Tihi rat Slovenije i Hrvatske za Piranski zaliv: Hrvati optužuju Slovence da igraju prljavu igru, procureli i tajni transkripti

Hrvatska i Slovenija se već dugi niz godina spore oko Piranskog zaliva. Obe države su pristale da se čitavo pitanje reši pred arbitražnim sudom, a onda je Hrvatska izašla iz ovog procesa 2015. godine odlukom u Saboru. Tom prilikom su poručili da žele alternativno rešavanje ovog slučaja, jer je proces arbitraže kompromitovan zbog navodnog lobiranja Slovenaca u svoju korist.

Preporučujemo

TIHI RAT SLOVENIJE I HRVATSKE SE NASTAVLJA: Slovenci prete da će Hrvatima uništiti letnju sezonu

Arbitražni sud je objavio da je postupak završen i da će odluku da donese kroz nekoliko meseci. Zagreb je poručio da će ova presuda za njih biti "mrtvo slovo na papiru".

Kada je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker u martu ove godine boravio u Ljubljani gde je ponovio svoje stavove da očekuje poštovanje odluke arbitražne komisije oko Piranskog zaliva između ostalog je za slovenske medije izjavio: "Malo sam iznenađen neprimerenom reakcijom Hrvatske."

Junkerova izjava naravno nije bila dobro primljena u Hrvatskoj, a iako je stav Komisije da odluke treba poštovati, bitno je podsetiti zašto je hrvatska strana odlučila da napusti arbitražu i ne prihvatiti njenu odluku o teritorijalnoj podeli zaliva. Sudska rasprava je, prema postulatima suda, tajna i poverljiva, a sudije – bez obzira na to iz koje su države – nezavisni i nepristrasni.

Ali, član Arbitražnog suda Slovenac Jernej Sekolec u nekoliko je navrata telefonski razgovarao sa strankom u postupku, članicom stručnog tima i zastupnicom pred Sudom Simonom Drenik iz slovenskog Ministarstva spoljnih poslova, pa joj prenosio detalje iz poverljive rasprave, izjave i mišljenja predsednika Suda Gilberta Guilaumea i ostalih arbitara – Nemca Brune Sima i Britanca Vaughana Lovea, kao i Hrvata Budislava Vukasa, piše express.hr.

Ta komunikacija nije dopuštena, pisao je u 2015. godine Večernji list koji je i otkrio ovu komunikaciju.

Preneo je arbitar izjavu koju je pripisao predsedniku suda po kojoj mu je ovaj, vrlo rano u postupku, rekao kako su "Slovenci dobili što su hteli na moru", što bi možda moglo upućivati i na pristranost sudija. Otkrio joj je i podatak da će razgraničenje na moru, odnosno podela Piranskog zaliva ići "trećina Hrvatskoj, a dve trećine Sloveniji, ako ne i više u korist Slovenije".

Foto: Wikipedia/Richard Huber

Podsetimo, hrvatska strana traži da razgraničenje ide crtom ekvidistance, odnosno da se zaliv podeli po pola. Jernej Sekolec i nadležna u Odeljenju za međunarodno pravo u slovenskom MVP-u Simona Drenik savetovali su se o problematičnim tačkama za Sloveniju, analizirali sudska mišljenja, dogovarali strategiju i planirali kako će Sekolec i privatno, na večeri, uticati na pojedine sudije da promene mišljenje u korist Slovenije.

U tim razgovorima Sekolec i Jernej funkcioniraju kao tim, a ne kao ono što jesu u arbitražnom postupku: nepristrani sudija i stranka u postupku, piše express.hr.

Štaviše, Sekolec je zatražio od Simone Drenik i konkretnu pomoć – pripremu dokumenata kojim je želeo da utiče na sudije, a što je Simona Drenik pristala učiniti i potvrdila da je i slovenski ministar spoljnih poslova Karl Erjavec upoznat sa njenim radom. Dokumente je Sekolec želeo da pokaže kao svoje beleške jer više nije bilo moguće dodavati nove dokaze u spis, nakon što su obe strane predale materijale. Da su znali da rade nedopuštene stvari, govori i to što su pazili da zametnu tragove, pa da se autorstvo dokumenta ne može pripisati Simoni Drenik.

Ovi navodi itekako ugrožavaju ceo arbitražni spor, koji države ne košta samo pet miliona evra, koliko iznose honorari stručnih timova kao i troškovi suda, već i onog nemerljivog novcem – teritorije.

Printskrin: Google

Prve spekulacije o mogućim nepravilnostima u arbitraži pojavile su se nakon izjave slovenskog ministra spoljnih poslova Karla Erjavca u emisiji TV Velenja. Tada je Erjavec kazao kako je "po neslužbenim informacijama" optimističan kako će "Slovenija dobiti izlaz na otvoreno more", što bi značilo da će sud odlučiti u korist Ljubljane.

Kad se digla bura u Hrvatskoj, iz slovenskog su MSP-a demantovali su da imaju ikakve povlašćene informacije. Večernjem listu tada je savetnik na Sudu zadužen za arbitražu Hrvatske i Slovenije Dirk Pulkovski obećao da će sud sprovesti istragu.

Tadašnja ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić zatražila je potom od Arbitražnog suda i od slovenske strane izjašnjavanje o izjavama ministra Erjavca i zatražila odgovor na pitanje je li postojala komunikacija između Slovenije i Arbitražnog suda. U odgovoru iz Haga, poslatom Ljubljani i Zagrebu, kazali su kako je interna istraga pokazala da curenja informacija – nije bilo.

No transkripti razgovora između Simone Drenik i Jerneja Sekoleca to opovrgavaju. Sekolec i Drenik razgovarali su telefonom 15. novembra 2014. godine, kao i 11. januara 2015. To je vreme kad su već obe strane predale memorandume i protivmemorandume u kojima su iznele zahteve i predočile sve dokumente na kojima se zasnivaju tvrdnje.

Foto: Wikipedia/Rude

U tom je trenu bila već završila i usmena rasprava na sudu, na kojoj su predstavnici Hrvatske i Slovenije obrazložili svoje stavove pa su sudije ostavljene da u poverljivim razgovorima i diskusijama donesu odluku o razgraničenju dve države na moru i na kopnu, piše express.hr.

Nakon što je Večernji razotkrio takvo ponašanje, na hrvatsku reakciju nije trebalo dugo čekati. Praktično jednoglasno je usvojena saborska odluka o povlačenju iz arbitraže i otad hrvatska strana ne priznaje bilo kakve odluke arbitraže o crti razgraničenja u Piranskom zalivu.

(Telegraf.rs)