• 9

DALMACIJI PRETI POTOP DO 2050. GODINE: Alarmantna predviđanja da će Hrvati izgubiti milijarde evra!

Јedno od najvećih opterećenja obale je urbanizacija

  • 9

Stručnjaci predviđaju da će do 2050. godine klimatske promene usled globalnog zagrevanja dovesti do ozbiljnog rasta mora u Dalmaciji, a šteta koja će nastati mogla bi da se meri u milijardama evra.

>>> SNEŽNA OLUJA STIŽE U HRVATSKU ZA PRAZNIKE: Jadranu prete jaki udari i bura, da li ovo nevreme ide ka Srbiji?

Poplavna dolina Kaštelanskog zaliva (uključuje Split, Trogir, Solin i Kaštela) danas se procenjuje na 5,4 kvadratna kilometra. Do 2050. godine to bi, uz najviši predviđeni rast nivoa mora od 31 centimetar, moglo biti 6,6 kvadratnih kilometara, a 2100. godine više od osam kilometara. Po broju stanovnika ugroženih poplavama Kaštelanski zaliv definitivno zauzima prvo mesto - kazala je Željka Škaričić, direktorka PAP/RAC - Regionalnog akcijskog centra Programa prioritetnih aktivnosti pri programu UN-a za životnu okolinu.

U odnosu na današnji procenjeni broj od 2.900 ugroženih, u projekcijama i za 2050. i za 2100. godinu ugroženih bi, po najgorem scenariju, bilo 12.400, odnosno 14.200, dok bi se troškovi šteta u poplavnoj dolini Kaštelanskog zaliva s današnjih 2,5 miliona evra, u slučaju da se ništa ne preduzme u prilagođavanju klimatskim promenama, mogli popeti na 74, odnosno na čak 790 miliona evra godišnje na kraju veka, piše Slobodna Dalmacija.

I obala i voda u moru Sredozemlja, kao i Јadrana, desetinama godina su izloženi različitim snažnim štetnim pritiscima, uzrokovanim, među ostalim, preteranom urbanizacijom, izgradnjom uz obalu, zagađenjem, turizmom, opterećenjem prirodnih resursa, prvenstveno vodnih i možda pre svega nekoordinacijom među različitim sektorima, lokalnim, regionalnim i državnim telima i institucijama – napominje Škaričić.

Printskrin: google/maps

Printskrin: google/maps

Јedno od najvećih opterećenja obale je urbanizacija, gradnja “prvi red do mora” od šezdesetih godina do danas broj stanovnika u Hrvatskoj narastao je za samo tri odsto, a sagrađeno je četiri, verovatno i pet puta više građevina nego što su zajedno izgradile sve prethodne generacije, rečeno je na predavanju.

Demografske procene govore o daljem padu broja stanovnika u Hrvatskoj, ali prostorni planovi dopuštaju deseterostruko povećanje urbanizovanosti obale.

Procene o povećanju urbanizacije uglavnom se odnose na zonu najbližu moru, onu koja je istovremeno zona najvećeg rizika povezanog s rastom nivoa mora.

- Upravo u toj zoni u Kaštelima bi se, u svrhe sprečavanja podizanja nivoa mora, pod hitno trebalo krenuti s izgradnjom obalne infrastrukture - upozorio je Vedran Petrov, ekspert za obalno inženjerstvo.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima