Hrvati su našli odličan način da se reše prodavaca preko telefona! A da li to treba i nama?

Zvoni telefon. Javljate se, a sa duge strane žice prijatan ženski glas koji vam nudi antialergijski jastuk, masažer ili aparat za merenje pritiska. Jedinstvena telefonska prodaja može da se omogući i po sniženoj ceni, samo ako dođete do obližnjeg restorana i preuzmete vaučer. Ne, nismo zainteresovani. Hvala.

Preporučujemo

Probala sam jedan dan da radim u kol centru i htela da "odlepim" (ne zbog plate od 30.000 dinara)

Ovaj razgovor, na nesreću zaposlenih žena u kol centru, može da se završi i nekim neprimerenim rečima. A sve zbog toga što građani najčešće ne žele da budu deo tele-šopinga.

U Hrvatskoj su našli rešenje za uporne trgovce koji svoje žrtve (uglavnom usamljene penzionere) pronalaze preko "belih strana", koji prostim upisom svog telefonskog broja u registar "Ne zovi!" daju do znanja da ne žele da budu uznemirivani.

Za novi registar će biti nadležna Hrvatska regulatorna agencija za mrežne delatnosti, a mi smo pokušali da utvrdimo da li će nešto slično moći da se implementira i kod nas, kao i koja institucija bi se bavila ovom problematikom.

Iz Sektora za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija rekli su nam da Zakon o zaštiti potrošača, uznemiravanje istih telefonskim putem radi prodaje robe/usluga predstavlja nepoštenu, odnosno nasrtljivu poslovnu praksu koja je zabranjena i prekršajno sankcionisana novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara.

- Dakle, svako telefonsko obraćanje trgovca potrošaču ne predstavlja nasrtljivu poslovnu praksu, već je Zakon predvideo određene kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje postojanje takve poslovne prakse. Shodno članu 22. Zakona, nasrtljiva poslovna praksa postoji ako uzimajući u obzir okolnosti konkretnog slučaja trgovac uznemiravanjem, prinudom, uključujući fizičku prinudu ili nedozvoljenim uticajem, narušava ili preti da naruši slobodu izbora potrošača u vezi sa određenim proizvodom i na taj način navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku o kupovini koju inače ne bi doneo - rekli su iz ministarstva.

Foto: Profimedia/Wavebreak

Tako je, kako su dodali, višestruko obraćanje potrošaču protivno njegovoj volji telefonom ili drugim sredstvom komunikacije na daljinu, okarakterisan kao oblik poslovne prakse koji se bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja smatra nasrtljivom poslovnom praksom, osim kada se trgovac obraća radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora.

- Građani koji su uznemiravani od strane trgovaca koji su im uporno nudili robu/usluge telefonskim putem, imaju pravo da se obrate tržišnoj inspekciji koja ima ovlašćenja da u postupku nadzora proverava da li trgovac primenjuje nasrtljivu poslovnu praksu, a ukoliko utvrdi povredu Zakona, inspektor će podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv tog trgovca - zaključili su oni i naglasili da je tokom 2016. godine bilo ukupno 33 prigovora potrošača zbog nasrtljive poslovne prakse, odnosno 0,2 odsto u odnosu na ukupan broj podnetih prigovora.

Foto: sxc.hu/graphiteBP

Kada je uspostavljanje Registra na osnovu hrvatskog modela u pitanju, istakli su da to može da bude jedan od vidova zaštite potrošača od uznemiravanja, ukoliko se u narednom periodu pokaže značajan porast prigovora potrošača na uznemiravanje od strane trgovaca.

U Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) naglasili su da Zakonom o elektronskim komunikacijama nije predviđeno formiranje registra brojeva čiji vlasnici ne žele da budu pozivani u cilju prodaje ili reklamiranja putem telefona.

- Ni u našem Zakonu o zaštiti potrošača nije predviđen takav registar, što znači da je to tema za resorno ministarstvo i zakonodavca. RATEL bi mogao da formira takav registar, slično kao što već vodi registar prenetih brojeva, ali tek nakon usvajanja odgovarajućih zakonskih odredaba - naveli su iz ove agencije, uz uverenje da nema previše građana koji bi prigovorili na neželjenu komunikaciju u cilju prodaje ili reklamiranja putem telefona.

(Telegraf.rs)