Vlasnici životinja, u najvećem broju slučajeva, bacaju njihove leševe u kontejnere, vodene tokove, ili ih, zatrpavaju u zemlju. Ono što, međutim, mnogi ne znaju, ili se prave da ne znaju jer ih drugačije mrzi, jeste da zbog takvog neodgovornog odlaganja leševa mogu da izazovu širenje određenih zaraza, kao i da budu kažnjeni sa 5.000 do 50.000 dinara.
HOROR: Osakaćeni leševi životinja pronađeni u selu, ljudi gazili po krvavom krznu i mesu!

ZA DOBRO JUTRO: Kad budete videli kako se maze vidra i njen vlasnik, nećete moći da se odlučite ko vam je slađi (VIDEO)
Raspitali smo se za vas šta treba da uradite kada ugine vaš ljubimac ili neko od vaše stoke i živine i saznali smo da vaša prva adresa treba da bude najbliži Fakultet veterinarske medicine.
- Svako čija životinja ugine treba da dođe na katedru za patologiju Veterinaskog fakulteta i preda leš. Vlasnik životinje ima dve opcije: ili da popuni obrazac kojim zahteva obdukciju, kako bi se u prisistvu studenata ispitalo zašto je životinja uginula ili samo da traži da se leš odloži, bez ikakvog zahteva za ispitivanje u naučne ili druge svrhe - precizira profesorka Sanja Aleksić Kovačević sa pomenutog fakulteta.

Fakultet, kako kaže, ima ugovor sa Gradskim veterinarskim centrom i drugim fimama koje potom odvoze leševe u kafileriju.
- Sve je uređeno tako da uklanjanje i sklanjanje leševa bude neškodljivo po zdravlje ljudi. Znam da mnogim vlasnicima emotivno znači da svog ljubimca sahrane u najbližem parku kako bi znali i gde mu je grob, ali to nije dobro jer može da bude ozbiljan izvor zaraze, pogotovo ako je životinja umrla od neke bolesti - konstatuje profesorka.

Red u ovoj oblasti uvodi Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a Zakon o veterinarstvu propisuje kazne za nesavesno odlaganje uginulih životinja.
- Na osnovu Zakona o veterinarstvu "Službeni glasnik RS" BR.91/2005, 30/2010 u kaznenim odredbama, članu 160 predviđeno je da se novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara za prekršaj može kazniti fizičko lice koje prekrši odredbe člana 158 stav 1 tačka 31, odnosno lice koje baca leševe u reke ili druge vodene tokove, ostavlja ih na putevima, otvorenom prostoru, u šumama ili na drugom mestu i ne prijavi uginuće ovlašćenom vetrinarskom inspektoru - kažu u Ministarstvu.
(S. Vasić - s.vasic@telegraf.rs)