kladušu) 2922, Fikret Abdić (Laburistička stranka) 8915, a bilo je 1.052 nevažećih listića - kazao je za Klix.ba Jasmin Hušić, predsednik Opštinske izborne komisije u Velikoj Kladuši.

Tako će Fikret Abdić sa svojih 77 godina postaće najstariji načelnik jedne opštine u BiH.

Abdić je bio šef moćne jugoslovenske kompanije "Agrokomerc", a za vreme rata u BiH bio je vođa Samostalne autonomne pokrajine Zapadne Bosne i prvi predsednik Demokratske narodne zajednice.

Printskrin: Youtube/Meho Pilipovic

Opšte i porodično siromaštvo, pojačano ratom, obeležavaju razdoblje odrastanja i ključne socijalizacijske godine. Budući da mu se otac u kasnijoj fazi rata, kao i većina boraca Huske Miljkovića, dobrovoljno ili iz nužde pridružio partizanima, Fikret je odrastao kao klasično dete komunizma. Okružen je čvrstom verom u bolju budućnost, bratstvo i jedinstvo, strahom od zala prošlosti, opterećen predrasudama o negativnoj ulozi tradicije i vere, posebno verskih institucija, u životu naroda. Duboka vera u parolu "Znanje je moć!" i pomoć najmoćnije begovske i partizanske porodice, porodice Pozderac, odredili su njegov život i karijeru sve do izbijanja afere "Agrokomerc" 1987. godine.

Kao mlad, ambiciozan i gotovo patološki marljiv diplomirani inženjer agronomije (iako oprezno treba uzeti njegovu izjavu da je pune dve decenije radio dvadeset sati dnevno, tri spavao i sat se odmarao), Fikret Abdić na funkciji direktora Poljoprivredne zadruge u Velikoj Kladuši stvorio je svoju životnu poslovnu viziju. Odlučio je na siromaštvu, zaostalosti, jadu i bedi Cazinske krajine izgraditi najmoćnije poljoprivredno i poslovno carstvo na prostoru socijalističke Jugoslavije - "Agrokomerc".

Tehnologiju poslovnog uspeha izgradio je na najčudnijoj kombinaciji socijalističkog radničkog naticanja (ogranizacija godišnjih Smotri dostignuća), upotrebi savremenog zapadnog pristupa poslu, korupcionaškoj upotrebi političara i novinara u ekonomske svrhe, i hazarderskog finansijskog menadžmenta i agresivne televizijske reklame.

Foto: Wikimedia / Zumbulka~commonswiki

Ali, njegov poslovni uspeh, kao i politički uspon njegovih političkih sponzora Hamdije i Hakije Pozderca, postali su 1987. nepodnošljivi sarajevskom režimu utelovljenom u Branku Mikuliću. Naknadno se ispostavilo kako je montirani proces Fikretu Abdiću, koji će trajati pune tri godine, politički bio usmeren protiv Hamdije Pozderca i njegovog položaja šefa komisije za reviziju Ustava SFRJ. Fikret Abdić bio je uhapšen i optužen za delo kontrarevolucionarnog ugrožavanja društvenog uređenja SFRJ po članku 114. Krivičnog zakona SFRJ. Glavna optužba bila je da je izdao menice bez finansijskog pokrića u vrednosti od oko 400 miliona dolara.

Njegov jedini iskreni prijatelj, pobratim i stručni savetnik, advokat i životopisac Hrvoje Šošić prvi je uz Fikretovoga brata Hasana (koji je izložen policijskim represijama i sastavnoj medijskoj demonizaciji 1989. izvršio samoubistvo), još 1987. ustao u njegovu obranu proglasivši se vodećim stručnjakom za spas "Agrokomerca", i jedinim istinskim fikretologom. U obranu Abdića napisao je tri knjige o "Agrokomercu" koje predstavljaju žanrovski najčudniju mešavinu biografske literature, političke analize i teorijske advokature ikada nastale na ovim prostorima. Njegova ključna teza bila je da je Abdić čovek s božanskim nadahnućem i poslanstvom, i da pripada svetom trojstvu istorijskih, legendarnih i mitskih ličnosti Cazinske krajine, koje uz njega još tvore narodni junak Mujo Hrnjica i zapovednik obrane Cazinske krajine od svih i svakog u II svetskom ratu Huska Miljković.

Neki autori smatraju da je rat u Bosanskoj Krajini počeo 1987. kad je uhapšen Fikret Abdić.

Printskrin: Youtube/Meho Pilipovic

Boravak u zatvoru, širenje velikosrpske ideologije i sve klimaviji temelji komunizma stvorili su od Fikreta Abdića u razdoblju od 1987. do 1990. bošnjačkog i opšteg medijskog junaka. Njegova politička slava dostigla je vrhunac kada je napustio zatvor, a posebno kad je 15. septembra 1990. organizovao najveći bošnjački narodni zbor u Velikoj Kladuši, objavivši svoje pristupanje Stranci demokratske akcije (SDA) Alije Izetbegovića.

Sklonost uspešnoj dramatizaciji vlastite sudbine pokazao je i tom prilikom. Naime, odluku pristupanja Stranci demokratske akcije doneo je 24 sata pre raspisivanja izbora, a nakon što je nekoliko dana pre toga s emisarom Ante Markovića Emirom Kusturicom punih pet sati razgovarao o mogućnosti pristupanja Savezu reformskih snaga. Na izborima za Predsedništvo BiH, kao predstavnik bošnjačkog naroda, dobio je najveći broj glasova. Ali, svoje mesto predsednika Predsedništva, koje mu je po broju dobijenih glasova pripadalo, prepušta Aliji Izetbegoviću. Bila je to, kasnije će se pokazati, za Fikreta Abdića velika greška. On je umesto najviše političke funkcije odlučio da se vrati u Cazinsku krajinu, i pokuša da sačuva sve krhkiji mir i da osigura oživljavanje "Agrokomerca".

Stvaranje modela mirnodopske ekonomike u ratu počeo je 1992., a usavršio 1993. godine. Model je bio vrlo jednostavan: za sredstvo plaćanja odabrao je nemačku marku. Sklopio je sporazume o trajnom miru s Radovanom Karadžićem i o saradnji i priznanju s Matom Bobanom. Od hrvatskih vlasti dobio je status povlašćenog partnera i pravo na upotrebu bescarinske zone u Rijeci. Robni promet s Hrvatskom i inostranstvom obavljao je po odobrenju hrvatskih vlasti preko zagrebačke kompanije "Voće".

Foto: Profimedia/Corbis

Bujanjem ratnih sukoba i nakon što je bio u potpunom srpskom okruženju Abdić na vlastiti rođendan 29. septembra 1993. proglašava Samostalnu autonomnu pokrajinu Zapadnu Bosnu. Naravno, vlasti u Sarajevu na to su gledale kao na čistu izdaju. No, hrvatski političari tada su smatrali Fikreta Abdića junakom. Ali više od pola godine takvim su ga videli i mnogi strani političari, diplomate i novinari. U listu "Vašington post" Abdić je ovako opisivan: Kamioni UN-a u Bihać su prevozili brašno, ulje, i katkad, narandže. Abdić je krijumčario kafu, šampon, povrće, kreme za lice, zubne paste i mnoga druga sitna zadovoljstva bez kojih se život ljudi navikli na udobnost može činiti bednim. Pre nekoliko nedelja dopremio je teret kupaćih kostima; bihaćke bogate reke i potoci mame ljude umorne od rata...

