Malo poznati stihovi srpskog nobelovca: "Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti"

Pri pomenu pisca Ive Andrića prva asocijacija su nam "Na Drini ćuprija" i Nobelova nagrada,  dok su u senci njegovih romana ostale divne iskrene pesme, koje nadasve krasi neprolaznost. Veliki pisac je umro na današnji dan 1975. godine.

Preporučujemo

DUHOVNI DNEVNIK NOBELOVCA: Molitva Ive Andrića će vam pokazati pravi put

Godine 1918. iz štampe je izašla Andrićeva prva knjiga "Ex Ponto", pesme u prozi, a zbirku "Nemiri" štampao je u Beogradu 1920. godine.

Njegove lirske pesme koje za života nisu sabrane u knjigu, objavljene su posthumno, 1976. Godine, u Beogradu, pod nazivom Šta sanjam i šta mi se događa.

Stvarajući početkom veka, Andrić se svojom poezijom približavo mnogim pesničkim školama, ali su najuočljiviji i najjasniji bili uticaji ekspresionističke poetike.

Slobodan stih bez rime, odbacivanje stroge arhitektonike sonetske forme, pokazali su se kao najpogodniji za spontano iskazivanje misli. U pesme je unosio jasna i neposredna značenja, njegovi stihovi su oslikavali stanje duše i sveta.

Foto: Knjiga "Kainov ožiljak / Dejan Stojiljković

Malo je poznato da je Ivo Andrić bio član masona, što je i sam otkrio u izjavi koju je u martu 1942. dostavio Izvanrednom komesarijatu za personalne poslove vlade Milana Nedića.

- Kad mi je ponuđeno da stupim u slobodnu zidarsku ložu, bio sam mlad čovek koga nisu privlačili ni društvene zabave ni partijsko-politički život.

I vrlo sam rado prihvatio priliku da se nađem u društvu ozbiljnih i dobronamernih ljudi, gde bih mogao, možda, i koristiti zemlji i društvu i usavršavati se i podići lično -

piše u izjavi.

Andrić je kasnije tvrdio da je dobrovoljno napustio masonsku organizaciju, što nije bilo uobičajno. Pričalo se da je izbačen zbog ljubavne veze sa suprugom Gustava Krkleca.

U knjizi “Vreme zabrana” Kosta Dimitrijević je objavio pismo koje mu je 1981. iz Kembridža poslao Kosta Pavlović.

- Nedavno sam bio u Beogradu i radio u Fondu Masonske lože. Pri tome sam utvrdio pozadinu izbacivanja Ive Andrića iz masonske organizacije.  Radilo se o kažnjavanju dotičnog jer je bio tužen od masonskog brata Gustava Krkleca da ima ljubavni odnos sa gđom Krklec -  piše u pismu Koste Pavlovića.

Ovim izborom pesama želimo čitaocima da približimo poeziju Ive Andrića, jedinog srpskog nobelovca, koji će ostati upamćen i kao diplomata koji je odbio nacističku ponudu da se skloni od rata u svojoj zemlji.

ŽEĐ

Ostadoh te željan jednog letnjeg dana.

O, srebrna vodo iz tuđega vrela.

To je bilo davno.

Svaka mi je staza danas obasjana

Suncem i lepotom

Sreća me je srela.

Iz stotinu vrela žeđ moja sad pije.

Al mira ne nađoh nigde, jer me nikad

Vatra prve žeđi ostavila nije.

NE RUŠI SVE MOSTOVE

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.

Nisi ptica ni leptir obalom što leti,

Kad nema mostova uzalud je čeznuti,

Uzalud je shvatiti, uzalud je hteti.

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.

Ostavi bar jedan most između srca i mene.

U samoći je lakše neshvaćeno shvatiti,

Mogle bi te nazad nagnati uspomene...

SAN O MARIJI

Ja nisam nikad vidio tvog lica,

A pregršt sunca,

Jedina sto je pala na moj put,

Beše iz tvoje ruke.

Sudbina. Sneg i vetar i strah.

Jedna, jedina radosna vest

Što je pala u moj kut,

Beše iz tvojih usta.

Praštaju se putevi tamom i zaboravom.

Jedan čas je stala uboga duša,

Ne znajući kuda s' očima,

I drhtala.

Tako je prošao život.

I nikad nisam vidio tvog lica.

(Telegraf.rs)