Termometar na suncu pokazao čak 60 stepeni, dok je u hladu temperatura vazduha 38: Otkrivamo o čemu je reč

Jedan jednostavan eksperiment sproveli smo juče u okolini Velike Plane. On je pokazao koliko velika može biti razlika između temperature koju osećamo i merimo u standardnim uslovima i temperature koju može da pokaže termometar direktno izložen Sunčevim zracima.

Tokom sredine dana, kada je Sunce bilo visoko, termometar postavljen direktno na Sunce pokazao je čak 60 stepeni Celzijusa. Istovremeno, drugi termometar postavljen na oko dva metra iznad tla, u hladu i na mestu sa slobodnim strujanjem vazduha, pokazao je maksimalnih 38°C.

Preporučujemo

Foto: meteocciel

Foto: meteocciel

Tokom noći razlika je bila još zanimljivija. Termometar ostavljen pod vedrim nebom pokazao je oko 12°C, dok je merenje u standardnijim uslovima, u hladu, registrovalo minimalnu temperaturu od oko 16°C.

Na prvi pogled, podaci mogu delovati nelogično. Kako je moguće da je razlika između dva termometra čak 22 stepena tokom dana, odnosno četiri stepena tokom noći?

Nije 60 stepeni bilo u vazduhu

Najvažnije objašnjenje jeste da termometar direktno na Suncu ne meri temperaturu vazduha.

Kada je senzor termometra direktno izložen Sunčevom zračenju, on apsorbuje energiju Sunca i zagreva se. Njegova temperatura tada može biti značajno viša od temperature okolnog vazduha.

Upravo zbog toga se meteorološka temperatura vazduha ne meri tako što se termometar jednostavno ostavi na Suncu. Standardna merenja koriste zaštitu od direktnog i indirektnog zračenja, uz istovremeno slobodno strujanje vazduha oko senzora. Takvi zakloni služe da termometar što vernije prati temperaturu vazduha, a ne temperaturu sopstvenog kućišta ili površine zagrejane Suncem.

Zato je podatak od 60°C zanimljiv kao pokazatelj koliko jako Sunčevo zračenje može da zagreje izloženi predmet, ali ga ne treba predstavljati kao temperaturu vazduha u Pomoravlju.

Zašto je u hladu bilo 38°C?

Merenje od 38°C u hladu predstavlja mnogo bolju procenu stvarne temperature vazduha, pod uslovom da je termometar pravilno postavljen i da je bio dobro provetren.

Foto: Shutterstock/gyn9037

Foto: Shutterstock/Elena Larina

Drugim rečima, ako je vazduh imao oko 38°C, predmet ostavljen na direktnom Suncu mogao je da bude mnogo topliji od samog vazduha.

Foto: Gemini

To je razlog zbog kojeg leti metalne površine, automobili, krovovi, asfalt i drugi predmeti na direktnom Suncu mogu biti izuzetno vreli, iako je zvanična temperatura vazduha znatno niža.

Šta se dogodilo tokom noći?

Još zanimljiviji deo eksperimenta dogodio se nakon zalaska Sunca.

Pod vedrim nebom termometar je pokazao oko 12°C, dok je u zaklonjenijim uslovima zabeleženo oko 16°C.

Ovde više nema zagrevanja direktnim Sunčevim zracima. Naprotiv, tokom vedre noći površine mogu intenzivno da gube toplotu zračenjem prema nebu. Ako je vazduh miran i nebo vedro, površina na kojoj se nalazi termometar može da se ohladi više od okolnog vazduha.

Zbog toga predmet ili senzor koji je direktno „okrenut“ prema vedrom nebu može pokazati nižu temperaturu od vazduha koji se nalazi na standardnoj visini za merenje.

Kako se onda pravilno meri temperatura?

Za poređenje sa zvaničnim meteorološkim podacima nije dovoljno samo imati termometar, veoma je važan i način njegovog postavljanja.

Meteorološki standardi zahtevaju da senzor bude zaštićen od Sunčevog zračenja i drugih izvora zračenja, ali dovoljno provetren da meri temperaturu okolnog vazduha.

Iako se 60°C ne može nazvati temperaturom vazduha, rezultat eksperimenta je veoma slikovit.

On pokazuje koliko Sunčevo zračenje može da promeni temperaturu izloženog predmeta. U meteorologiji se zato, kada se procenjuje toplotno opterećenje čoveka na direktnom Suncu, ne gleda samo temperatura vazduha. Postoje indeksi poput WBGT-a, koji uzimaju u obzir temperaturu, vlažnost, vetar, ugao Sunca i Sunčevo zračenje

Eksperiment iz Pomoravlja kod Velike Plane lepo pokazuje jednu važnu stvar: temperatura vazduha i temperatura termometra izloženog Suncu nisu isto.

Dok je pravilno postavljen termometar u hladu pokazivao maksimalnih oko 38°C, termometar direktno izložen Suncu dostigao je 60°C. Tokom vedre noći situacija se promenila, senzor pod otvorenim nebom spustio se na oko 12°C, dok je zaklonjeno merenje zabeležilo oko 16°C.

Dakle, razlika od više desetina stepeni nije dokaz da je vazduh tokom dana imao 60°C, već veoma dobar primer koliko Sunčevo zračenje i noćno radijaciono hlađenje mogu uticati na sam termometar.

Upravo zbog toga meteorolozi ne postavljaju termometar ''tek tak'', već koriste precizno definisane uslove merenja, kako bi broj koji vidimo na termometru zaista predstavljao temperaturu vazduha, a ne temperaturu zagrejanog ili ohlađenog instrumenta.

(Telegraf.rs)