• 0

RONIOCI ŽANDARMERIJE: Vađenje tela dece je najstrašnije, od tuge i kamen puca! (FOTO) (VIDEO)

- Ove godine imali smo više od 65 intervencija vađenja tela, a skoro svi utopljenici bili su neplivači, i to najčešće deca - kaže za Telegraf komandant Ronilačkog centra Aleksandar Kikoš

  • 0

Samo ove godine imali smo više od 65 intervencija vađenja tela, a skoro svi utopljenici su bili neplivači, i to najčešće deca, koja su u vodu ulazila da ne bi bila van društva, kaže za Telegraf major Aleksandar Kikoš, komandant Ronilačkog centra Žandarmerije.

- Svako vađenje utopljenika je stresno i uzima svoj danak, ali vađenje dece je posebno teško. Od te tuge i kamen puca - priča major Kikoš.

Ronilačka jedinica žandarmerije Srbije formirana je 2003. godine, a u njoj su prvi put  objedinjeni ronioci iz više policijskih struktura. Takvo rešenje je najlogičnije jer omogućava kvalitetniju obuku i logistiku.

- Zaduženi smo za sve bezbednosne poslove na vodi, što podrazumeva reke, jezera, pa i tehničke instalacije, uključujući tu i protivterorističke akcije, hapšenja i potragu za nestalima - kaže major.

U periodu od aprila do novembra u njihovoj bazi u Beogradu dežura tim koji je po pozivu spreman da odmah krene na teren. Uglavnom se za zadatke širom Srbije koristi posebno vozilo "ford", u koje staje šest ljudi sa neophodnom opremom. Prema potrebi, na raspolaganju su im patrolni čamac i helikopter.

Ova jedinica u svom sastavu ima tri tima: ronilačko-policijski (hapšenja, protivteroristička dejstva), radno-spasilački (izvlačenje iz vode tela, vozila, oružja....) i nautički tim (prevoz ronilaca čamcima).

U rekama se roni u veoma teškim uslovima, uglavnom se ništa ne vidi, struja je jaka i hladno je. U Dunavu i Savi se do dubine od tri do četiri metra nazire svetlost, na većim dubinama ništa se ne vidi, a na dnu je temperatura vode 12 stepeni Celzijusa. Drina i Lim su bistre, ali još hladnije reke, struja je veoma jaka, tako da ronilac mora da bude vezan užetom za neki objekat na površini - objašnjava major Kikoš.

Da bi ronili u tim uslovima, roniocima je neophodna specifična oprema kao što su "suva" ronilačka odela, koja ih štite od hladnoće. U njima telo ostaje suvo, za razliku od "mokrih" odela od neoprena koja propuštaju vodu praveći tanak sloj vode između kože i odela. Telo greje tu vodu i tako se štiti od hladnoće.

Međutim, u hladnim vodama "mokra" odela ne pomažu, pa se koriste "suva", koja ne propuštaju vodu i ispod njih se nose "pododela" u vidu kombinezona.

Žandarmerija raspolaže i opremom za poluteške ronioce, koja se sastoji od "suvog" odela i specijalne kacige, koja raspolaže sistemima veze sa površinom, a može se opremiti lampama i kamerom.

Ronioci u bocama obično koriste kompresovani vazduh, ali i gasne mešavine "trimiks" i "nitroks" kada se roni na većim dubinama. Reke u Srbiji su na većem delu tokova duboke od šest do 12 metara, ali policijski ronioci su u jezerima radili i na dubinama od 65 metara.

Pripadnici ronilačko-policijskog tima prolaze kroz niz kurseva i praktično dostižu obučenost pripadnika specijalnih jedinica. Pored toga, moraju da, uz podršku čamaca naoružanih mitraljezima i bacačima granata, budu spremni i za protivteroristička dejstva na vodi.

- Nije svejedno da li je pištolj na dnu pronađen repetiran, sa metkom u cevi, ili je bačen u delovima, da li je menjač automobila u leru ili u brzini. Ranije su utopljenici u vozilima izvlačeni iz olupine, što je stvaralo dodatne povrede na telima i uništavalo tragove koji mogu da rasvetle šta se desilo. Danas se tela vade zajedno sa vozilima da bi se sačuvali dokazi - kaže major Kikoš.

(B. T. / Foto: Milena Đorđević)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima