Biznis od kojeg svi možemo da zgrnemo pare: Posadite ruže, duplo ćete zaraditi (FOTO)

Foto-ilustracija: pixabay.com

Gajenje cveća zahteva kontinuitet, velika ulaganja i veliko angažovanje radne snage, ali može i da donese dobru zaradu. Ukoliko imate nešto zemlje, pa i ako je nemate, trebalo bi da razmislite o gajenju ruža. Sa desetak hiljada evra, zarada posle prvih dve godine, može da bude i dupla, zavisno koju prodajnu cenu pogodite.

Preporučujemo

Hit u Kragujevcu: Jedu ljubičice, ruže i jorgovan, sve je to ukusnije od roštilja (FOTO)

NENAD MIJUC JE PRAVI DŽENTLMEN: Ima svoje cvetno cartstvo sa 5.000 ruža (FOTO)

Zbog dobrih klimatskih uslova i dužine vegetacionog perioda naša zemlja ima dobre uslove za plantažnu proizvodnju cveća i na otvorenim površinama i u zaštićenom prostoru. U udruženju za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije smatraju da naša zemlja ima sve preduslove da krene sa još većim razvojem ove proizvodnje i da je ovo nedovoljni iskorišćen potencijal.

Osim povoljne klime, kako smatra Milan Topalović (58), predsednik Grupacije proizvođača i ukrasnog cveća, nisu potrebne velike površine da biste uzgajali ovo prelepo cveće. Nisu potrebni ni plastenici, osim ako ne radite na proizvodnji pupoljaka.

- Sve vrste ruža i sve boje jednako dobro uspevaju. Ni kiša im ne može ništa. Jedino čega treba da se pazite je grad i mraz - upozorava Topalović.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Sigurni troškovi podrazumevaju da za sejanje divlje podloge izdvojite tri centa po komadu, a za održavanje, odnosno zalivanje, kalemljenje, kopanje i orezivanje, još 25 centi po sadnici.

- Već na pola hektara možete da uzgajite oko 50.000 divljih podloga, od kojih možete da dobijete 30.000-35.000 ruža. Gotove ruže posle možete da prodate za 40 centi, ali i za 1,4 evra zavisno od toga da li ste poznati proizvođač ili ste novi u poslu - kaže Topalović, koji je jedan od najvećih proizvođača cveća u Srbiji i ima rasadnik u Lipolistu.

Prve ruže procvetaju nakon dve godine, pa na uloženih 14.000 evra možete ostvariti duplo od uloženog nakon dve godine.

Ono što se ne isplati u ovom poslu je, kako kaže ovaj proizvođač, kupovina zemlje jer pola hektara košta oko 5.000 evra, ali, za one koji nemaju zemlju, a žele da krenu u ovaj biznis, on predlaže zakup, pa za parcelu od pola hektara, planirajte još 125 evra.

Foto: Telegraf

Topalović se ne žali i samo od toga živi. Ni sinovu mu se ne žale. On oko 200.000 ruža godišnje izveze u Rusiju, Poljsku, Italiju i zemlje Balkana.

- Od toga živim. I moji sinovi žive od toga. Jovan (28) vodi rasadnik u Lipolistu, a Stefan (31) vodi "Garden centar" u Beogradu i tamo prodaje sve od semena i svega potrebnog, do gotovog cveća.

Oni koji odluče da se bave uzgajanjem cveća, treba da znaju da Vlada Republike Srbije pomaže proizvođače cveća i ukrasnog bilja kroz investicije u poljoprivredna gazdinstva koja se bave ovom proizvodnjom i to u vidu nabavke opreme i mehanizacije za zaštitu od bolesti i štetočina, za navodnjavanje, za proizvodnju sadnog materijala u zaštićenom prostoru...

Foto: Telegraf

Osim toga, na osnovu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2017. godini, proizvođači cveća i ukrasnog bilja na osnovu direktnih plaćanja imaju pravo na subvencije od 2.000 din/ha, kao i regres za đubrivo u iznosu od 2.000 din/ha. Znači ukupno 4.000 din/ha.

Srbija je, prema podacima Uprave carina, prošle godine izvezla cveća u vrednosti 2,6 miliona evra (2.419 tona). Cveće i ukrasno bilje se izvozi u zemlje Evropske unije (od čega najviše u Holandiju, Poljsku, Hrvatsku, Italiju i u Nemačku), ali i u Rusku Federaciju, Belorusiju i u Švajcarsku.

Prema tome, izvozni potencijal je veliki, zarada više nego zadovoljavajuća, a rizik, kao i u svakom poslu, postoji. Još samo vreme da vas posluži.

(S.Vasić - s.vasic@telegraf.rs)