Uskoro je pukla i ljubav između Abdića i Hrvatske. Dovoljno je bilo da Hrvatska televizija objavi snimke nasmejanog Fikreta Abdića u društvu s Milanom Martićem i Borom Mikelićem, pa da cela javnost iskaže spremnost da jučerašnjeg evropskog Bošnjaka i dokazanog hrvatskog prijatelja razapne na strašni stub srama. Ali iste, ili vrlo slične, slike mnogih sličnih hrvatskih susreta s Radovanom Karadžićem, Slobodanom Miloševićem, Ratkom Mladićem i drugima ta je ista javnost snošljivo prihvatala.

Sporazum o federaciji i savezništvu Bošnjaka i Hrvata doveli su Abdićevu ideju o stvaranju SAP Zapadne Bosne u krizu. Kada su jedinice Petog korpusa Armije BiH, pod zapovedništvom generala Atifa Dudakovića, sredinom avgusta 1994. umarširale u Veliku Kladušu, Fikret Abdić postao je izbeglica. Ipak, Abdić se nakratko vratio i uz pomoć martićevih srpskih pobunjenika umarširao u Veliku Kladušu. Sada su mu apetiti porasli i Abdić je proglasio Republiku Zapadnu Bosnu. Nakon akcije Hrvatske vojske "Oluja", istovremeno Armija BiH potiskuje Abdića iz Cazinske krajine. Bio je to kraj ideje o državici na zapadu Bosne i Hercegovine.

Printskrin: Youtube.com/AP/

Ponovno gubitnik, Abdić se nastanio u Opatiji i posvetio vođenju poduzeća čije je središte u hotelu "Kontinenta"l, u samom središtu Rijeke. Time se, međutim, nije završila priča o autonomiji u zapadnoj Bosni. U Bihaću je Abdić optužen za smrt 121 civila i trojice ratnih zarobljenika, za ranjavanje više od 400 civila na bihaćkom, cazinskom, bužimskom i velikokladuškom području 1993. i 1994. godine. Abdić je sve vreme nakon toga odbacivao bilo kakvu odgovornost, tvrdeći da je reč o AID-ovim smicalicama. Sada je to morao dokazati pred riječkim sudom.

Kako bilo, Fikret Abdić - prema tvrdnjama Slavena Letice - ostavlja dojam veselog, prijaznog, odlučnog i hrabrog čoveka. Dobro podnosi teške i krizne situacije. Dve anegdote to najbolje potvrđuju. Prva svedoči o njegovom hrabrom ponašanju za vreme hapšenja, istražnog zatvora i suđenja, a ilustrirana je sudskom izjavom od 5. maja 1988.: "Ne bojim se palice, ne bojim se tamnice, ne bojim se smrtne kazne! Jer se borim za pravu stvar". Sličan smisao i poruku ima i njegovo ponašanje pred Arkanovim četnicima u Bijeljini kad je odbio ispuniti zahtev da legne u blato, pozivajući ih da mu pucaju u prsa.

I kako god završila priča o Fikretu Abdiću, članovi porodice, pristalice i sledbenici iz Cazinske krajine uvek svoga Babu (kako ga nazivaju) vide u idealizovanoj slici koju je on stvorio u doba rasta "Agrokomerca" i njegovog pravosudnog progona 1987. - 1990. On je za njih veliki poslovni mag, brižan i skroman narodni vođa, tribun i učitelj kojem je tuđe pojedinačno, a porodično i opšte dobro iznad svake lične koristi.

Printskrin: Youtube/Meho Pilipovic

U julu 2002. Sudsko veće Županijskog suda u Karlovcu osudilo ga je nepravomoćnom prvostepenom presudom na kaznu od 20 godina zatvora zbog ratnog zločina, što je najteža moguća zatvorska kazna u Republici Hrvatskoj. U 2005 Hrvatski Vrhovni Sud promenio je kaznu u 15 godina zatvora.

U martu 2012. godine pušten je na slobodu iz zatvora u Puli nakon što je odslužio dve trećine kazne, odnosno deset godina i devet meseci.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)