EKONOMIST: Evro preživeo 2012, ali ozdraviti još neće

Proroci su ove godine mnogo toga promašili - Grčka nije napustila evrozonu, evro nije propao, a nijedan od ta dva scenarija se verovatno neće ostvariti ni u 2013, piše londonski poslovni list "Ekonomist".

Vilijam Bajter iz bankarske grupacije "Sitigrup" revidirao je naniže šanse da Grčka napusti zonu evra na 60 sa 90 odsto, dok je bonitetna agencija "Standard end Purs" podigla rejting te zemlje za čak šest stepeni na B-.

Ipak, pesimisti nisu toliko precenili evropske probleme, koliko su potcenili političku volju da se spreči raspad evrozone, iako ta volja nije dovoljna da bi se ispravile strukturne nepravilnosti u brojnim zemljama.

- Mastrihtskim ugovorom EU formirana je zajednička evropska valuta. Planirano je da svaka država bude odgovorna za sopstveni budžet i ekonomsku politiku, uz pravila (često ignorisana) koja bi ih sprečavala da nagomilaju prevelike dugove - navodi list.

Kada je formirana monetarna unija, nisu bili planirani paketi pomoći za pojedinačne zemlje, ali je čišćenje fiskalnog nereda, ipak, postalo kolektivni zadatak, a rešenje problema se još ne nazire.

Od pomoći je što je privremeni fond za spas, kreiran da pomogne Grčkoj, Irskoj i Portugaliji, prerastao u trajni, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM). Takođe, dobro je što se evrozona ponovo posvetila tome da spase "prvog grešnika", Grčku, kojoj je odobrena dugo odlagana tranša pomoći i kojoj su ublaženi fiskalni ciljevi i uslovi u okviru programa pomoći.

- U odgovarajućem trenutku, posle izbora u Nemačkoj, ta "ublažena" restruktura će se verovatno pretvoriti u otpis duga - ocenjuje "Ekonomist".

Problemi u Španiji i Italiji su, takođe, pokrenuli podelu odgovornosti i rizika u vezi sa bankama. Međutim, nadaleko najvažnija akcija u 2012. bilo je obećanje predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija da će "uraditi sve što je potrebno" da spreči raspad evrozone. ECB je navela da je spremna da kupuje kratkoročne obveznice zemalja u problemima u "neograničenim" količinama, pod uslovom da države pristanu na reforme.

Veća stabilnost u evrozoni zasigurno će pomoći ekonomiji, ali ECB navodi da je taj blok zemalja ušao u recesiju krajem 2012. i da će se iz nje izvući tek krajem iduće godine. Recesija je najdublja u problematičnim perifernim zemljama, a nezaposlenost je u stalnom porastu. Više od četvrtine radnika i polovine mladih je bez posla u Španiji i Grčkoj.

Sudbina evra zavisiće od odluka zemalja koje najviše novca prilažu u zajedničku kasu, pre svega Nemačke. Kancelarka Angela Merkel oprezna je oko davanja nemačkog novca uoči izbora u toj zemlji, zakazanih za jesen 2013.

U bliskoj budućnosti, evrozona će biti zasnovana više na modifikovanom Mastrihtskom ugovoru, sa strožim pravilima i aktivnijom centralnom bankom, nego na istinskom fiskalnom federalizmu.

To je možda dovoljno da evro preživi, ali ne i da napreduje. U najboljem slučaju, oporavak perifernih zemalja zone evra biće spor, čak i ako one pokrenu ozbiljne reforme. U najgorem slučaju, nedostatak dugoročnog plana podstaći će tržišta da evro gurnu nazad u ralje finansijskog pakla, zaključuje "Ekonomist".

(Telegraf.rs / Tanjug)