U selu kod Ljubovije žive samo najhrabriji: Slavica od jutra u štali, a sa mužem ispeče i po 100 kazana rakije

U prelepom, ali surovom planinskom selu Gornje Košlje kod Ljubovije ostali su da žive samo najhrabriji. Među njima je i porodica Panić, a domaćica Slavica je ta od koje zavise mnogi poslovi u domaćinstvu. Bave se poljoprivedom, radni dan neretko traje od jutra do mraka. Nema godišnjih odmora, nema produženih vikenda i drćavnih praznika, možda se odmori jedino na crveno slovo.

- Nije lak život na selu, ali kad se organizuje posao, onda ide lakše i brže, pogotovo kada ima pomoćnika. Međutim, ja sam sama i stižem sve poslove. Imamo krave, svinje, ovce, dosta kupina i još više maline. Šljiva takođe, ali ove godine nisu rodile. Inače ispečemo po sto kazana rakije, a maline dosta naberemo. Muž i ja smo trenutno sami, imamo tri ćerke – dve su se udale, završile fakultete i osnovale porodice. Najmlađa je završila fakultet i došla sa master studija iz Italije. Trenutno traži posao, malo je kod nas, malo kod sestara. Pomaže i nama i njima, jer imaju malu decu - priča za RINU vredna Slavica.

Preporučujemo

Osim voćarstva, Panići se bave i stočarstvom a njihove štale su pune krava, teladi, ovaca... Slavica nije želela da zavisi samo od otkupne cene mleka, pa je počela i da ga prerađuje. Pravi izvrsan domaći sir koji je čak i iz udaljenog sela pronašao put do kupaca.

- Na selu nema radnog vremena. Ustajemo oko 6 do pola 7, a ranije samo ako beremo malinu, kupimo seno ili kosimo. Tada mora da se porani dok je hladovina, a ja pomažem mužu. Prvo idem kokošima, svinjama, kravama. Pre toga skuvam čaj – hladi se, pa popijemo ja i muž, svako ide na svoje obaveze. Posle muže slede čišćenja i hranjenje stoke, dođemo kući, pijemo kafu, spremam doručak i onda se dogovaramo šta ćemo tog dana dalje da radimo - otkriva ova domaćica.

Iako zna biti jako teško i surovo, život u selu Gornje Košlje Slavica ipak ne bi menjala za život u gradu. Imaju, kako kaže, puno rodbine u Beogradu i drugim gradovima koji obožavaju da dođu kod njih u selu upravo da bi se nadisali i odmorili, jer u gradu je uvek neka gužva.

- Svi obožavaju da dođu ovde, a posebno unučad, njima su životinje zanimljive. Priroda je zdrava, voda je zdrava, mi proizvodimo skoro svu hranu koju jedemo. Povrće, krompir, pasulj, mleko, sir, jaja... Što imamo viška, damo rodbini ili deci, a ostalo ostaje kući. Ne bih se menjala za grad. Kad odem u posetu, smeta mi buka. Volim mir i tišinu - rekla je Slavica.

Ogroman prirodni potencijal Panići su odlučili da dodatno iskoriste, pa su vrata svog domaćinstva otvorili gostima koji su željni mira, tišine i netaknute prirode.

- Imamo i drugu kuću koju povremeno izdamo turistima. Svi su oduševljeni vodom. Voda nam je mnogo dobra, može da stoji po nekoliko meseci, a da se ne promeni. Gosdti nam najčešće dolaze preko interneta, naročito od ranog proleća do kasne jeseni. Blizu smo kanjona reke Trešnjice i turisti često prepešače i po 20 kilometara da videbeloglave supove. Volimo kad nam dođu gosti, a vidim i da je njima lepo kod nas - kaže ova domaćica.

(Telegraf.rs/RINA)