RONIOCI ŽANDARMERIJE: Vađenje tela dece je najstrašnije, od tuge i kamen puca! (FOTO) (VIDEO)

Samo ove godine imali smo više od 65 intervencija vađenja tela, a skoro svi utopljenici su bili neplivači, i to najčešće deca, koja su u vodu ulazila da ne bi bila van društva, kaže za Telegraf major Aleksandar Kikoš, komandant Ronilačkog centra Žandarmerije.

- Svako vađenje utopljenika je stresno i uzima svoj danak, ali vađenje dece je posebno teško. Od te tuge i kamen puca - priča major Kikoš.

Ronilačka jedinica žandarmerije Srbije formirana je 2003. godine, a u njoj su prvi put  objedinjeni ronioci iz više policijskih struktura. Takvo rešenje je najlogičnije jer omogućava kvalitetniju obuku i logistiku.

- Zaduženi smo za sve bezbednosne poslove na vodi, što podrazumeva reke, jezera, pa i tehničke instalacije, uključujući tu i protivterorističke akcije, hapšenja i potragu za nestalima - kaže major.

U periodu od aprila do novembra u njihovoj bazi u Beogradu dežura tim koji je po pozivu spreman da odmah krene na teren. Uglavnom se za zadatke širom Srbije koristi posebno vozilo "ford", u koje staje šest ljudi sa neophodnom opremom. Prema potrebi, na raspolaganju su im patrolni čamac i helikopter.

Ova jedinica u svom sastavu ima tri tima: ronilačko-policijski (hapšenja, protivteroristička dejstva), radno-spasilački (izvlačenje iz vode tela, vozila, oružja....) i nautički tim (prevoz ronilaca čamcima).

- U rekama se roni u veoma teškim uslovima, uglavnom se ništa ne vidi, struja je jaka i hladno je. U Dunavu i Savi se do dubine od tri do četiri metra nazire svetlost, na većim dubinama ništa se ne vidi, a na dnu je temperatura vode 12 stepeni Celzijusa. Drina i Lim su bistre, ali još hladnije reke, struja je veoma jaka, tako da ronilac mora da bude vezan užetom za neki objekat na površini - objašnjava major Kikoš.

Da bi ronili u tim uslovima, roniocima je neophodna specifična oprema kao što su "suva" ronilačka odela, koja ih štite od hladnoće. U njima telo ostaje suvo, za razliku od "mokrih" odela od neoprena koja propuštaju vodu praveći tanak sloj vode između kože i odela. Telo greje tu vodu i tako se štiti od hladnoće.

Međutim, u hladnim vodama "mokra" odela ne pomažu, pa se koriste "suva", koja ne propuštaju vodu i ispod njih se nose "pododela" u vidu kombinezona.

Žandarmerija raspolaže i opremom za poluteške ronioce, koja se sastoji od "suvog" odela i specijalne kacige, koja raspolaže sistemima veze sa površinom, a može se opremiti lampama i kamerom.

Ronioci u bocama obično koriste kompresovani vazduh, ali i gasne mešavine "trimiks" i "nitroks" kada se roni na većim dubinama. Reke u Srbiji su na većem delu tokova duboke od šest do 12 metara, ali policijski ronioci su u jezerima radili i na dubinama od 65 metara.

Pripadnici ronilačko-policijskog tima prolaze kroz niz kurseva i praktično dostižu obučenost pripadnika specijalnih jedinica. Pored toga, moraju da, uz podršku čamaca naoružanih mitraljezima i bacačima granata, budu spremni i za protivteroristička dejstva na vodi.

- Nije svejedno da li je pištolj na dnu pronađen repetiran, sa metkom u cevi, ili je bačen u delovima, da li je menjač automobila u leru ili u brzini. Ranije su utopljenici u vozilima izvlačeni iz olupine, što je stvaralo dodatne povrede na telima i uništavalo tragove koji mogu da rasvetle šta se desilo. Danas se tela vade zajedno sa vozilima da bi se sačuvali dokazi - kaže major Kikoš.

(B. T. / Foto: Milena Đorđević)